Словенија отвара нови геополитички процес на Балкану
05.04.2012. год.
У свему, па и у политици, све је могуће. Често оно што је најочигледније – не буде. Неозбиљно би било, као бабе гатаре, тврдити: сигурно ће бити то и то, али и да политичари и интелектуалци кажу: не знамо, видјећемо. У сложеним временима по будућност народâ и државâ потребно је имати више могућих опција, како би се заиста предвидјели догађаји и на њих најбоље одговорило.
Геополитички процес на Балкану који се не може искључити полази од међудржавних односа Словеније и Хрватске. Словенија и Хрватска немају ријешено питање границе на мору. Обје државе прихватиле су арбитражу Сталног арбитражног суда у Хагу за питање границе у Пиранском заливу. Арбитражна одлука очекује се у току ове године, дакле прије него што ће Хрватска морати билатерално потписати споразум са свим чланицама ЕУ у вези са остваривањем њеног пуноправног чланства у ЕУ. За очекивати је да ће арбитражна одлука бити у корист Хрватске, а на штету Словеније. У таквој ситуацији Словенија врло лако може Хрватској спријечити остваривање пуноправног чланства.
Хрватска би се нашла у проблему, економској и политичкој кризи. Њен територијални интегритет био би доведен у питање, јер би неке регије, прије свега истарска, тражиле бољу будућност у властитом избору у виду потпуне аутономије – независне регије, државе. Таква регија лакше би ушла у ЕУ, која ће временом доживјети суштинске економско - политичке промјене. Отворио би се процес сучељавања два принципа – принципа права народа на самоопредјељење и принципа неповредивости граница суверених држава. Тзв. независно Косово својеврсни је преседан за такав процес. Истра би била само један у низу случајева који ће се дешавати у Хрватској, Дејтонској БиХ, Србији, Црној Гори, Македонији, али и у другим државама на Балкану, па и у Западној Европи.
Овом приликом не желимо отворити тему које од великих сила би подржале Словенију, односно наведени процес, и разлоге за то, али их, несумњиво, има. Питање је да ли ће се тај евентуални процес одвијати мирним путем, или ратом. Миран пут био би одржавање међународне конференције о границама на Балкану. Такву конференцију организовао би Савјет безбједности УН-а, а имала би за циљ да дефинише ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини.
Такве територијалне цјелине ушле би једну од могућих интеграција – глобализација, које би поларизовале свијет.
Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш