Балкан није ничија земља да је свако може узимати. Балкан је земља, пре свега, хришћанских, православних народа. Опасност да то не буде тако долази из најмање три могућа процеса.

А разлози да неко освоји Балкан леже од потребе за животним простором, преко геостратегијског положаја и његових природних богатстава, па све до његовог уклапања у нови светски поредак кроз процес актуелне глобализације.

Први процес јесте стварање тзв. Велике Албаније, која би заузимала територије садашње Албаније, делове Македоније, Србије, Црне Горе, Грчке, Бугарске. Овај процес може бити реалан зато што би га подржале САД и НАТО, што народи ових разбијаних држава нису јединствени, чак су око неких питања супротстављени (Црна Гора, Бугарска и Македонија признале тзв. Косово, итд.), албански народ деценијама има демографску експанзију, агресивни су и бескомпромисни у остваривању својих максималистичких циљева.

Други процес у смислу освајања Балкана могу започети са запада Немачка, која има не само економски потенцијал за то, а са југа Турска, која је у економском успону, али и са жељом да обнови Отоманску империју. И Немачка и Турска тај процес могу водити мирним путем, или мање мирним, а можда чак и ратом. Мирни пут се води економијом, приватизацијом, законима, уласком балканских држава у ЕУ…

Трећи процес је покушај  н а д г р у п е  да успостави нови светски поредак. Рушење садашњег светског поретка ишло би правним насиљем и ратовима. Да би се то урадило, сила се издиже изнад сваког права и слободе и постаје легитимна за остваривање циљева оних који ту силу имају. Да би дошло до ратова, стварају се околности у којима су народи незадовољни, без посла – радних места, губе смисао постојања, злоупотребљава се национализам и религија. А такве околности узроковане су стварањем потрошачког менталитета (преко медија и другим начинима), задуживањем, пре свега, од ММФ-а и Светске банке, чије давање новца због условљавања народе и државе гура у живо блато, и тако упадају у дужничко ропство. Уништава се домаћа производња, сточни фонд, пољопривреда.

У политичком смислу, дестабилизација се врши путем процеса сучељавања два принципа: права народа на самоопредељење и принципа неповредивости граница суверених држава. Споменута  н а д г р у п а , дакле, управља светским догађајима, финансијским токовима, понекад пројектују велике економске кризе и у стању су да наметну „демократију“ у многим државама света. У тако створеној ситуацији, кад светом влада сукоб, глад, хаос, смрт.., већина обичних људи света – народа, тражиће било кога само да успостави – наметне мир, па и по цену губитка властитог идентитета и слободе. Управо н а д г р у п а  која је створила такву ситуацију то и жели, да људи траже да се наметне мир од било кога, па и путем светске владе. То би  н а д г р у п а  искористила да се покаже као спаситељ, али и да оствари свој зацртани циљ, а то је успостава светске владе, једне религије, једног језика, итд. За  н а д г р у п у  постоји критичан број људи на Земљи као планети, а „вишак“ људи представља им терет и опасност. Надгрупи су потребни људи као радници за остваривање њиховог плана, а не људи који су слободни, ствараоци, са сопственим животним смислом постојања. Они желе само надарене људе да искористе за своје „узвишене“ циљеве, а да од „обичних“ направе хуманоидне роботе – људе без душе, који ће за надгрупу обављати најприземније послове. Значи, нови светски поредак који би се остварио преко актуелне глобализације, заснивао би се на лажној слободи, лажној религији, на лажном човеку. „Благодети“ те лажи имала би само надгрупа са својим мрачним циљевима.

Да би се хришћански народи и њихова природна богатства, али и други који то желе, одбранили од наведених опасности, треба да остваре природну глобализацију. То подразумева уједињење балканских народа – држава са државама бившег СССР-а, на челу са Русијом. То уједињење мора се остварити из истинске жеље тих народа и њиховим сагледавањем да је то за њих неопходно, заснивало би се на истинској слободи појединца и народа, на здравој економији и производњи, на политички стабилном, хуманом и солидарном друштву, подстицао би се рад и ствараластво. На човеку који негује и интелект, и тело, и душу.

У тој природној глобализацији, народ, држава, црква, треба да буду једно. Да функционишу као симфонија, да се међусобно прожимају, допуњују, а не да се супротстављају, или да народ буде одвојен од државе, односно цркве, и обрнуто.

Уважавајући тренутну ситуацију, државе Балкана треба да се прво ослободе смртоносног загрљаја ММФ-а и Светске банке, тако што ће позвати Русију да са њима сачини споразум у којем би Русија вратила све неповољне кредите ММФ-а и Светске банке, а заузврат би добила одређене погодности, између осталог да на одређено време експлоатише одређена природна богатства. Са Русијом те земље требају склопити војно-технички споразум, односно војни савез, у којем би биле безбедне. Народи на Балкану не би требали да се плаше Русије као велике светске силе, јер су интереси тих народа са интересом Русије подударни, а идентитет кроз православље – једнак. Уз то, Русија је изузетно богата природним ресурсима и Балкан јој више значи у геостратегијском смислу. 

---