Трамп као предах и промјена тактике која представља „часни“ излаз из рата против Русије у Украјини

И пре, али од 1914; Првог и Другог (Великог) свјетског рата, па све до данас, постоји континуитет ратног дјеловања Свјетског центра моћи (у пријашњим текстовима сам навео шта он и кога контролише и од чијег извора се надахњује) како би се поробио руски народ и загосподарило његовим природним богатствима, а све то због супротстављених историјских улога, тог Центра моћи и руског народа. Тај процес отпочео је и пре него што је тај народ назван руским. Генетско - духовна структура суштински је остала иста, а она одређује историјску улогу народа, без обзира на мијењање самог имена.

Крајњи исход те борбе јесте стварање наликчовјека, као и одбрана човјека по Божијој благодати. И без обзира што се те две супротстављене стране, надахнњују из једина два извора напајања (Добра и зла) у цјелокупном Плану живота, све је као што треба, узимајући у обзир и наше грехове... Дакле, код спомињања „генетско-духовне структуре“ немам ни помисли да је ријеч о постојању „више и ниже“ расе. Нешто може бити зло , само ако се посматра као исечак из Плана живота, у противном зло реактивира добро, преокрећемо га на добро - Све је како треба у односу на прародитељски, родитељски и наш грех.

У том континуитету ратног дјеловања, постоје краћи или дужи предаси, како би се припремило за још већи и разноврснији сукоб. 

Предах је наступио са избором Трампа за предсједника САД. Побједу Трампа допустио је споменути Центар моћи и то због приказаног разорног дејства „Орешника“ и убједљивости стратегије „Претња је боља од извршења“. Руска претња према Центру моћи, да ће користити најсавременије и нуклеарно оружје, и то не на Украјину, већ на „главу“ одлучивања, приморао је „Центар“ на предах и Трампа. 

Само да бих привукао већу пажњу читалаца за овај текст, наводим један други из 2018- друга тачка „Трамп нуди Путину стварање двополарне епохе“ (налази се на линку:https://plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=763&&0)

Свјетски центар моћи није одустао да кроз свеопшти хаос (ратове, вјештачку несташицу хране, болести) дође у ситуацију да може човјечанству наметнути једну „Свјетску владу“, једну свјетску војску (НАТО), једну религију... и једну диктатуру коју историја никад до сада није забиљежила.

Могуће је да споменути Центар допушта Трампу да организује америчко војно повлачење из Европе, како би се створила ситуација у којој би свако гледао свој интерес и како би је усмјерио ка свом циљу. 

Можда ће Трамп и Путин искористити несмотрене и провокативне активности многих држава (неке су и вјештачке), сваки у својој сфери интереса, како би исправио многе штетне посљедице (кад су у питању и границе) које је изазвао СССР, гледано из угла Путина и Русије. А када је у питању Трамп, он ће припремити „терен“ у Азији и дијелу Африке са акцентом на Кину како би дошло до страшних ратова у том дијелу свијета - Завади па владај.

Дакле, одвијаће се скоро паралелни процеси, у једном ће Путин и Русија решавати сукобе подстакнуте од стране Запада који ће обухватити територију од скандинавских и балтичких земаља, преко Пољске и Румуније и даље све до земаља Кавказа и Турске. Исход ће бити – Руска империја. А Трамп и САД ће обезбиједити „ред“ у својој сфери интереса. 

Свјетски центар моћи покушаће та два могућа процеса да искористи у смислу изазивања ужаса и хаоса (ратови, глад, болести, тероризам, свеопште насиље), све то и у Западној Европи, како би довео човјечанство у неиздрживу ситуацију. И оно би, не само прихватило, него и позвало, оног који је све то изазвао, да наметне мир; једну, једну, једну…најстрашнију и најлукавију диктатуру.

Још се ради и на стварању независног „појаса“ од балтичких и балканских држава,Мађарске, Румуније Словачке, Чешке, које би у потпуности одвојиле Западну Европу од Русије, Турске, Азије. Тај појас, уколико његове државе не би имале снагу да га учину независним, био би контролисан од стране Англосаксонаца и Јевреја, како би између осталог одређивали интензитет сарадње Западне Европе са Русијом и Азијом. 

