Слобода и страх су две супростављене ствари  које функционишу заједно. Из страха да му се угрози или отме слобода, човек се бори. Они који своју политичку моћ,  себе и своје вредности  стављају изнад слободе углавном  не познају њен   укус и природни код, не  уживају у њој ,али уживају  у њеном уништавању отимању,и обавезно је ускраћују  другима.

Свако и најмање одузимање слободе од стране  политичких  моћника  је претварање слободе у страх.

Злочин је  када се народ наводи на убеђење да је губитак слободе  питање судбине (колетарна штета)а не намере и  злоупотребе моћи.

Амерички  информбиро  одузимања слободе и запишавања територије .

Пише: Милорад Антонић

Ретко се дешава нешто слично  као што се пре неки дан десило  на веома цивилизованом терену и на још цивилизованији начин. Пред тв  камерама један народ и једна држава били су жртва одузимања слободе. По више основа.

Тог дана је председник Србије ( и сам жртва одузимања слободе) у присуству америчког дипломате објашњавао разлоге Америке за увођење санкција НИС-у,односно захтеву да Русија као већински власник ове компаније  МОРА  да изађе из власништва.

На први поглед уобичајена конференција за штампу, али сваки просечно  интелигентан и образован  грађанин, без обзира на количину патриотизма могао је на тренутак да у себи  „ухвати“ прожимање осећања понижења, непоштовања -одузимања слободе. Колико год се председник Србије трудио да одагна такву помисао она је ипак лебдила над целим догађајем.  Догађај је типичан пример како  на делу изгледа она народна порука  да „ко јачи тај кобачи“. Све је личило на доказивање  како неко јесте нешто и све  и како неко није ништа. Објашњење  да се санкције НИС-у уводе као  казна Русији не пије воду јер више нико у то не верује.

Било је то америчко запишавање територије!

Заправо то је само део финализације  распореда зоне утицаја. Узалуд је на брзину направљени амерички дипломата охрабривао нас да те санкције против Русије нису уперене против Србије, у грлу још стоји кнедла и лош укус начина на који смо тој зони утицаја припали. Да није такве лицемерне поруке и сурово нелогичне истине ,(сам Бог ће знати коме је она разумана и коме може да прија ,па још и да је она пријатељски потез), могли би се надати да можемо у будућности слободно мислити другачије и радити оно што је у личном интересу,интересу државе и народа коме припадамо.

Поготово што здрав мозак жуља логика.

Нпр.Русији је за период од дана када је почела да спроводи специјалну војну операцију у Украјини  до тог некидашњег дана уведено на стотине  санкција а цео свет већ одавно се диви Русији  како те санкције нису ослабиле Русију, па је тешко прихватити да је баш ова санкција кључна и да ће бацити Русију на колена.Не сећам се да је бар једној од, на стотине уведених санкција, указана оваква  медијска промоција. Али баш то говори  нешто више. Ово је најсликовитије речено била показна вежба  како један цивилизован народ нормално прихвата МОРАЊЕ КАО НОВИ СИМБОЛ СЛОБОДЕ док му се одузима право на имовину, право на избор са киме живети и сарађивати, слободу мишљења, право слободе да имамо своје и будемо своји. Типичан пример тактике „прст у око“ за пример другима.Нпр. Данској кад у наредном периоду брзо дође  Гренланд на дневни ред.

Читаоци са дужим сећањем знају за сличан  покушај пре 77 година.У  питању је чувени Информбиро,када је тих послератних година 1948. године на исти начин од великих сила запишавана територија. СССР и његов вођа Стаљин је настојао да повећа свој утицај  на Југославију али и Америка која је исто то  радила и у том циљу напаћеном и од рата смореном народу Југославије упутила значајну помоћ како у модерном наоружању тако и у храни. У тој ситуацији председник Југославије Тито је рекао чувено „Не“ Стаљиновим жељама и захтевима.И, на овим просторима  почело је не по слободном избору већ по морању  сањање америчког сна и стрепња од окупације Руса. Чак су застрашивали народ „Сад ће доћи  Руси“.

Ово сада је амерички информбиро МОРАЊЕ!

