Више портала у региону објавило је текст свештеника Миладина Митровића „Вартоломеј продубљује кризу у православљу“. У њему се каже „На овако скандалозан и непримјерен начин цариградски патријарх је испратио упокојеног патријарха Неофита на посљедњи пут... Понашао се Вартоломеј на патријаршијској сахрани не као први међу једнакима, већ као први изнад свих осталих“. Даље се каже, да је неканонски томос разбио јединство Православне цркве и створио можда највећи јаз у нашим међуправославним односима. 

Текст је изазвао занимање и обичних лаика који су забринути због догађаја и времена у којем се налази Једна Света Саборна и Апостолска Црква. 

У данашњим смутним временима текст тражи анализу, коментар и све друго осим равнодушности.

Свако има право да подржи свештениково тумачење у вези поступања патријарха Вартоломеја, или да његов начин и стил у тексту сматра грубим или не. Али како се каже у тексту, Свето Јеванђеље нас опомиње да је приоритетни задатак сваког православног хришћанина да чува канонски поредак и изворну чистоћу наше свете вјере.

Текст можда даје и најбоље одговоре на питања и дилеме, попут оних, да ли су у питању заблуде актуелног поглавара Фанара, у смислу да му канони дају ексклузивна права, која подразумијевају његову изузетност, искључивост (која произилазе из његовог осјећаја непогрешивости) и самим тим првенство власти над другим православним црквама, а што је за Цркву Христову неприхватљиво, јер „Глава Цркве је Христос“. Или је у питању дубљи, осмишљени пројекат који би омогућио стварање нове паралелне црквене структуре, коју би, „као на тацни“ понудио  папи, и тиме изазвао раскол у Православљу сличан оном у Хришћанству од пре хиљаду година. Можда отуд Вартоломеј предлаже да сви хришћани Васкрс славе истог датума.

А можда Вартоломеј има жељу, ако не да уништи Православље, онда да га ослаби. И то не само Православље, као такво, већ и да ослаби православне државе, а самим тим и православне народе. А најбоље би то учинио ако би Помесне Правослвне Цркве одвојио од Руске православне цркве која несумњиво остаје доследна црквеним канонима. А онда би било замисливо и удаљавање, па и супртостављање тада већ „такозваних православних држава“ Руској држави.

Текст је значајан и по томе што говори о потреби да се одбрани Православље које даје печат идентитету човека и народа.

Ако желимо створити праведније друштво , онда се оно мора градити на темељу моралних и традиционалних вредности. А морал је својеврсни ехо духовног стања човека и друштва. Стога религиозни и верујући човек је и моралан. Отуда је потребно одњеговати верујућег човека, ако желимо створити праведније и стабилније друштво. Углавном су неверујући људи злоупотрбљавали религију и изазивали сукобе између народа и држава.

А антирелигиозни воде процес уништења човека, а не његовог спасења.

Због тога што наведени текст свештеника Миладина Митровића сматрамо изузетно важним, остављамо линкове:

https://naukaikultura.com/vartolomej-produbljuje-krizu-u-pravoslavlju/

https://www.in4s.net/svestenik-miladin-mitrovic-vartolomej-produbljuje-krizu-u-pravoslavlju/

---