Златно животно правило да треба да се надамо,да не губимо наду и чувена порука  да“Нада последња умире“ више је него  икад актуелнo! Имати наду и као народ и као појединци   значи имати нешто вредно.

Али шта се дешава кад се нада не оствари,кад је изгубљена и  посебно кад  нам дају лажне  и нереалне наде?

Нпр.родитељи кажу да су им њихова деца највећа и једина нада. Да ли је још увек тако?И зашто дозвољавају да у последње време разни емисари хранећи њихову децу лажном надом  усмеравају  их у правцу који ни родитељи ни деца нису желели?!  Просудите сами!

Пише:Милорад Антонић

Вредност наде, како у нормалним токовима живота тако и у кризним је у категорији вредности чак и већој од драгоцених материја, нпр.злата.

Без ње баш не иде. И у поређењу  са златом предност је на страни  наде. Ето,нпр. замислите да сте изгубљени негде  у пустињи а у џепу имате неколико златника. Јасно је да од њих нема помоћи. Али ако их  у том тренутку сачувате,у вама  је прорадила снага наде. Е, ту је ,у тој секунди  секунде  њена вредност. Човек који се нада,значи да озбиљно  брине о себи. Нада је, једноставно речено, звезда водиља и ваш господар живота.

Они који не мисле тако, а имају  на стотине златника, су  у проблему. Често нису ни свесни  одакле им то што имају и што су постигли, па су, приметићете,незадовољни јер  њихова свест функционише по мерилу да њима, као по некој умишљеној инерцији,треба и мора да припадне што више, често и све. Међутим нада не познаје мерне јединице,па зато бежи од таквих који би да је мере.

Поред  појединачног и надања и безнађа постоји и  колективна нада  и безнађе. Кад се народ  усуди  да каже да је дошло време безнађа и кад почне да верује у лажне наде, то слути гадним временима. Такав народ је изгубљен.                  

                             Ново занимање – сејање лажне наде

Међутим,као и све и појединачну и колективну наду и безнађе треба прихватити и гајити са опрезом. Нарочито кад је у питању народ! Код нас, у последње време, има доста примера који веома упечатљиво  указују управо на потребу  опреза са надом.Поготово што мали, па још напаћени  и у континуитету варани народи, као што смо ми, увек се хватају за последњу сламку.И често неуспешно!

Ових дана сведоци смо и лажних нада и злоупотребе наде!

Код нас, данас, нажалост, део народа верује у произведене, нереалне , произвољне и лажне наде. Типичан пример за ту врсту давања лажне наде сводио  се, једно време ,на  употребу одраслих. Сада је на сцени сејање лажне наде код младих студената и  средњошколаца. Ови први су добили списак својих жеља и потреба, а овим другима није било потребе да се било шта објашњава њима је било довољно да губе часове и осећају се као добитници.

Док студенти постављају захтеве као да су изасланици ЕУ, срењошколци као да су Сократову школу завршили поручују да ту стоје „зато што мисле и постоје,“па ми, на основу тако великих  и „мудрих“ филозофских мисли, или  нпр. веома високих студентских захтева, треба да стекнемо утисак да су то већ зрели људи који размишљају трезвено.

А шта се заправо дешава?

На позорници Сарбије (а она је улица)  имамо продају лажне наде у једном чину. А зашто нема другог чина? Па нема зато што у вештачки створеном безнађу  стратегија  да се  лажна нада употреби као оружје у борби за власт, је лако кварљива роба.То му дође као  „лов у мутном“.

Дакле,слушамо и гледамо студенте протестанте и шта друго из њихових захтева да  закључимо осим да  им  смета  премијер владе, председник државе…?! Они дакле знају боље како они треба да раде! Они би,значи да кроје и воде политику итд.итд али им не смета  и нема захтева из којих би свима било јасно да им је стало  да отклоне недостатке (а може их заиста и нема –то је изгледа добро протумачила Министарка просвете јер се не оглашава управо из разлога што  протести нису усмерени на струку,те су самим тим небулоза и поприличпна комедија ) на њиховим факултетима, није им стало до тога какав је однос професора према настави и квалитету предавања.Не  смета им ни  куповина диплома због које ће,  док заврше факултете протестујући  улицама и  верујући у лажну наду на њихова места запослити се они са купљеним  дипломама. То истовремено значи да они заправо подржавају куповину диплома(што је веома мудро јер ће и њима дипломе затребати).

