ФОТО: Сребреница (српско-хрватски Сребреница / Srebrenica) је град у Републици Српској (Босна и Херцеговина). Центар истоимене заједнице. То је мало рударско насеље. Становништво 2.607 људи. (2013).

Усвајања резолуције о „геноциду“ у Сребреници пре свега говори о злоупотреби међународних институција од стране западних центара моћи који на овај начин намећу своје политичке агенде.

Драгана Трифковић, директорка Центра за стратешке студије (Србија)

Резолуција предложена од стране Немачке, је пристрасна, необјективна и исполитизована. Као и за време нацистичке Немачке, ова земља се покорава и подржава англо-америчке стратешке програме за стварање сукоба. Усвојена резолуција представља пријетњу миру и безбједности и отворила је Пандорину кутију, с обзиром на то да бројни геноциди почињени од стране западних земаља као што су Велика Британија, САД, Француска, Немачка, Белгија и др. никада нису окарактерисани званично као такви.  Реч је о милионима жртава широм света на афричком, америчком, евроазијском и аустралијском континенту.

Пре свега, усвојена резолуција потискује само значење појма геноцид, који се дефинише као (УН, члан 2. Конвенције) „чин почињен са намером да се у целини или делимично уништи национална, етничка, расна или верска група као таква“.

То се догодило на америчком континенту, али не и у Босни и Херцеговини. Због тога ће овај срамни чин Запада остати у историјском сећању. Треба напоменути да је доношење резолуције о “геноциду” супротно међународном правном уређењу Босне и Херцеговине, гдје је Дејтонским споразумом утврђено да се све одлуке доносе консензусом, а у овом случају Република Српска не слаже са наметнутом резолуцијом. Али кршење, неуважавање и поништавање међународних споразума постали су уобичајена пракса за Запад.

Основно питање је због чега је сада усвојена резолуција која се тиче ратова из деведесетих година прошлог века, ако знамо да Америка и Француска недавно нису дозволиле расправу у СБ УН о агресији НАТО на Србију 1999. године коју је иницирала Русија, говорећи да то више није актуелна тема и да се тиче прошлих времена.

Први и основни разлог је потреба дестабилизације Балкана где постоје паралеле са Кавказом и дешавањима у Грузији, пошто Запад због неуспеха у Украјини жели да отвори још фронтова у близини руских граница. Из тог разлога су покренули исте механизме креирања конфликата на Балкану који је мултиетничко и мултирелигијско подручје, као из деведесетих година прошлог века када су иницирали распад Југославије и сукобе на овим подручјима. Америчке и Британске службе су и пре усвајање резолуције почеле активно да делују у овом подручју на дестабилизацији.

Други разлог је обновљање нетрпељивости између православног и исламског света, јер за Запад је савезништво између ове две религије неприхватљиво са тачке гледишта њихових геополитичких стратешких интереса. Запад већ деценијама делује на стварању раздора између православља и ислама у циљу стварања конфликта којим могу да управљају, што се и остварило у Босни и Херцеговини.

Трећи разлог је потреба да САД увере исламски свет да тобоже брину о интересима муслимана и тиме их поново придобију, с обзиром на то да су се многе мулсиманске земље окренуле сарадњи са Русијом и Кином. Ово је посебно лицемерно са њихове стране ако знамо да су покренули бројне сукобе на Блиском истоку који су довели до губитка милиона живота управо муслимана. И у контексту рата у Палестини, они скретањем пажње на Сребреницу прикривају своју улогу у подршци израелском режиму који спроводи геноцид у Гази.

Четврти разлог је жеља да протерају Русију са Балкана, јер сматрају да ако Србија изгуби Косово и Републику Српску, неће више имати разлога да тражи ослонац у Русији.

Нажалост потребно је истаћи да је усвајање резолуције у Сребреници, као и потписивање Бриселског и Вашингтонског споразума са албанским сепаратистима са Косова и прихватање Француско-немачког плана којим се озакоњава постојање лажне државе Косово, доказ потпуног краха српске спољне политике. Уколико српско руководство после свега настави политику безалтернативних европских интеграција и стратешког партнерства са САД, тиме ће још једном потврдити своју историјску одговорност за крајње штетне одлуке по српске државне и националне интересе, и будућност Србије у целини.

 

Извор: conjuncture.ru

---