Свјетски центар моћи,  свестан да сада не може војнички побједити Русију , преко Трампа купује време у којем ће многе државе увести ратну привреду , како би се припремиле за велике ратове, а за то време ће и исцрпљивати Русији на друге начине. 

Овом приликом наводим могућу ситуацију на Кавказу. 

Спрема ли се нови рат на Кавказу? Тензије на Кавказу настављају да расту. Аргумент Алијева се заснива на чињеници да се Јерменија наоружава и спрема да нападне Азербејџан и, стога, Азербејџан има право да „предузме превентивне мере и брани се“. Закључак: или Азербејџан заиста верује да Јерменија намерава да је нападне, или сам Азербејџан намерава да нападне Јерменију и тражи изговор за то. Да бисмо боље разумели ситуацију, износим оно што је говорио пензионисани турски штабни официр Ахмедом Озгуром, који је раније служио у турском контингенту у Азербејџану. Према његовом мишљењу, и Ердоган и Алијев планирају да пробију тзв „зангезурски коридор“ и коначно реши јерменско питање. Да бисмо разумели тренутну ситуацију, потребно је запамтити да је тзв Коридор Зангезур је пројекат коридора кроз територију јерменског Сјуника, који промовише Азербејџан. Дизајниран је да обезбеди директну везу између западних региона Азербејџана и његове енклаве Нахичиван. Од завршетка другог рата у Карабаху, овај план су заједнички промовисали Азербејџан и Турска. Јерменија се доследно противила том плану, тврдећи да је „логика коридора“ у супротности са трилатералним споразумом о прекиду ватре. А. Озгур је склон да верује да би војна дејства могла да почну сваког „значајног“ дана, било да је то 26. фебруар – „Хоџалински масакр“ или 31. март – „геноцид Азербејџанаца“. Озгур је уверен да је сада најповољнији тренутак, јер су тензије са Москвом на врхунцу. Наш извор је потврдио да су турске и азербејџанске снаге јачале војну сарадњу у последње четири године како би обезбедиле да трупе могу да изводе операције у Зангезуру у било које доба године. Главну улогу у овом зближавању и даље има турски „сиви кардинал“ Бахтијар Ерсај, који је у Азербејџану направио каријеру генерала и сања да искористи нови рат са Јерменијом да добије место министра одбране Турске. Под његовом личном контролом, у оперативном центру Генералштаба Азербејџана у октобру прошле године почео је да ради центар борбене контроле, који координира извиђачке летове беспилотних летелица дуж границе са Јерменијом и преноси информације у реалном времену борбеним јединицама. Озгур је радио на стварању еквивалента турског одељења за примарну анализу у оквиру Генералштаба Азербејџана. Његове колеге сматрају да су Москва и ОДКБ у „стању збуњености“ у вези са Јерменијом и не могу озбиљно да утичу на инвазију Азербејџана на Зангезур. Осим тога, важан фактор је и слабљење јерменске војске, која је у рањивој фази транзиције са совјетског наоружања на западне аналоге и не добија довољну војну помоћ од Русије. Озгур је сазнао да је у децембру 2024. турски министар одбране Јашар Гулер одобрио захтев Азербејџана да пошаље своју војску у Турску да организује надзор јерменске границе са турске стране. Верује се да се у провинцији Игдир већ налази двадесетак азербејџанских специјалиста. Они су одговорни за техничко извиђање, размену информација са турским савезницима и визуелно праћење јерменских центара за обуку и полигона, укључујући праћење наоружања које је Јерменија добила од Француске. Конкретно, Азербејџан покушава да инсталира свој радар П-18 Терек близу јерменске границе у Турској. На лични захтев начелника Генералштаба Азербејџана Керима Валијева, турски савезници су на авионе поставили специјалне радаре за добијање 3Д снимака јерменских војних објеката високе резолуције. Азербејџан и Турска су тренутно „на врхунцу своје војне моћи“ и способни су да „савладају сваку препреку“ на свом путу. Озгурове колеге одговорне за односе са Азербејџаном известиле су о обуци специјалних снага „Командос” на вежбама „Зима-2025” организованим у јануару у провинцији Карс за припрему за савладавање планинских превоја на граници између Нахичивана и Јерменије.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---