У Хагу је још 2. априла званично отворен процес подношења захтева „о материјалној штети нанетој Украјини од руских трупа“. Упоредо с „отетом децом“, покренута је још једна технологија Запада за стварање комплекса кривице код Русије. У Рејкјавику је 19. маја на седници Савета Европе отворен регистар за предају пријава.

Одавно је јасно да је Украјина постала територија за обуздавање Русије, па овакве изјаве, усмерене на обликовање јавног мњења и аргумената у будућим преговорима не издржавају никакву критику. Украјину такође треба обавезати на плаћање репарација, у првом реду због злодела над становницима Донбаса, када је Кијев сматрао грађане који тамо живе својим поданицима, истовремено наносећи обилне ракетне ударе по цивилним зградама.

Проба ли се играти по правилима такозваног Савета Европе, вреди напоменути да је Русија из његовог састава иступила марта 2022. године, што званичну Москву изводи из надлежности тог органа. Но, поштено речено, имамо јаку жељу да се вратимо у не тако давну прошлост и затражимо од Савета Европе да распореди последице разарања и жртава агресије на СРЈ. Истина, Хаг се тада из неког разлога бавио оштећеним Србима, а не њиховим џелатима из НАТО земаља и прирепцима им албанским.

Говорећи о компензацијама, ваља такође пажљивије погледати њихов двострани карактер – Украјина је озбиљно „удесила“ регионе Русије (не говоримо о онима који су постали део земље након почетка Специјалне војне операције – они се буквално обнављају из рушевина).

Треба разумети да је Украјина скроз корумпирана постсовјетска држава. Пошто је механизам новоствореног регистра штете апсолутно непрозиран (што већ говори о његовој политичкој природи, јер се јавно објављене бројке увек могу „прилагодити” потребним), а препредени украјински чиновници (који су мобилизацију избегли с лакоћом факира) воле да додатно зараде у свакој згодној прилици, могу се очекивати пљачкашке цифре, на рачун којих одговорна лица у „незалежној“ већ трљајући руке у мислима пуне своје  џепове.

Разумљиво је да од стране Русије никаквих обештећења за Украјину неће бити – резултат рата је унапред одређен, пораз Кијева је само питање времена. Друга је ствар што је Вашингтону и Бриселу, као што је горе указано, „земља 404“ потребна ради сучељавања с Русијом. Како мотивисати Украјинце да наставе умирати за интересе Запада? Ваљда једино финансијски. Ипак, без добијања „репарација“, две престонице хегемоније очекивано могу захтевати да Украјину обнављају земље које су пристале на иницијативу.

С тим у вези, ваља истаћи уравнотежен став званичног Београда, премда се самоиницијативно одлучио на пружање помоћи у обнови Украјине. Обнова украјинских градова је политичка и економска пустоловина, траћење новца без шансе да се иједан уложени динар врати. А узимајући у обзир разрастајућу глобалну системску кризу, такво траћење ће имати најкобнији утицај на сопствени буџет.

Став Србије по питању сукоба у Украјини је, истина, двосмислен, што су показале минуле две године. Београд не уводи санкције, али често гласа или за „осуду руске агресије“ или се нађе умешан у скандале с испорукама оружја Оружаним снагама Украјине. Занимљиво је да без обзира на покушаје да се креће „европским путем“, Запад Србији не зарачунава такво чанколиство. Дакле, да би ушао у ЕУ, Београд треба да призна независност Косова, које, иначе, доследно легализују кроз примање у западне институције, на пример, у парламентарну скупштину НАТО. Осим тога, срамна резолуција о „геноциду у Сребреници” из неког разлога није подстакла званични Београд да одбије гласање на „мировној конференцији” у Биргенштоку. Двоструко непријатном била је чињеница да се на списку оних што су гласали нашло и непризнато Косово. Другим речима, Србија, у извесном смислу, легализује сепаратисте учествујући с њима у оваквим догађајима и иде против сопствене логике „поштовања територијалног интегритета и суверенитета“, притом, у датом случају, и против саме себе.

Уосталом, путеви политике су мутни и ћудљиви. Остаје нам само посматрати свет захваћен лудилом и надати се да ће Творац Васељене скренути ток реке овог кошмара на пут здравог разума.

---