Трећи светски рат отпочео је „слободном“ Западном ријечју или ментална криза, то је модерни западни свијет

Наслов овог текста извукао сам из одличног а кратког казивања аустријанца, историчара, Роналда Шварцера. Суштина о којој говори а и сам наслов јесте да у политици, па и животу често није као што изгледа.

Да ли је историја човјечанства проткана само динамичним непрекидним процесом борбе за капиталом, новцем, материјалним богатством, запоробљавањем човјека, и то некад директно и огољено, а некад у „бијелим рукавицама“ у смислу поробићемо те, па и убити за твоје добро? Застрашујућа је чињеница да је код све мањег броја људи сконцентрисано све веће богатство човјечанства. Докле ће тај процес ићи?

Да ли је „Запад“ Украјину сматрао средином јефтином, али веома перспективном за инвестиције својих великих корпорација, па ју је због тога покушао насилно отргнути од њеног природног и живог „организма“, Русије и руског народа? И то све радећи са могућношћу да Европу гурну у рат против Русије – већ виђено.

„Персеју је била потребна невидиљива капа да би прогонио чудовишта. Покривамо невидљивим шеширом очи и уши да би могли порећи само постојање чудовишта“, Карл Маркс, „Капитал“.

Политичка технологија стоји на претпоставци да обичан човјек нема времена (зашто?), и да је само лијен да дође до истине. Тражен је готов медијски производ са постављеним акцентима и разумљивим закључцима, како би се одатле одвијале безбројне манипулације масовном свијешћу. Оне често узимају гротескне облике, гдје истина одлази у други план.

У Европи имамо раст цијена основних роба, проблеме у енергетици, социјалној и моралној сфери  и, за тренутак, најаутентичнији рат на истоку Европе. Та ружна слика је осуђена помпезним говорима о слободи и демократији, а у суштини иза кулиса се скривало његово величанство – капитал.

Цијела Украјина од почетка 2013. године, па чак и раније, један је велики пословни пројекат чији су корисници мултинационалне корпорације, одређени свјетски званичници, па чак и монархистичке куће. На крају крајева, да  су тадашњи хероји Мајдана (успут, гдје су сада) мало кооперативнији – земљу би било теже опљачкати. Да су задржали бар формалне знаке суверенитета, да ли би за бесцење отишле огромне површине најквалитетније црне земље, које су у најбољим годинама давале више од сто милиона тона жита? Да ли би тешка и рударска индустрија радила на плаћању небројеног државног дуга, преко 152 милијарде америчких долара? Да ли би било могуће тиранисати источне области насељене Русима, спуштајући се практично до баналне сегрегације и на тај начин приморати Москву да одговорно реагује, као озбиљна држава?

Занимљиво мишљење о суштини и неку врсту увида у све то изразио је аустријски аристократ, финансијер, и историчар Роналд Шварцер (горе наведени  видео). У приватном разговору Роналд је директно указао на кругове који зарађују у рату, као и на оне који би жељели да се придруже пљачки Украјине. Посебна улога Донбаса, у том смислу, објашњава се језиком бројева: само потврђене резерве енергетског угља износе седам милијарди тона (ријетке стијене коксујућег угља и антрацита), 324 милиона тона нафте у налазиштима Северног Азовског мора, златне стијене (приближно сто тона), као и највећа налазишта литијума у Европи, толико важна за зелену агенду Запада.

А живот обичних становника Донбаса у позадини рата савршено је освијетлио македонски новинар Миленко Неделковски.  Сам господин Неделковски је, узгред, споменуо да је по повратку у своју домовину позван на разговор у Америчку амбасаду у Скопљу. Дипломате су биле озбиљно збуњене због тога што је он изнио његов независни став о суштини ситуације у Украјини и топло су му препоручиле да се од сада обраћа њима за помоћ ако жели да сними материјал о конфликту у Украјини.

У најкраћем, новац чини новац, а рат је најбржи начин за његову производњу. Таоци те ситуације су обични људи у Донбасу и Украјини. Корисници су Западни капиталисти, а медији имају традиционалног жртвеног јарца – Русију. Она је за све крива.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---