Пише: Милорад Антонић

 У последњих годину две у нашем окружењу прихваћен је чудан модел да  мањи део  јавности  суди другом већем делу  јавности зато што не мисли исто  као овај први, па себи узима за право да га казни  и тако на сцену уводи неку врсту колективног криминала. Посебна опасност тог модела је што игноришући  чињенице легализује лажи и то све као део политичких вредности и  активности.

Први  најбруталнији и најдиректињи  пример је тај што мањи део јавности узима себи за право да приватну трагедију ожалошћених  породица  употребљава као своје оружје  на путу до циља –кажњавања својих политичких противника.

Други је то што је прављење нереда у одвијању живота грађана  такође  злочин јер недуже грађане кажњавају својом вољом а која је мотивисана њиховим политичкм интересима.

Нигде ни у једном од протеста организованих тим поводом, није било захтева нпр. да због настале трагедије  од грађана и одговрних лица и свих који потенцијално доприносе њихвом незадовољству траже савесно пословање, да повећају критеријум квалитета својих услуга, да траже квалитетнији живот окружења чију судбину и они деле. Не! Они за све траже смену власти и поткрепљују свој став читавим венцом лажи  по системју што већа лаж то је лакше поверовати у њу, па није ни чудо што је најважнија та да је актуелни председник Србије одговоран за трагедију у Новом Саду јер је од њему потчињених тражио да убрза завршетак реконструкције зграде железничке станице.

Посебна прича и тема је да  и не помишљају да је можда  у питању тероритилчки акт,осмишњена и добро планирана акција страног фактотра у спрези са домаћим. Могли су бар да посумњају на ту могућност јер чињеница да је надстрешница  пала као одсечена указује на управо на то.Али не.Такво гледање на трагедију не пружа им простора за реализацију циљева.

У поменутом систему кројења лажи и свим сличним случајевима занемарује се чињеница да се лична одговорност  утврђује стручним и правним чињеницама. Још горе од тога је што они који слушају такве лажне мисије ћуте те је  утисак  да  живимо у сезони лажи и да је онај мањи део јавности  у сталном дежурству лова на следећу трагедију.

Поред употребе лажи као оружја посебно што забрињава је проглашавање трагедије злочином. Нарочито ружна слика је она из Новог Сада  када  тај мањи део јавности није имао обзира према болу ожалошћених  и већ дан после трагедије  када бол сваког ожалошћеног постаје највећи оног тренутка када постане свестан да је његово најмилије биће  јуче било ту а данас га више нама, па су уследиле недоличне изјаве проглашавањем трагедије злочином што им је био разлог да се кроз организацију протеста искажу као хумани и одговорни део јавности.(види:https://sedmasila.rs/godine-u-kojima-su-presusile-ljudske-emocije/ . А заправо утисак је да им је свака трагедија (а тако је било и са трагедијом у  Рибникару, Дубони…)добро дошла, јер пре него се десила трагедија није било потребе за протестима. (види: https://sedmasila.rs/zasto-su-coveku-potrebna-pravila-ponasanja-u-vreme-zalosti-a-zivotinjama-nisu/.

И узели су и пресуду и казну у своје руке.

Господин и колега  Милан Ружић, је неовисно од поменутог случаја када је  увидео у  ком правцу  иде наша свест поручио: „О правди злочинци, о памети ми поју идиоти: „А тако нам мало фали да будемо нормални и срећни…Само неколико одредби, пар закона, обуздавање саможивости, прстохват љубави и гутљај разумевања. Не више од тога. Дајте да не будемо најгоре што се овде икад родило. Дајте да не останемо генерације које су отеле будућност рођеној деци. Дајте да не будемо стид своје државе и родитеља. Дајте да будемо Срби! Дајте да се Бог не срами што нам је дао прилику да живимо једини свој живот у овако лепој земљи. Овде живе и добри и честити људи. Хајдемо мало да чујемо и видимо и њих. Памет, љубав и поштење ће нас опоравити“ (види: https: // iskra. co/ kolumne/o-pravdi-zlocinci-o-pameti-mi-poju-idioti/