Тесно нам га скроји  нане

Поменутој конференцији за штампу није помогао ни покушај  детаљисања о разним механизмима како ће све функционисати али поред тога што смо приморани да учествујемо у овој фарси и што не знамо   шта треба и како да све то функционише било је јасно  да не морамо ни да знамо. Појашњење  председнкика Вучића да што год и како год да урадимо они могу рећи није добро, довољна је потврда да је све поред показивања мишића било нелогично и лицемерно и лажно. Али ако лаже коза не лаже рог.Из свега виђеног и понуђеног једна реч   „МОРАТЕ“ самоиницијативно је изашла на површину и све разјаснила.  Тако је завршено паковање Србије.

Из свега реченог и виђеног било је јасно да се онај коме се пакује пакет не пита за садржај пакета. Али је сасвим довољно да видимо како политика и политичари замишљају, одузимају и сервирају слободу. И ко је власник слободе. Онај ко се изборио са њу или онај ко има моћ да располаже са њом. Политичари у левом џепу држе слободу, а у десном моћ. Зато слобода никад за појединце и народе није онаква какву је они желе и замишљају, већ је  онаква какву је политички моћници нацртају. Они кроје и деле, секу и разрезују,везују и одвезују са циљем да је у интересу одговарајуће политичке опције народ доживи као судбину, па да кукају над судбином и не помишљајући да им је одузета слобода. Нама су са ове конфенерције за штампу поручили да ће нафте бити  довољно.Таман да  наставимо веровати да нам није одузета слобода избора и располагања својим већ да нам је таква судбина.

Слобода никад није иста.Она долази и у другим облицима али што вам је више отимају то је више волите !И увек жалимо за оном претходном. То је зато што знамо да слобода не може да се понавља,него се изнова осваја. И то ни тешко.Ни приближно овоме овде издешаваном МОРАЊУ! Тако је бар  на овим просторима јер су нам кројачи слободе узимали лоше мере и у век је било  „тесно нам га скроји  нане.“

То  тесно је за здрав разум тешко разумљиво  јер изгледа да је и сада  тако кад је у питању  амерички информбиро за кога је одузимање слободе морање јер они знају како је нама боље и каквог укуса нам треба собода. И то је тај горки шлаг на слатку торту.У питању је невиђена лудост у коју треба да поверујемо. Знамо  и ми а знају и врапци  на гранама  да ће, у случају да Србија од Русије купи део власништва у НИС-у ,Србија уплатити Русији новац на рачун који је блокиран.То зна и Америка. Дакле Русија не може да располаже тим новцем! А да ли то значи да ће тим новцем на том рачуну моћи да располаже само онај ко је блокирао рачун? Да! Дакле,јасно је чији рат ће тим новцем бити финанисран украјински  против Русије  а не рат Русије против Украјине.

Завршени део је други чин и  најлакша наградна игра на свету. Да погодите ко ће купити  део власиштва  у НИС-у који је припадао  Русији? Па наравно да сте у праву. Зашто би се Америка толико залагала да уруши власништво Русије у овој компанији и да јој ускрати та средства ако би кад све прође Русија поново могла да купи већински део НИС-а ?! А пошто та средства не значе ништа ни Америци та средства њој  су прилика за реализацију два циља.

Први је.Да америчка компанија купи већинско власништво у НИС-у(ако га већ није капарисала) или је то обавеза из недавно потписаног  енергетског споразума са Америком читај ( ј асно је одакле нам средства да исплатимо  излажење  Русије из НИС-а).

Други је: Да се Србија,  због тога што је спровела санкције  и  пристала да се средства која нису могла бити уплаћена Русији усмере  Украјини  и да се Србија јавности прикаже и  похлави као кооперативна јер је тиме удаљила малигни утицај Русије на Србију и овај део Балкана.

После овако запишане тeриторије на овој показној вежби америчког информбира –МОРАТЕ –може  бити другачије само ако не прихватимо слободу као морање и судбину!

И не заборавите. Слобода не трпи господаре. У већини случајева испоставило се да је губитник био онај ко је слободу угрожавао и оспоравао. Увек и сада поздрав таквој слободи!

 

Извор: Седма Сила

 

---