Дејтонски споразум је као ретко који у скоријој историји народа на овим просторима  био ити јесте камен спотицања. Поодавно већ у политичким струкурама   два ентитета и три конститутивна народа  у БиХ,  којима је овај спразум био гаранција мира, присутна  је “потреба „ за његове измене, други инситирају на  његовом доследном спровођењу,трећи га по задатку крше и злоупотребљавају.

Припремио:  М.Антонић

Уместо да гарантује мир и безбедност,суживот вредан пажње Дјетонски споразум (потписан на данашњи дан пре 29 година) у БиХ  производи међунационалне, политичке и животне проблеме. Али не зато што  два ентитета и три конститутивна народа у БиХ то желе.Сведоци смо да проблеми долазе из  ЕУ  кухиње. Што су виши и високи представници ЕУ то је нижи морални, политички и сваки други квалитет њиховог деловања. Када би се детаљно прошло кроз не само покушаје  већ и кроз злоупотребе  овог споразума од стране Високих представника ниског учинка народу , поготово оном у Републици Српској, лако би се дошло до  закључка да је тим  актерима  Дејтонски споразум добро дошао да  од њега направе –политичко оружје.

Зашто је то тако, да ли је то тако или је сасвим другачије?! Најсликовитији одговор је у једном Захтјеву за слободу приступа информацији упућеном  14.11-2024.год Високом судском и тужилачком вијећу Босне и Херцеговине (Краљице Јелене 88 ,71000 Сарајево, Босна и Херцеговина )од стране Адвокатске  канцеларије Радић,у Београду . која је  14.11.2024.године.

У том документу стоји:

Ако смо правилно разумели Дејтонски споразум и друге међународне прописе, посебно Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода са протоколима, која се директно и приоритетно примењује у Босни и Херцеговини, сви судови, агенције, владини органи, Парламентарна скупштина итд., дужни су да осигурају и примењују највећи ниво међународно признатих људских права и фундаменталних слобода.

Тим поводом, отварајући инаугуралну свечаност Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ БиХ) 14.09.2002. године у Сарајеву, Високи представник Педи Ешдаун истакао је важност независног правосуђа за владавину закона, наводећи – „Ово је камен темељац за Босну и Херцеговину ….по први пут у хисторији овога регона свједоци смо подјеле у правосуђу – на оне који проводе законе – и оне који стварају законе“.

Према члану 4. Устава БиХ, искључиво је Парламентарна скупштина надлежна за доношење и објављивање закна – „да се проведу одлуке председништва или да се проведу надлежности скупштине по овом Уставу“, уз напомену да „(с)ве законодавне одлуке морају бити одобрене од стране оба дома“ и да „(о)длуке парламентарне скупштине неће ступити на снагу прије него што се објаве“.

У том циљу – „(д)а би се осигурало ефикасно остваривање надлежности државе Босне и Херцеговине и поштивање људских права и владавине закона на њеној територији, оснива се Суд Босне и Херцеговине“ – наведено је већ у члану 1. Закоа о суду Босне и Херцеговине.

У циљу заштите од кривичних и грађанских поступака, судије и тужиоци уживају имунитет за мишљења или одлуке које донесу у оквиру својих службених овлашћења, како је утврђено чланом 87. Закона о Високм судском и тужилачком вијећу. Међутим, како се наводи, тај имунитет неће спријечити или одгодити грађански или кривични поступак који се води против судије или тужиоца у складу са законом.

С обзиром да је ВСТВ БиХ независни и самостални орган који има задатак да осигура независно, непристрасо и професионално правосуђе:

–        да именује судије и тужиоце, да прима притужбе против тужилаца и судија, да утврђује критерије за рад судова, да даје мишљење о нацртима закона, прописа и о важним питањима која могу утицати на правосуђе, да покреће поступак усвајања закона и других прописа и да даје смјернице судовима и тужилаштвима;

–        да прије преузимања дужности, судије и тужиоци дају свечану изјаву која гласи: ”Изјављујем да ћу обављати своју дужност у складу са Уставом и законом, да ћу доносити одлуке по свом најбољем знању, савјесно, одговорно и непристрасно у циљу провођења владавине закона, и да ћу штитити слободе и права појединаца загарантована Уставом Босне и Херцеговине,“на основу Закона о слободи приступа информацијама на нивоу институција Босне и Херцеговине (Сл.гл.БиХ 61/23) захтевамо од Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине да нам електронским или другим уобичајеним путем достави копије аката или информације у вези следећих питања:

•        Да ли постоји акт или пропис који обавезује ВСТВ БиХ и Суд БиХ да примењују закључке РIС-а (Rease 1tr1etep(apop SoipsN, Vijeće za provedbu mira) и акте Високих представника УН за БиХ, донете на основу тих закључака?

•        Ако се нпр. „Одлука којом се доноси Закон о измјенама и допунама Кривичног закона Босне и Херцеговине“, донета 1. јула 2023. године, завршава реченицом: „Закон који следи и који чини саставни део ове Одлуке ступа на снагу као што је предвиђено у члану 4. тог Закона, на привременој основи све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјене и допуна и без додатних увјета“ – да ли то значи да су овакви акти Високог представника УН за БиХ изнад Устава БиХ и обавезујући за Парламентарну скупштину?

•        Ако Високи представник УН за БиХ мења или доноси законе или мења Устав – да ли то значи да је Високи представник УН за БиХ највиши законодавни и усгавотворни орган у БиХ?

•        Ако је Европска конвенција о људским правима и слободама обавезујућа и приоритетно се примењује у БиХ – којим актом је ВСТВ БиХ утврдио суд коме се може поднети „делотворан правни лек“ из чл.13. Конвенције, против одлука Високог представника УН за БиХ?

•        Полазећи од неспоразума у вези статуса Кристијана Шмита, да ли је ВСТВ БиХ донео акт којим прихвата његов статус легалним, а његове одлуке ваљаним, као на пример допуну Кривичног закона БиХ чланом 203а? 

•        Да ли је ВСТВ БиХ, или неки други орган, донео акт којим овлашћује судију Суда БиХ да може примењивати Шмитов „чл. 203а К3“ иако није усвојен од стране Парламентарне скупштине?

•        Да ли је ВСТВ БиХ донео акт којим оснажује судијски имунитет, без обзира што се ради о „делу“ које је утврдио Кристијан Шмит, а не Парламентарна скупштина? Напомене ради, у кривичном поступку против председника Републике Српске одржано је 20 рочишта за ,,дело“(!) које је спорни Кристијан Шмит „прописао“ својом „одлуком“ – са ретроактивним ступањем на снагу и применом (!), а познати су принципи nullum crimen nulla poena sine lege,ultra vires,quod ab initio vitiosus est non potest tractu temporis convačscere.

С поштовањем,

Адвокатска  канцеларија Радић, Београд

 

Извор: Седма Сила

---