22.03.2024. год.
У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
Непријатељ са Запада ударио је на српски народ пре 25 година на Балкану, а потом прешао на Русију и Русе. Балкански “плацдарм” допуњен је – украјинским ратиштем. Шта је у тим органски везаним процесима неопходно да уради Србија, шта Русија, а шта удружено? Шта су нам појединачни, а шта заједнички циљеви?
Настављамо да тражимо одговоре од угледних саговорника.
Дане Чанковић, председник Српског народног покрета (СНП) „Избор је наш“ каже:
Тај 24. март је црни датум само за родбину погинулих – невино страдалим, Небеско царство је загарантовано.
За српски народ то је, на неки начин, велики дан, јер је њиме озваничен дуг процес у којем је Центар светске моћи (контролише колективни Запад) одабрао Србе, као свог Првог великог противника, а Срби нису одбацили свој крст, одређен Божијим благословом, историјском улогом Срба и њиховом генетском структуром.
Тај процес подразумјева покушај рушења свих врста суверенитета и идентитета (држава, народа, религија), поробљавање човечанства (крајњи циљ – уништити човека који је по Божијој вољи и створити њиховог – наликчовека) и покушј да се загосподари свим природним богатствима.
Зато исход НАТО агресије над српским народом није ни пораз ни победа, јер борба није завршена.
Срби су свесни историјског значаја и величине те борбе, јер знају ко им је стварни непријатељ. Најопаснији непријатељ људског рода, који се служи својим најмоћнијим оружијем: лажима, преварама, обманама, илузијама, страхом, и на тај начин ставља у своју службу људе који му се покоре. А циљ тог најопаснијег непријатеља је да “понизи” Бога , тако што ће, кроз процес (од постања, прародитељског греха , до свршетка света) уништавати човека човеком и стварати свог наликчовека, показујући тиме да он може уништити дело Божије и “направити” своје.
Зато је од велике важности срушити лажне темеље њихове науке, науке наведеног Центра моћи, од еволуције и тврдње да је човек настао од некаквог мајмуна… да циљ оправдава средство (брисање моралних и хуманих граница)… човек је човеку вук (а не брат)… нема вечних пријатеља, само су интереси вечни (потискивање братства и љубави) – и вратити се истинским, непролазним вредностима које се све могу обухватити са Десет Божијих заповести.
Да бисмо мање страдали у тој борби, потребно је унапред предвидети активности и потезе колективног Запада, како бисмо спремно одговорили… Један од већих изазова за човечанство биће покушај промене начина исхране код људи. У том смислу радиће многе ствари, па и изазвати вештачку несташицу хране. Зато је од пресудног значаја, да не само системски – држава, већ и појединци виде дубоки смисао у производњи здраве хране, колико год да се намеће – не исплати се.
Разобличавати њихову животну “филозофију” подели , завади па владај.
И то је узрок и сукоба на простору бивше Југославије и СССР-а.
Срби и Руси имају заједничког непријатеља. Тај непријтељ служи се истим средствима како би их победио.
Вековима је откидао делове српског и руског организма, и наметао им вештачки идентитет, да би их после гурнуо у сукоб протв свог исходишта.
Потребно је љубављу и дубоким смислом створити амбијент у којем би гозбом дочекали “заблуделог сина”.
Зато Срби и имају молитву за своје непријатеље, јер тај непријтељ је био њихов брат, док га нису отргле зле силе… Српски и руски организми ће бити исцељени онда када успеју да врате све своје делове и буквално физички буду у стању, без препреке између њих, да један другом стегну руку.
Највећа препрека у остваривању циља Светског центра моћи, да кроз хаос, глад, свеопште страдање, човечанству наметне Једну владу, Један начин живота, Један званични језик, Једну “религију”, Једну војску (модификован НАТО), Један Суд, Једног… јесте савез народа и религија, а посебно савез Православља и Ислама.
У том смислу треба створити и развијати ону страну која ће се темељити на Слободи и истинским непролазним вредностима и која ће обухватити све сфере људског живота (економске, научне, културне, духовне, спортске…). Та страна обухватиће већи дио човечанства, а преосталом делу човечанства преостаје да замени марионетске владе оним владама које ће бити у њиховој служби, или ће бити суочени са великим сукобом у који га гура споменути Центар моћи преко својих марионетских влада. Уколико се на Западу пробуди добар и храбар човек који ће имати снагу за споменуту врсту промене влада западних држава, онда ће доћи до јединства човечанства и обнове међународног права, а ако не – човечанство ће се поделити на две сфере које ће се разликовати по систему вредности и начину живота, као Дан и Ноћ.
Да би људи издржали у тој комплексној борби и у што већем броју се спасили, неопходна је вера у коначну победу Добра.
Колико су Срби, као народ, без обзира на њихову малобројност, били значајни за историју човечанства, толико ће бити и у будућности.
Можда то показује и најава из Бања Луке да долази нова епоха борбе – духовна борба и у њој Духовни ратници Светог Саве Србског и духовни ратници светог Сергија Радоњешког.
Њихова порука је :
Именом Христовим победићемо.
Изјава коју је у среду 20. 3. о.г. председник СНП – Избор је наш, Дане Чанковић дао порталу Братствo, а поводом двадесетпетогодишњице НАТО агресије на Србију и Црну Гору