Много је примера који указују на злопоптребу и давање лажне наде,па би  морали  више пажње усмерити на могућност процењивања и одабирања реалне наде. Једино тако никад нећете помислити да сте у безнађу да је ваш живот промашен,празан ,да нисте добро васпитали своју децу, као што је поприлична група дела нашег  народа која је после промашених живота,(незавршених школа) истрошених илузија и безнађа препознала своју узвишену и авангардну цивилизацијску и родитељску улогу па су бусајући се у празна прса пожурили да пошаљу поруку (време је новац) са сликом наравно на којој је исписанио: („Директорка Славица.Стала је са својим ученицима.Прва Крагујевчанка је прва средња школа која је ступила у болкаде.Она је мајка овој деци.Она се не плаши,он је уз децу.“ Па онда порука: УЛИЦА ЋЕ СЕ ЗВАТИ ПО СЛАВИЦИ!“

Очигледно  ствар није наивна.Да ли заиста средњошклци знају како треба да изгледа власт и како се управља државом? Можда наставница Славица зна. Никакав проблем нека иде на изборе.Њени ђаци ће је сигурно подржати.Само да пре тога размислимо: ако ти њени ђаци  (њена деца)остану необразовани и неоспособљени за живот,ако наставнцица Славица не стигне да их довољно образује,(због изгубњених часова и лажне наде),ако не заврше школе, ако и наставница Славица не успе у намери да сруше власт ,итд. итд… где ће се њени ђаци запослити,(јер њима постојеће ништа не ваља) шта ће радити…? И како ће се звати  улица у којој је била школа ученика који су уместо учења прихватили лажну наду  и остали без посла и занимања ?! Можда ће се звати улица„црвених фењера“или „улица старлета“?!

Да ли  вам оваква обећања дају наду за бољи живот вас и ваше деце?! Да ли има логике да деца у  школи напредују тако што губе наставу? У чему је заслуга за величање  наставнице Славице која је децу повела у безнађе? Да ли је вама логично да ваша деца више слушају наставницу  Славицу него вас родитеље! Где сте ви били када је вашу децу наставница Славица повела у безнађе?! На улицу!

Нада сваког родитеља су његова деца.Па хајде да видимо.Да ли се њихова  нада (деца) оваквим подхрањивањем лажном надом за бољу будућност усмеравају  у  правцу који ни родитељи ни деца нису желели?!  Просудите сами!

Али!И то  да ли вам све то указује на још већи проблем? Да ли то значи да је формулом ,“Нема потребе да се мучите, учите,мислите и надате . Довољно је да мислите како вам ми кажемо,па још и платимо за такво мишљење и тако на лак и једноставан начин постигнете своје животне циљеве“, родитељима из руку избијен и последњи адут да  колико толико своје дете усмеравају и контролишу?“ Таквим вредновањем лажне наде нашим просторима тренутно влада безнађе које ,нажалост, свест многих и родитења и деце препознаје као вредност.

                                 Што је баби мило то јој се и снило

Данас, у Србији посебно  је актуелан и део ороченог надања. Једна таква нада орочена је  до 20.јануара 2025.године .Подсећа мало на ону стару добру  „ што је баби мило то јој се и снило,“а реч је о надању дела народа  током кампање у Америци и после победе господина Трампа. Злато је злато али победа Трампа за нас (део народа) је још више од злата.   Право је чудо откуд  делу народа толика потреба да се нада да ће  Трамп за нас нешто добро и по нашој вољи учини. Да ни себи ни чиотаоцима не кварим расположење нећу да помињем најаву санкција НИС-у.

Из тог миљеа веома је  занимљиво како је жеља надвлада разум,а нада   проговорила другим језиком и открила једно, сасвим сигурно, за нас , и код тог дела јавности веома значајано стање свести. Нада чија је основна карактеристика лепота  исчекивања  заживела је у разним  интерпретацијама као  сигурна реалност. Да су је тако схватили срењошколци  и студенти приписао би то поменутим гимнастикама злоупотребе. Али не?! Актери су одрасли.Илустрације ради. Забележен  је случај да  је извесни  господин,при том веома уважен у политичком миљеу позвао Доналда Трампа да повуче признање самопроглашеног Косова, наглашавајући да би то исправило историјску неправду. Један други, али аналитичар, је чак тврдио и још увек тврди да је сигуран да ће Трамп повући признање тзв. републике Косово. Итд.Итд. То су нереалне наде и оно чувено  „што је баби мило то јој се и снило“ и нажалост говоре  о  нашој дубокој рани коју су нам управо створиле вековне  лажне наде.

Све то указује да је у питању  патња што не припадамо нечијој заштити! (Толико векова под ропством Турака оставило је трага у генима,па и време Титоизма).

