Пише:Милорад Антонић

Да ли су нам потребна правила понашања која указују да треба да тугујемо?! Јер с друге стране нема правила како се треба понашати  када је неки радостан дан у питању.Да ли ће и кад ће тако бити да, кад нас задеси несрећа искрено жалимо?!

У глави ми од јуче (2.новембра 2024.)одзвања  ритам  тв рекламе са Тв екрана “Како бубањ каже..” и  још неколико веселих ,раздраганих музичких нумера у пратњи реклама   са тв eкрана.

Мењам канал. На тв УНА још бизарније . И реклама и сцене из филма у коме играју коло.

Навече опет тв Прва и серија „Игра судбине“ у којој играју и плешу,певају јер и је у гостима те серије Касандра. 

Дан је жалости у Србији . Дефинитвно   мислим да рекламни садржаји нису примерени  оваквом дану.  Других  примеренијих садржаја донедавно је било.  Али нема их више.

А има других.

Међу вестима брзо су,нечијим схватањем ствари, “своје место” нашли политички обојене поруке везане за несрћу која нас је задесила у Новом Саду . Да су примерене болу и  саосећањима са жртвама и унесрећенима овај садржај би био сасвим другачији. Али нису. Заправо те рекламне и политичке поруке појединих политичких активиста у том Дану (2.новембар.20204.год) жалости звуче и јесу непримеренији садржаји и до мере неподношљивог неукуса  стварају горак осећај  разочараности  да заиста постоје људи који су своје интересе уздигли изнад свега овоземаљског и људског.

Наравно  постоје и правила понашања на Дан жалости. Али ,кад је већ тако постоји и једно сасвим логично питање.

Зар је уопше потребно да се прописују правила када је у питању Дан жалости? Зар није природна потреба и инстиктивна реакција сваког нормалног људског бића да емпатију са несрећом и болом народа са којим живи тог дана искаже саосећањем и примеренијим и „тоновима“ и понашањем целог народа?!

Заправо, разумем потребу да се човеку  прописију правила понашања за многе прилике и ситуације, али зашто је то потребно за  Дан жалости?! Зар људска свест о  важности  суживота било са ближњима или даљима не подразумева колики толики коефицијент интелигенције који би произвео потребу за ускалађеним понашањем, у случајевима туге и  бола  без правила,надзора и казне?!.

Или  можда  свест у овом случају власника и уредника поменутих телевизија али  и политичких активиста функционише  по принципу да  је однос према Дану жалости  њихова лична ствар, или како би се то већ одомаћеном поштапалицом рекло “моје је право да тако мсилим,..радим…”?

Питам се то јер супротно таквом понашању човека  безброј пута видео сам животиње како тугују. Чини ми достојанственије од неких људских бића.

Не могу а да не поменем да су  у  селу Јасника код Крушевца мештани на сеоском грбљу  пронашли пса који не напушта гроб свог власника који је недавно преминуо. Причају како је дошао одмах после сахране, неколико пута су га враћали кући, али поново је дошао.

Немачки овчар Капитан,  шест година није одлазио са  гроба свог покојног власника, Аргентинца Мигела Гузмана.

Тугују. И плачу.То је тај природни нагон. Нема прописаног правила нити дресуре која би их научила како да исказују своја осећања. Али за људе има! За непридржвање правила понашања током Дана жалости постоје казне. Зашто, просудите сами.

Природни нагон за  туговањем разумљив  је и нормалан али  ми је чудно и застрашујуће да  је такве природне потребе код неких(сада већ код већине) људи све мање. “Све мање“ јер чини ми се раније није било толико отуђености  и недостатка потребе за суживтом у заједници.И наравно на колико толико људски начин.

Из таквог односа  све делује страно и отужно и нема  ни трага понашању и осећањима сходно поруци  патријарха  Порфирија да “…У овим тешким тренуцима, важно је да будемо једни уз друге, да се подржавамо и да пружамо утеху онима којима је најпотребнија”.

Из поменутих тв реклама поготво пратеће музичке подлоге , па и  садржаја  који се нуде нема ничег складног са Даном жалости. Недвосмислено се да закључити да  је неким тв кућама  важнији блок реклама од оних са ове стране екрана  који поштују и имају потребу да на Дан жалости колико толико усмере своје мисли на настрадале и ожалошћене. Ти уредници и власници телевизија заборављају да су  то они који су им одани и којима они  машу извештајима о рејтингу гледаности. Мисле да је овом народу довољно то што њихови водитељи на Дан жалости носе црнину.Народ зна да је то порука да су на неки начин кажњени и да једва чекају да прође овај тужни дан.

Исто као и рекламе , баш  јуче су почеле  недоличне изјаве и ставови а данас већ од стране емоционално импотентних политичких активиста организовани протести. Опијени незајажљивим политичком апетитом за влашћу у туђој несрећи виде  своју шансу, као да су  захвални што се несрећа десила ,(до јуче док се није десила ова несрећа били су мирни ништа им није сметало),па своју  званучну полтичку опцију промовишу  на још свежем болу.

(Такви, верујем да нису ни свесни да је то трајан бол !)

И они као и ови са телевизије нису свесни да је то исти тај народ који зна да бира који тв програм да гледа и бира за кога да гласа.

У нашем народу кад неко изгуби живот његов одлазак се поштује тако што се прекидају сви послови док се не обави сахрана.

Пошто нисмо од јуче,а није да нисмо доживљавали разне несреће и нису нам непозанта, грубо речено “правила” која су по мени, ако је човек нормалам непотребна,потребно је имати осећај за људе око себе, потребу да саучествујемо, колико и у радости толико и у болу других .

Да ли овде све поменуто и издешавано указује на то да смо изгубили  доста вредног у свом људском,пре свега националном бићу?!

Да ли су нам беспотребна правила која указују да треба да тугујемо?! Јер с друге стране нема правила како се треба понашати  када је неки радостан дан у питању.

Да ли ће и кад ће бити тако да, кад  народ задеси несрећа, искрено жалимо?!

Да ли ће неко од можда још неких као што су овде поменуте тв куће  одоговарати или бити  санкционисан  уопше није битно(мада логика налаже да ако постоје правила онда постоји и одговорност и казна).

Живи били па видели!

Битно је да, ако је већ веома видна и жалосна чињеница да се животиње више него људска бића воде  природним инстиктом за жаљењем, а човек ни поред правила, надзора и казне нема ту потребу, онда је много шта у нашем  животном ланцу   накарадно .И опасно!

Или је крајње време да се уразумимо?!

 

Извор Седма Сила

 

---