Од наше деце треба да затражимо опроштај, зато што смо им створили животну средину пуну опасности, а често их и васпитавамо тако да их тиме водимо ка коначном поразу. Подстичемо нашу децу да поклекну телесним страстима и искушењима душе (гордост, похлепа, завист..). Дозвољавамо највештијим манипулаторима ума да разним средствима, а поготово медијима, обликују личност наше деце, како они хоће, и до те мере да своју децу непрепознајемо. То чине лажима, обманама,  илузијом, доводећи их, да пре или касније закључе, овај живот је ништа, тотални бесмисао. 

Дарвинова теорија о еволуцији врста ( човек настао од некаквог мајмуна).

Човек је човеку вук ( зашто не брат, јер и то може бити).

Циљ оправдава средство. Шта ако је средство, зло ? Боље је и да страдамо, него да до циља долазимо на зао начин. Тако задобијамо Царство Божије.

Нема вечних пријатеља,  вечни су само (материјални)  интереси.

Такав свет све наопачке поставља, извраћено. Нашој деци намећу се лажне вредности,  па чак и ненормалности. Учимо да је човек искључиво разумно и материјалистичко биће. А онда нас такав разум лажне елите води у крајње незадовољство и коначни пораз, кроз самоуништење. Разум, колико год чудно звучало, ограничава нас и води на крају до погрешног циља. Другу врсту спознаје, духовну, изгубили смо, зато што смо својим понашањем, умом и срцем ( а у суштини грехом) протерали Духа Светога из свога бића, а са њим смо непогрешиви. "Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески" (Матеј 5,48). Зато интелектуалци, који користе искључиво разум, никада не могу бити визионари и унапред предвидети процесе и велике догађаје. Њих ће увек нешто изненадити, попут рушења Берлинског зида, разбијања Југославије, рата у Европи…а онда кад све буде очигледно , са великом гордошћу, све ће то тумачити…сагледавање узрока и последица.  Такви  не могу спознати, да у животу, а поготово у политици, често није као што изгледа. 

Наша деца, ђаци и студенти запажају да је одговор на преломна времена пуна изазова, у којем се нападају и разарају истинске вриједности и српски идентитет, те разбија држава – стварање болесног друштва.

У таквом друштву потискују се осјећања љубави, разумијевања, пожртвовања и особине чојства, јунаштва и родољубља. Уздамо се у страну памет и стране инвестиције а уништавамо домаће банке. Распродајемо своје богатство странцима а онда постајемо зависни од њих, туђих интереса. Оне службенике који се залажу за супротне циљеве од оних које жели већина народа (попут уласка у НАТО, однос према Русији...), награђујемо државним и другим функцијама. Држава финансира појединце и НВО које директно раде на разградњи Србије и заговарају интересе страних корпорација и држава. Сва средства се користе, а нарочито медији да се анестезира људска душа, наметне неморал, да се дјеца у основним школама врбују да буду дилери дроге. Подстрекивање на коцку, криминал, проституцију доведено је до савршенства, тако да они који се тиме баве постају позитиван примјер за нашу децу. И данас, државни званичници Србије, активности које су довеле до успоставе равноправности СР Србије са осталим републикама бивше Југославије називају, тако увређујуће „Јогурт револуција“. А покушај да Срби у Хрватској заштите себе, називају понижавајуће „Балван револуција“. 

Свјесни да се опасни и штетни циљеви остварују кроз процес, а да често његов почетак и не запазимо, па чак понекад и несвјесно учествујемо у њему. Изненађени смо да у времену када је нападнута Српска православна црква (СПЦ), државни и црквени достојници су почели да јавно нашу цркву са пуним именом и презименом називају само српском црквом (процес екуменизма), док у Хрватској говоре не о српској, већ само о православној цркви. Да ли је то велика припрема да сутра заживе хрватска, босанска, црногорска и српска православна црква, којима би патријарх Вартоломеј радо дао томос, што је урадио дајући ауткефалност православној цркви у Украјини. То би могао бити наговјештај озбиљног раскола у Православљу и почетак прављења паралелне црквене структуре, која би се као на „тацни“ дала папи. 