                                             Лаж и истина

Дакле,тај мањи део јавности, исказује своју неодољиву потребу за кажњавањем. Али наравно поред питања  ко заправо може да кажњава  важно питање је  колики је и да ли је злочин злоупотреба права? Јер откуд право коме,па и том мањем делу јавности да  протестима  држи у блокади и онемогућава  грађане да се слободно крећу и обављају своје грађанске и остале дужности? Зар то није исто као кад криминалац држи таоце! Јер организатори протеста су као и криминалаци блокирањем грађана узели правду у своје руке и   примењују своје критеријуме,(уцене) а не закон!? Откуд и како то да се уцена коју постављају организатори протеста може третирати као обавеза?! Да ли вам то личи на легализацију уцене као једног од сурових метода криминалаца?! Апсуред је то ,наравно, тим пре што се уцене заснивају на произвољним тумачењима, схватањима по систему машта ради свашта. Али је пре и изнад свега криминална активност јер уценом (а она је и болна и штетна  ) се на незаконит начин постиже и материјална добит.

Зато не видим оправдани разлог да се уценама изреченим са протеста(он је место извршења кривичног дела) испуњавају постављени услови ! Уз све то већина, па скоро и све уцене послате са колективног извршења кривичног дела-читај протести-су вешто скорејене лажи. Постало је правило произвести дезинформацију и постићи циљ (материјални или политички свеједно) у крајњем исходу дело које доноси добит. (види: https:// sedmasila. rs/ prodaja-i-upotreba-lazi/ ). Данас  је, ситуација још гора. Завладала је епидемија лажи!

Дошли смо у ситуацију да се лаж  изговара одмах после  славске здравице, и уместо породичног и  канцелариског „добро јутро“.

Наравно ако нисте заинтересовани  да лаж подржите одмах сте стрпани у посебан кош и обележени  да сте друга страна па онда крену  епитети шта су они,а шта сте ви. А кад поставите ту лаж као једначину са  једном непозантом нпр.да питате за извор добићете одговор „један мој/а ,ради у…“ и добијете име важне државне институције те тако  бивате убеђени да је лаж истина.

                                               Лаж и политика 

Неспорно је да  је претходно поменуто  резултат  повећаног присуства  лажи као оружја за реализацију полтичких апетита,али то истовремено може да укаже на то да је у специфичну тежину политике ушла лаж. Јер организатори протеста мањи део јавности  долазе из политичке опције. Подсећања ради, ни једна од  тих политичких опција не тражи промену понашања већ промену власти.

А, шта то даље значи? Ако се политика на бојном пољу добија лажима, да ли то говори о томе да је цена политичке моћи опала?!  А она се ,бар према ономе што се за сада зна, нпр. на основу извора  Википедије тумачи   да онај ко лаже има намеру да другога доведе у заблуду. Да ли то важи и за политичку опцију ,нпр.овог  мањег дела јавности који на путу до политичког или материјалног интереса  користри утицај лажи и уцене.

Да ли то живимо у средини у којој је доминантна вредност лаж?

Да ли сте скоро“преживели“ дан да нисте чули неку лаж из медија?!

Да се лаж и уцене из протеста пресликавају у наш свакодневни живот  може се видети и на примерима из породице где родитељи децу  васпитавају тако да лаж представљају и описују  као највећу срамоту. Али кад деца одрасту они  виде и схвате да ништа  није онако како су родитељи обећавали и говорили. Јер та деца данас као одрасли слушају своје родитеље како лажу учествујући у протестима заснованим на лажима.  После тога јасно је откуд  толико уважавање лажи?! Зато ваљда наш народ  кратко и јасно за одраслог човека који лаже каже да је „подетињио“!Зна народ да се лаж, не само код деце, већ и код одраслих  користи као средство да би се допали средини у којој живе.

