У Повељи Српско-руског братства је записано да је наше братство наш – приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет. Русија је данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине. У том контексту, ево шта председник родољубивог покрета “Избор је наш“, из Републике Српске, Дане Чанковић каже поводом историјског значаја нашег братства и будућих заједничких задатака у његовом развоју:

– Српско-руско братство представља приоритет дугог трајања.  Темељ му је поставио Свети Сава на непролазним вредностима, духовним и моралним. Тако је записано и у повељи Српско-руског братства, коју је потписао и Покрет “Избор је наш”, чији сам председник.

Наше обе организације, а пишем и говорим у име покрета “Избор је наш”, има жељу и то чини да јавности изнесе свој поглед на историјске догађаје, а посебно на процесе који се не само тичу српског и руског народа, већ обликују људско друштво и одређују пут којим се оно креће.

Ово преломно време тражи не само нуђење решења за изазове и велике проблеме, већ и препознавање процеса дугог трајања, разоткривање оних догађаја и процеса који су се већ одиграли, а представљени су потпуно у другом светлу и  из другог угла у односу на онај из кога се види истина. У том смислу наводим размишљања о неким догађајима у вези српског и руског народа и са тим у вези процесе дугог трајања.

Срби и Руси имају заједничког, најопаснијег и најлукавијег непријатеља, који их напада истим методама и “формулама”, и то углавном “туђим рукама”.

Светски центар моћи (западни) осмислио је процес и начине како да пороби српски и руски народ и да загосподари њиховим богатствима. Наводим неке.

Из наведеног центра моћи, веома лукаво је потурена идеја стварања СССР-а и Југославије,  како би преко таквих друштвено-политичко-правних и економских система остварио своје циљеве. Зато није ни чудно што су СССР и Југославија, често и темељно радили не само на удаљавању српског и руског народа,  већ и на њиховом сукобљавању, упркос њиховом братском осећању и заједничким интересима. Подразумева се да се све није одвијало по савршеном сценарију Западног центра моћи. И у СССР-у и у Југославији било је руских и српских родољуба који су у одређеним фазама ублажавали осмишљене штетне намјере и активности. Довољно је споменути Први светски рат и долазак Лењина на власт, који је задовољавао интересе споменутог центра који је, можда са правом, сматрао себе победником, али не оним који је ликовао, већ лукаво убирао плодове – али не за дуго. Неочекиван (за Центар моћи) долазак Стаљина на власт, га је приморао да припреми и организује Велики рат. И поново изненађен победом Црвене армије на челу са Стаљином, размишља, већ око 1950 године, да широко обједини ону страну која би поново напала СССР,  а у ствари Русију. Одустаје од тога плана, нападајући директно Стаљина, отровавши га.

У СССР-у су се смењивале власти, лоше, мање лоше и добре за Русију и руски народ.

Рушење Берлинског зида био је лукав план да се увуче СССР у рат. Све западне службе су сматрале да ће он по сваку цену бранити Берлински зид, што би омогућило Светском центру моћи да уједини многе и широким фронтом нападне СССР,  а суштински Русију.

Руски родољуби су имали најбољи одговор на споменуте изазове, с обзиром на глобалну ситуацију и стање у којем су се налазили Русија и руски народ.  Рушење Берлинског зида и распад СССР-а нису спречили, већ су кроз те процесе почели снажити Русију и тај процес и данас траје.

Догађаји у Украјини су најавили руски процес неутралисања штетних посљедица које је произвео СССР под “диригентском палицом” Светског центра моћи.

Дакле, исти процеси су вођени против српског и руског народа, зато што наш непријатељ нас сматра једним истим народом. То је рађено лукавим и моћним методама разбијања та два народа, откидајући од њих делове којима је наметан вештачки идентитет и омогућивано му је да има своју државу, а у суштини вештачку. Тако створени вештачки идентитети и вештачке државе супротстављали су их својим матичним државама и народима.

Занимљиво је да када су руски и српски народ окретали леђа Богу, непријатељ је имао више успеха у својим намерама, а када су били са Богом, не само да непријатељ није имао успех, него су им се, са радошћу и дубоким смислом, враћали заблудели делови народа.

После дугог процеса разбијања основних народа и религија са жељом да се све сведе на поробљеног појединца и крајњим циљем, стварање њиховог налик-човјека, следи процес обнове основних народа и нестанак вештачких држава и народа.

У овом времену кулминације материјалистичке епохе, Срби и Руси имају историјски задатак – увођење човечанства у духовну епоху. Да би испунили тај задатак морају отргнуте дјелове свог организма вратити и то начелима доброте и истине, као победничким начелима.

Уз тај процес, потребно је да, обновљен српски и руски народ, спозна и обелодани свој заједнички истински корен са којег се метафизички напајао све време. И без обзира што је у дубокој прошлости носио неки други назив, имао је исту колективну генетску структуру као данашњи српски и руски народ.  А та колективна генетска структура српског и руског народа одређује историјску улогу – одбранити човјека по Божијој благодати.

Можда, један од корака у наведеном смислу, био би увођење старословенског језика у школама, како не би био потребан преводилац између Срба и Руса. 

 

Извор: srbratstvo.rs

---