Текст започињем „спознајом“ коју петнаестак година износим – Свјетски центар моћи (у прошлим текстовима сам наводио ко је и кога све контролише) одавано је одлучио да руши све врсте суверенитета; државе и идентитете и да човјечанство уведе у разне врсте криза и сукоба у којима ће бити коришћено до сада невиђено оружје (како сам писао), дакле и нуклеарно. И то неће значити „смак света“, али огромна разарања и страшне људске жртве, нарочито у Азији – Да. Све ће то пратити вјештачки изазване болести (биохемијски рат и рат вирусима модификованим против народа са специфичном генетском структуром)  и несташица хране, наметање бесмисла и потпуне немоћи, како би тај центар свјетске моћи био позван од људи и народа да наметне мир и диктатуру која је до сада незамислива и то све преко свјетске владе и НАТО-а који ће се трансформисати у свјетску војску. Њихов крајњи циљ је уништење човјека по Божијој Благодати и стварање њиховог наликчовјека. У пријашњим текстовима наводио сам шта је узрок таквој жељи. Никада никмоме није и неће поћи за руком да загосподари читавим човечанством. Таман кад помисли да ће успјети, почиње пораз.

Динамика таквог сукоба зависи од процеса уништавања долара, и он је у оба смјера, узрочно-посљедичан.  Има више од песесет година како је осмишљена највећа пљачка човјечанства у досадашњој историји и то преко долара без покрића, а који је наметнут за „употребу“ читавом човјечанству. Организатори пљачке никад неће бити кажњени, нити ће бити надокнађена изазвана штета. Уништење долара за „организатора“није никакав проблем, нити му прави штету, зато што кроз сукобе, он отвара нови процес пљачке и доласка до својих циљева. Још ће кривицу за уништење долара и изазивање свјетске економске кризе пребацити на оне који су вршили процес дедоларизације.

Обезбеђивање енергената (нафте и гаса, као и других руда метала...) од стране споменутог центра моћи и њихово усмјеравање за производњу наоружања и муниције, такође ће одредити динамику великих сукоба. Ти свјетски сукоби биће покренути политиком „завади па владај“ (посљедица дугорочне такве политике, од стварања Украјине и вјештачких народа – јесте сукоб Украјине и Русије, што је само почетак ратних дешавња) а усмјерени против Русије и Православља, док ће се у Азији водити застрашујући сукоби са огромним људским жртвама.

Центар свјетске моћи покренуо је сукоб против Русије и Православља на широком пољу и то ће бити сукоб дугог трајања (више година). Ситуација са Украјином је само један сегмент тог „лепезастог“ плана чији други сегмени су међусобно повезани. Русији су уведени многи „пакети“ санкција које су државама Европе смањиле коришћење руских енергената, са жељом да ту могућност коришћења енергената потпуно искључе. Зато су на удару земље богате нафтом и гасом као и другим рудама, како би се ти енергенти веома јефтио набавили (отели) и продали државама у Европи, под условом да спроводе политику и активности које диктира споменути центар моћи. Центар свјетске моћи је до савршенства развио своју специјалност – једним метком више "зечева" (циљева); отме новац и исти користи против оног од кога је отео, наносећи му двоструку штету. Његове активности најбоље се разоткривају тако што се полази од чињенице – Није тако као што изгледа. Тренутно најбољи примјер је Либија. Рушење Гадафија прикрило је и омогућило је пљачку од шест стотина милијарди долара ( вриједност нафте, злата и новца), што су отели Либији и њеном народу. А у данашње вријеме хоће да наметну своју контролу над нафтним и гасним богатствима либијског народа. Овог пута то чине меком моћи, користећи коалицију Европске лиге коју чине : Велика Британија, Француска, Италија и САД, а уз учешће наоружане милиције у западној Либији. Главни циљ , контрола нафте и гаса, се замагљује тако што је деклеративни циљ Европске легије борба против илегалне имиграције, с обзиром да је Либија главна капија за имигранте ка Европи.

Мада им није циљ ни да спрече такву имиграцију, али то је тема за други текст.

Брзина и количина производње наоружања, муниције и војне опреме у свијету, а посебно у Европи, такође ће одредиће динамику свјетског сукоба.

Дакле, жеља споменутог центра је да и уз помоћ НАТО прекине економску и сваку другу сарадњу што већег броја држава  са Русијом. Да отме (будзашто купи) енергенте  од држава од којих то могу и да продају  државама у Европи под условом да те државе спроводе политике и активности које том центру одговарају. Да  крену и у производњу наоружања и  у одређеном времену крену у рат против  Русије, како би Центар свјетске моћи загосподарио и њеним природним богатствима.

Поред споменутог Центра моћи који мрзи човјека  и који се према њему односи са ниподашавањем, па чак  и са „гађењем“ постоји и она снага на Западу  која је свјесна да се не може загосподарити читавим свијетом, нити да се у потпуности може уништити човјек, између осталог  и због историјске улоге одређених народа. Та снага понудиће Русији подјелу човјечанства на две интересне сфере  које ће се разликовати по начину живота и систему вредности, као ноћ и дан...али долазак и до тога циља био би, мање или више контолисаним ратовима.

Човјечанство улази у период историјске кулминације  до које долази  путем вјековне разградње основних народа  стварајући мноштво вјештачких народа. Та кулминација покренуће и дуги процес синтезе  гдје ће један њен мали дио који ће бити и њена најава, бити процес нестанка СССР и Југославије, али у смислу нестанка посљедица функционисања тих двеју творевина.  Почетак нестанка Украјине ( као државе која је посљедица функционисања СССР-а )само у назнакама  најављује  тај дуг процес, не само када је у питању нестанак многих  држава, већ и нестанак  вјештачких народа. Један од процеса те синтезе дефинисао сам поруком Срби, Руси , са једним Ја, или једнако је једно, исто.

Пишем овај и овакве текстове у нади да ће бар неке људе покренути, а који ће онда створити ситуацију у којој ће  многи бити спремни за велике , епохалне догађаје.

Спознаја да ће уследити наведени процеси  и нуклеарни рат  није посљедица  умних размишљања и научних метода. У великим прелимним временима такав начин спознаје одводи човјека у погрешном правцу и он никад не може предвидети и унапред најавити долазак великих догађаја. Такву улогу врше они људи који до спознаје долазе духовним процесом.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---