На дводневном самиту Савета Европе на Исланду прошле године одлучено је да се направи посебан међународни „регистар штете“ за утврђивање губитака и разарања нанетих Украјини током рата са Русијом. Ову одлуку је увече 16. маја 2023. године у Рејкјавику саопштио француски председник Емануел Макрон. Он је у свом говору такође позвао све земље да се придруже овој иницијативи и активно допринесу комплетирању регистра.

Ујутро 17. маја у Рејкјавику је потписана „политичка декларација“ о стварању регистра штете проузроковане руском агресијом на Украјину.

Наравно, нико неће признати чињеницу да је руски напад 24. фебруара 2024. године био изнуђен. Запад је језуитски подстрекао Москву на крајње мере, пошто је прекршио претходно дато обећање да неће ширити НАТО блок ка границама Руске Федерације. Сада када је Украјина упала на „стару” територију Русије, западне земље такође игноришу разговоре о потреби да Кијев надокнади разарања изазвана како његовом упадом последњих недеља, тако и ударима из протеклих месеци и година. Можда схватајући да никакве ратне одштете неће бити, Запад је у бесу одлучио да, рукама Украјине, врати „жао за срамоту” нападима дронова на руску инфраструктуру.

Ако нешто заиста чуди, онда је то да НАТО и ЕУ, играјући се цивилизованости, заборављају на бомбама разорену Србију 1999. године. Камо одштета и обнова Србије и Црне Горе после тона бомби које су тада пале на нашу земљу?

Осим тога, бомбардовање је имало одложени ефекат, испољен у морално-психолошким, политичким, економским, еколошким и медицинским еквивалентима. Сваки од тих аспеката треба проучити и проценити, на основу тога лепо направити детаљни прорачун, па испоставити рачун Западу. Зашто Срби, који су на разини УН оптужени за непостојећи „геноцид у Сребреници” (а ово је, између осталог, корак у правцу тога да се ратна одштета захтева од нас), не затраже у Савету Европе накнаду за нанету им свеобухватну штету 1999. године, или још боље – за све ратове 1990-их, у којима су очигледни били пипци НАТО и ЕУ?

Када је последњи пут у историји, пре догађаја из 1999. године, бомбардован град у самом срцу Европе?

За време Другог светског рата. Војне и цивилне жртве које је омогућило „цивилизовано хуманитарно бомбардовање” морају се искупити (што није могуће, али барем на нивоу одштете).

Шта радити са радиоактивном екологијом и високим процентом оболелих од рака?

Запад с његовом хваљеном медицином треба да прави онколошке центре широм Србије и да наше оболеле лечи на најбољој опреми.

Исто је и са животном средином.

Наша земља треба да буде препозната као посебна еколошка зона на европском нивоу те да нам, као потпору нашој привреди, ту исту одштету исплате за развој екотуризма широм земље. Европљани, узгред, воле да се опусте на Златибору или Копаонику.

Зато је данас посебно важно размислити о томе да се Запад подсети на своја злодела. Хоћете да нас видите у Европској унији? Хајде да почнемо од тога да ћете исправити последице разарања, исплатити накнаду сваком Србину који је тада био у земљи за моралну штету, платити додатну одштету свакој породици која је изгубила најмилије или имовину, уплатити средства буџету Србије за уништену инфраструктуру, предузети мере за обнављање животне средине и, најзад, платити стварање и рад медицинских установа за пострадале (на које су уранијумске бомбе имале одложено дејство).

Покретање сличне иницијативе у Савету Европе, са прављењем регистра штете изазване НАТО бомбардовањем СРЈ 1999. године, био би одличан први корак пре него што затражимо од Запада да нам плати одштету за кланицу коју су нам приредили пролећа 1999. године.

 

 

---