Трампа су изабрали за предсједника САД-а  како би „купили вријеме“  за производњу наоружања и припремили се за свјетски рат од којег нису одустали, зато Русија и БРИКС не смију да стану

Да ли заиста амерички грађани могу да изаберу свог предсједника, или то преко њих чине мултинационалне корпорације, нафтни и војни лобији, односно Центар свјетске моћи који све њих контролише? Тако гледано шта је могао Трамп пре избора, а с обзиром на комплетну ситуацију? Да пристане на пораз због могућности уцјене и кривичне одговорности, или да побиједи и настави политику а можда и настави сукобе које је зацртао споменути Центар моћи. Политика сукоба отишла је предалеко и они који стоје иза Трампа, хоће да се спреме да преко великих ратова остваре своје глобалистичке циљеве. Један од важних циљева јесте да потчине Русију и да загосподаре њеним природним богатствима. Дакле, и Трамп може бити приморан да лукаво и на разне начине окупља страну која ће, пре или касније, најдиректније напасти Русију. И то је оно што је за српски народ најважније – да издржи и не сврста се на такву страну. Зато је избор Трампа на неки начин за Србе већа опасност да се они преведу као „жедан преко воде“. Са Трампом се за Србе ствара илузија да они могу остварити свој интерес, од економског до националног. Илузија ће се почети разбијати када се почне причати да је за српски народ добро да уђе у НАТО, а онда се подразумијева да ће доћи у ситуацију у којој ће Срби гинути у сукобу против Русије, а све за туђе интересе. Да ли ће се преко Трампа српски народ „превеслати“ на западну и антируску страну, остаје да видимо у наредних неколико година.

Подсјетимо се: „Ко жртвује слободу за мир, није достојан ни једног ни другог“, Бењамин Франклин.

Није прошло ни четврт вијека од краја приче (свијета) коју је најавио Френсис Фукујама јер су фигуре на глобалној шаховској плочи поново распоређене за следећи меч. Западни велемајстор (Центар свјетске моћи) је увјерен у своје способности и фокусиран је на побједу зато ће ући у сукобе и против Русије, на начин да укључи своје старе доказане и поуздане савезнике. Само је њихова улога незавидна. Ријеч је о плановима Бијеле куће да у срцу Европе, у Њемачкој постави ракете кратког и средњег домета. Не тако давно, Западна „демократска“ заједница је била одушевљена иницијативом СССР-а  и САД-а за смањење ракетног наоружања, позната као Уговор о ликвидацији ракета малог и средњег домета. Колико је у то вријеме и због тога тадашњи лидер Совјетског савеза Михаил Горбачов отпјевао претјеране похвале у вези тог уговора. И због чега? Да се за три деценије све врати на исте положаје под истим заставама и слоганима?

Русија апсолутно нема никаквог интереса да подстакне страсти и нестабилност у Европи која је дугогодишњи трговински партнер Русије и главни купац њених ресурса.

Међутим, такво стање ствари се не уклапа у логику акција вашингтонских јастребова. Наравно, умотавање партнера у непријатеље је генијалан потез. Нијемци, локомотива европске економије од сада ће радити у интересу прекоокеанских „пријатеља“, а у случају сукоба ће преузети снагу првог удара разгневљене Москве, док вашингтонски јастребови мисле да они ништа не ризикују. Треба напоменути да се разматра и могућност постављања ракета са нуклеарним бојевим дијеловима, тј улози ће бити све већи и већи и опаснији. У том смислу извијесна је економска стагнација Европе, повратак сјеверним токовима у догледној перспективи може се заборавити, као и инвестициони програми, док ће се повећати милитаризација Запада који ће се активно припремати за Трећи свјетски рат.  Русија ће морати да повећа свој ракетни потенцијал на западној граници.

Да ли је Центар свјетске моћи сада одлучио да у својој кући, преко Трампа као великог традиционалисте настави исте глобалистичке процесе и ратове у свијету који су почели за вријеме демократа, Обаме и Бајдена, видјећемо у наредним годинама. А ако је одлучио да ли му се Трамп може супротставити и да ли му је у том случају угрожен живот?

Шта преостаје Русији, и како ће одговорити у том сценарију напада на њу, да ли ће бити приморана да уђе против Европе у рат, или ће најсавременијим оружјем које свијет до сада није видјео ударити у „главу змије“ остаје да се види.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---