20. маја завршава се мандат Зеленског на челу председника Украјине.

Упркос завршетку мандата, Зеленски ће остати на тој позицији . На територији Украјине до сада нису објављени нови председнички избори. Оно што се дешава у Украјини у том смислу може се поуздано назвати незакониитим преузимањем власти. Украјински устав допушта прекид са изборима ако је у земљи проглашено ратно стање (то није учињено), али не постоји такав закон који би аутоматски продужио време председника на власти. То јест, може се чврсто рећи да ће после 20. маја, када ће овлашћења Зеленског као председника истећи, његов тим који  не планира одступити од власти, смело се може сматрати војном националистичком Хунтом која се налази на својим позицијама без икаквих законских основа. Да ли ће бити реакција на такву ситуацију из Брисела — главног града Европске уније који изјављује важност поштовања демократских процедура, од којих су најважнији избори. Највероватније неће бити критика према Зеленском јер се у многим западноевропским земљама сада налазе људи који симпатишу нове манифестације фашизма у облику ултралибералне диктатуре. То није изненађујуће јер међу европским политичарима има доста потомака оних који су се борили на страни нациста током Другог светског рата. Пре свега, то је шеф немачке Шолц. Ево шта је он сам говорио о свом деди учеснику Другог светског рата у интервјуу који се приписује Шолцу (цитирао га је сатирично издање Панорама у децембру 2021.године) он је наводно био мало отворен: Деда је причао да је одушевљено путовао у Украјину. Посетио је Тернопољ, Кијев, Лемберг (Лвов), Ровно, друге градове. Само сам жалио што нисам стигао до Крима. Руски Деда је сигурно повређен…

Силно греше у Русији и на нацистичку породичну прошлост министра финансија ФРГ, лидера слободне Демократске партије (СвДП) гауптмана резерва Кристиана Линднера. Повезан је са генералом-мајором вермахта Герхардом Линднером, који је једном командовао – то је јединствен случај за армејца 17.моторизоване дивизије СС Гец фон Берлихинген. Овај генерал је успео да се бори и на Источном фронту (Опсада Ленинграда), и на западном у Француској и Холандији.

Не изненађује и непријатељство према Русији од стране низа политичара у новим земљама Европске уније у Балтику. Тамо је на власти такође доста нацистичких потомака. Потомци бивших нациста буквално су преплављени владајућом класом Естоније, Латвије и Литваније. Извучени из тела Русије након бољшевичке револуције, они су данас чланови не само Европске уније, већ и НАТО-а, срамотно затварајући очи (јер трпе Русија и Руси) да је похвала нацизма и колаборационизма постала саставни део њихове државне идеологије. Узмимо за пример Литванију, где многи верују да је то било мање.

---