А можда је ширење  таквих нереалних и ни у чему утемељених  надања да  ће Трамп бити „бољи према нама,“ начин да  заступници истих   буду запажени. Али је у доброј мери и профитирање на несрећи једног, тј.свог народа. Несрећни смо јер нисмо свесни да у нама „ради“тај  акумулирани велики број  лажних  и изгубњених нада. Није зато чудно што је  у  (делу народа ) остала потреба  да у Трампу види своју наду јер  у њему види акумулирану моћ(опет запис из гена). Међутим тако послате отворене поруке о колективној нади стручњацима за скенирање расположења јавног мјења, довољно је да на веома ефикасан начин управљају својим даљим активностима. Поготово ако су нам непријатељи.

Нада има смисла и вредност само ако је у „поседу“ оног који ју је „произвео“ и ако  у њу верује. Ако своју наду нисмо усмерили себи и нама ближњима  већ  смо је пренели  на неког другог заступника моћи и у њега гледамо  као у последњу наду ми смо му потписали бланко меницу своје будућности. Онај који се нада да његова нада има смисла и да ће му је неки други  реализовати , прво заборавља да је нада космичка енергија и апсолутно занемарује своје интересе  и неминовно  иде путем ка издаји. Зашто? Зато што ће на крају  остати  без наде а то је тежак и болан губитак који ће морати  нечим јаким, да покрије. Некад самоизазваном трагедијом  некада издајом. А таква роба (издаја)иде добро на тржишту. Лако и брзо се прода,па зато  неће бити свестан да је ,у ствари, разочаран.

Поред поменутог питање је да ли је таква нада производ дела наше јавности, реална? Усмеравање наде и њене репутације на друге истовремено значи да смо свесни своје немоћи-безнађа!

Народ који своју колективну наду сервира некоме на тањиру тешко је може повратити а затребаће му то је сигурно. А онај ко од тог тренутка располаже са њом  може да му улије другу  лажну  наду ,и то је опробан рецпет за владање њим, па у таквој ситуацији  тешко да ће бити задовољан поготво што никад неће бити свој. Та нада се донедавно звала Амерички сан. Данас га више тако не зову и све мање га осећамо као испуњење наде.Он је, заправо, Америчка казна! Јер ако се једном одрекнете наде она не може више да вам помогне. Без обзира на муку и бол. Зашто? Зато што је злоупотребљена и сервира се демонстрацијом моћи делећи је на кашичицу,а не вашом вољом.

Ако смо се разумели?! То је она моћ наде коју смо некоме другом сервирали на тањиру! Па је примарно да сила закон мења, а  нада силу не познаје.                                       

Рецепет за наду

Зашто  користим пример Трампа у  илустрацији узалудног надања?  Зато што  га у  том случају спроводе и поседују одрасли а не студенти и срењошколции то може да укаже да нам је лош „резултат“ у колеквитној снази наде.

Можда ће заговорницима нереалног,  узалудног и промашеног надања све бити јасно када Трамп не испуни њихова надања,па, дакле, буде то што јесте-реалан .И то сурово реалан јер у питању је човек на  баш важном светском месту. Уз то сећан је  и успешен и породични и пословни човек.  Има све (моћ) да узме све што му и треба и не треба. Са друге стране и ми смо  срећни што имамо редовне и добре  плате и пензије и  што стижу на време,што нема нестанка струје, што су рафови у продавницама пуни..! Студенти су  задовољни квалитетом студирања средошколци такође(доказ :у протестима то не помињу као проблем).

Дакле,Трампова нада је да буде господар света. Наша надања су да нам деца нису гладна, да  нећемо умирати од загађења нуклеарном бомбом итд. итд… и да ће он да повуче признање тзв.републике Косово.И све је то ок.

Али има једна проблем. Човек који се нада да ће да буде господар света верује да смо ми срећни уз све то што имамо. И исто  тако верује да је народ у тзв.републици Косово такође срећан. Највише због тога што је убеђен да живи у својој републици.Поготово кад  у њој нема  Срба. Итај проблем за господина Трампа  је решен!

Зато он не размишња о томе да нама  реализује наше наде, већ се нада својој срећи  каква ће и колика бити кад постане господар савета. А да је не би угрозио мора да зна и математику по којој ако све државе света буду,нпр.гласале да ли ће он би ти господар света мора да рачуна на то да  му може зафалити један глас. А тај проблем ће имати ако испуни нашу наду и повуче  признање  тзв. Републике Косово. И шта сад?“

Посебно што је логично да  сваки господар света себе види као великог и  успешног  ако господари над више држава у свету.

И коначно да нада последња умире ево доброг примера: ДЕО СТУДЕНАТА ИЗ НИША НЕ ЖЕЛЕ БЛОКАДУ: Послали допис – открили шта се заправо дешава на Филозофском факултету https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1440209/deo-studenata-nisa-zele-blokadu-poslali-dopis-otkrili-sta-zapravo-desava-filozofskom-fakultetu

 

---