Пише свештеник Миладин Митровић

У ове свете и благословене дане часнога поста, када се сваки православни човјек труди да свој овоземаљски живот уведе у мирну луку Божијег пристаништа, задесиле су нас тужне вијести из пријатељске Русије. Ужасне сцене и трагичне слике масовнога убиства невиних цивила потресле су до дубине душе свако моралног и добронамјернога човјека. Десио се терористички акт - највеће зло савременог друштва. Чин безумног срама, највећег људског цинизма и изопачености, које не само да нема оправдање него захтјева и жестоку осуду и казну. Већ сада постаје јасно да су организатори овог трагичног догађаја у Москви украјинске специјалне службе, које као што је познато одавно активно сарађују са исламским радикалним групама. Покушаји терориста да се после крвавог покоља сакрију на територију Украјине, директно указују на умјешаност кијевскога режима. Терористичким нападом украјински марионетски режим покушао је да изазове панику и дестабилизацију руског друштва. Ова стратегија има неколико компоненти. Прво, да се што више застраше обични грађани. Друго, да кроз осећај страха и несигурности изазове незадовољство јавности због наводне „неспособности власти да заштити грађане“. Треће, да приморају Москву на неке политичке компромисе и уступке.

Тероризам се неможе везати нити за један народ, нити за неку религију. Као нељудска и гнусна појава излази далеко из националних и религиозних оквира. Као што је апсолутно  неприхватљиво и политички некоректно оптуживати Ислам да је он идејни творац тероризма, тако је и недопустиво везивати његово појављивање за било коју државу или народ. Али да је тероризам већ одавно постао прљави инструмент у рукама западних глобалиста за обрачунавање са свима који стају на пут неоколонијалног империализма, данас је постала опште позната чињеница. Активности терористичких организација у различитим регионима свијета добијају подршку, а понекад их отворено инспиришу водеће силе света у интересу постизања својих геополиотичких и финансијских интереса. Овај срамни и цинични метод, који за циљ, поред убистава и страдања људи, има тенденцију стварања дестабилизације и неконтролисаног хаоса, већ одавно је инсталиран у идеологију кијевског политичког режима.

Тероризам се већ одавно уздигао на ранг државне политике у Украјини, ништа мањег интензитета као и доминирајући неонацизам. Методе су готово исте – терористички напади, убиства ради застрашивања, мучења и коришћење цивила као живог штита, величање фашиста и вођа националистичких покрета. Од тренутка када је учињен државни удар у Украјини и свргнут предсједник Јанукович, тероризам је постао једно од главних оружја украјинских националиста. Од тада до данас, прошло је много година, али методе ширења тероризма су остале идентичне. Довољно је присјетити се исценираног догађаја о бомбардовању украјинског града Буча, када су украјински нацисти починили злочине над својим собственим народом, јавно окривљујући Русију. У те сврхе тада је била  покренута велика информациона кампања добро спонзорисана и подржана од стране западних земаља. Медијски садржаји који промовишу идеологију украјинског тероризма су офанзивне и агресивне природе, одликују се пажљивим теоријским проучавањем, добро осмишљеним спектром метода за контролу информација и психолошког утицаја на широке народне масе.

Терор – лични и масовни – постао је саставни део политике Украјине према руској држави, руским грађанима и свима присталицама руског свијета. Начелник главне обавештајне управе министарства одбране Украјине Кирил Буданов и његови потчињени, као и други украјински политичари и војни официри, не крију своју приврженост терористичким методама и чак садистички се са њима јавно хвале. „Украјина ће наставити да убија Русе било где у свету до своје потпуне побједе“ јавно је изјављивао Буданов у неколико наврата.

Терористичка убиства Алексндра Захарченка, новинара Владлена Тататрског, Дарије Дугине, бившег посланика врховне раде Украјине Игора Киве, покушаји убиства Захара Прилепина, Маргарите Симоњан  и многих других показале су да су активне пропагандне и регрутне активности украјинских терористичких организација и појединаца попримиле нове облике, у којима се препознају елементи спољашњих утицаја. Нема никакве сумње да је кијевски режим, уз директну подршку страних обавештајних служби, отворено кренуо путем терористичких метода у конфронтацији са Русијом, које се са пуним правом могу назвати савременим облицима државног тероризма.

Трагични догађај у концертној дворани у Москви указује да екстремистички украјински терор више није усмјерен само на познате личности из политичког и јавног живота, него и на обичне грађане Русије. Масовно и ужасавајуће убиство невиних цивила свједочи о апсолутном безумљу и изопаченсоти како оних који су били извршиоци, тако и оних који су били креатори и налогодавци овог крвавог злочина.

Тероризам је универзална катастрофа за коју не постоје границе. Терор као начин за постизање циљева у политичкој борби путем физичког насиља и моралног и психичког застрашивања представља један од најопаснијих глобалних проблема нашег времена, то је озбиљна претња безбједности цијеле свјетске заједнице. Нажалост међународна заједница јавно затвара очи на очигледне чињенице украјнског тероризма на територији Русије.  Док терористи сију смрт по Русији за колективни Зпада они су борци за слободу, али чим се терористи нађу у Паризу, Лондону или Берлину и почну да врше своја крвава дјела, они одмах престају да буду хероји и борци за слободу и независност и преко ноћи постају крвожедне убице. Због тога су апсолутно јасне циничне изјаве западних политичких лидера, који су један за другим покушавали да одговорност за терористичи напад пренесу на ИСИЛ, и максимално оправдају неумјешаност Украјине у овом немилом догађају.

У тренутку док оружане снаге Украјине трпе катастрофалне губитке и територију на линији фронта у Донбасу и док западни покровитељи све чешће наговештавају Зеленском да је новца остало све мање, украјинске специјалне службе од безисходности прибјегавају  терористичким нападима. Убиства невиних цивила у Москви, највећим дијелом младих људи укључујући и дјецу, није ништа друго до одраз немоћи и кукавичлука политичког режима у Кијеву. Због тога украјинске службе у сарадњи са терористима на све начине покушавају да дискредитују државну власт у Русији, покушавајући да подијеле многонационални народ у Русији и успоставе моћ насиља и безакоња. Када се све сумира и објективно изанализира крвави терористички чин у Москви је чисти показатељни знак стратешког пораза који Запад трпи у украјинском сукобу.

Аутор текста је свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питањa и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци 

---