Здрава економија, због пљачке људи у државном систему, не може да заживи. Огроман новац из буџета се пљачка корупцијом кроз јавне радове и изградњу. Власт често слуша колонијалне администраторе попут амбасадора умјесто већинске воље народа (активности у вези „Параде поноса“.

Није окупиран само факултет, окупирана је читава држава. Није тачно да Србија у свему, што се тиче ње саме, одлучује, да има суверенитет као највише право одлучивања, одлучују САД. То се види на примјеру да Србија није ни покушала јавно рећи да је чин увођења санкција НИС-у, од стране САД-а, покушај мијешања  у унутрашње ствари једне државе. Чак се истиче да санкције НИС-у, не наносе штету Србији, већ се уводе како Русија не би зарађеним новцем финансирала рат у Украјини. Завршни одговор Србије на ту ситуацију дефинисаће Србију као слободну, суверену и неутралну, или као окупирану државу од стране западног фактора и мултинационалних корпорација.

Тако да је трагедија у Новом Саду и смрт петнаест људи само „окидач“ који је покренуо  протесте студената, који су на тај начин показали незадовољство општим стањем у друштву.  Добронамјерни студенти не желе насиљем рушити власт већ приморати установе Србије да реагују и покажу да је она правна држава. Тражити од студената и јавности да буду стрпљиви и сачекају да тужилаштво и судови ураде свој посао је погрешно због вишегодишњег лошег искуства са тим институцијама. До сада је било само медијско изношење криминалних дјела, које је само нагомилавало незадовољство у народу, јер скоро да уопште није било процесуирања (и ако је очигледно било и има великог криминала), а поготово праведних осуђујућих пресуда. Дошло се до тога, да управо поједине судске пресуде требају да пресуде онима који су их доносили. Коруптивни људи у систему, па таман они били судије и тужиоци морају се хапсити и процесуирати, као и сви други криминалци. Сиромашни се убјеђују да им је добро  и да тако треба бити за свеопште добро а појединци на криминалан начин узимају огроман буџетски новац и друга богатства. Коначан раскид судства са криминалцима и потпуна примјена закона уз доношење одговарајућих пресуда вратило би вјеру у народ да је могућ свеопшти Покрет Добра који би излијечио српско друштво. 

Политичке странке, полако али сигурно , завршавају своју историјску улогу. Постале су саме себи сврха и механизми интересних група за легализацију корупције и криминала. Студенти, млади људи,  нека вам буде изазов да у будућности нађете прави одговор на такву ситуацију. Немојте полагати потпуну наду у оне вође које се уздају у себе , а не у Бога. У њих ћете се увек, на крају разочарати. Свом снагом подржите верујућег вођу, спреман на смисаону жртву, и оног који се одрекао материјалног богатства, јер долази тешко време које ће тражити молитве Богу да нам се роди нови Растко. Немојте дозволити да вам је суштина живота искључиво материјална добит и дужина живота без достојанства. Нећете се бојати, нити имати страх, само када суочени са смрћу имате веру у васкрсење. Радоваћете  се спознаји да добрим делима и жртвовањем за друге, за народ, задобијате вечни живот у Царству Божијем, без обзира колико трајао живот земаљски. Јер и једним тренутком који свеобухватно буди душу и отвара ум и срце за Бога, задобија се Царство Небеско. Знаћете да људи, без вере у Бога, да живе и двеста година на крају завршавају дубоко незадовољни и са потпуним поразом. Чувени писац и (можда) политичар, Добрица Ђокић, завршавајући свој овоземаљским живот, дубоко разочаран изјавио је да је поражен, да је његова идеологија поражена.

Погубно је да председник Србије (од које откидају Косово и Метохију, са опасношћу даљег њеног разбијања) изјави " Мајкама нећу слати синове у ковчегу ". Такву изјаву непријатељи Србије доживљавају као слабост и може их охрабрити да још одлучније крену у отимање територије Србије.  А српски народ,  таква изјава,  води у беспомоћност и бесмисао.  Студенти и млади људи прижељкују да се васпитају у духу јунаштва,  чојства и родољубља, да им најважнији смисао није дужина голог живота,  већ принцип "Сине Марко,  једини у мајке,  боље ти је изгубити главу него своју огријешити душу ". Тиме вођена младост послаће поруку свету " Србија Светосавска, убити се не да "

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---