Забрињава и  све  чешћа  појава је да се лаж максимално форсира и увек на већ постојећу лаж додаје још лажи ,па долази до „слепила“ тако да  онај који лаже и који се толико уживи у  лаж ,а притом очекује и резултате, због којих је лагао, себе не види као губитника. Код таквог  човека, који лаже из личног интереса, дешава се у њему неприметан процес нарастања,а касније и самог али тешког преживљавања, односно прихватања  истине када се покаже да је све била лаж. 

                                                           Казна 

Све док ауторитет не стане насупрот  лажи, док казна не буде то што јесте -мера закона и правде  а не појединаца, грађани ће бити таоци.

Све док се употреба лажи која има за циљ бесправно стицање било утицаја, или користи  и протести  у којима се грађани држе као таоци не прогласе  као облик криминалног деловања  и лаж и протести ће израстати у завидну  криминалну креацију.

Овакав однос третирања и гледања у протесте као у ходочашће може веома брзо и лако да прерасте у неку врсту колективног кримнала. Практично њих десетак могу основати нпр.Центар за наша права или Центаер за непризнавање судских одлука и сл. и сваку по њиховим критеријумима процењену  пресуду,  закон ,акцију или одлуку  власти сматрати  неважећом и злоупотребом права. И изаћи на улицу.И ко света крава непомично стајати ,а народ ће чекати и испаштати. Та врста колективног криминала имаће исти третман као и овај овде назначени мањи део  јавности. Полиција ће и даље  штитити грађане,при том ће  бити и поврђена, а њима неће смети ништа јер све што учини је прекомерна употреба силе. Зашто?Зато што су заштићени као  свете краве и јелени у време  забрањеног лова. Стастус у коме се у таквој ситуацији  налазе  грађани је статус кажњених!

Из савега јасно произилази питање свих питања.Зашто се морају испуњавати уцене мањег дела јавности?

И шта се,заправо постиже ако се овакви протести,  који лажима производе кажњавање и оштећеност недужних грађана,не прогласе као облик уцене и криминалног деловања?

Повећава се кредибилитет лажи, а казна  и правда прешле су у руке и надлежност групе људи представника колективног криминала.

Тај вид деловања већ им је донео повољан резултат.Опет произведеном лажи да је одлука тужилаштва да приведе осумњичене и да некима одреди притвор  резултат  притиска (уцена) са протеста. А оном већем делу јавности овај  мањи део јавности  послао је поруку  да  судови и тужилаштва нема потебе ни да постоје, јер  њихов  протести су ефикаснији од тужилаштва.

Тако смо на неки начин корак до преког суда!                     

Слично се дешава и са трагредијом у Новом Саду коју  мањи део јавности због свог интереса тумачи као злочин. Опет лаж  и злоупотреба бола и трагедије!

Бивши успешни  привредник али  још увек активан менаџер господин Мома Недељковић није могао да ћути. Подсетио је на правило да узроке трагедије у Новом Саду треба тражити у одлуци Минисатрства културе да  јавну зграду ставља под заштиту и тиме спречи санацију надстрешнице и тако избећи  мењање  и изгледа зграде а  оне који перотестима шаљу поруке да је њихов бол  већи од робинског назива лажовима јер:

„Свака мајчина и детиња суза вреди милион пута више од нечијег ћефа да се објекти јавне намене стављају под заштиту. А тек колико вреде  животи недужних људи који су  са те станице пошли у мајчин, сестрин, и детињи загљај. Лажу јер  не знају  за бол кад некога  чекаш да ти дође у загрљај а њега нема. И касније ако је то уопше  могуће (поготово  није могуће протествујући) схватити  да тог загрљала више никад неће бити. Све сем тога је лаж!“

 

Извор: Седма Сила

---