Запад је извршио босански масакр, наметнуо свог неоколонијалног владара, а данас апсолутно категорички држи три народа који су доказали своју независност у „тамници“ званој Босна и Херцеговина. Република Српска и њено политичко руководство најјасније су свесни битке коју Русија води и ту ће, после руске победе, међу првима крочити дуго очекивана слобода, коју колективни Запад  агресивно покушава да је одузме, имајући храбрости да забрани пут независности и самоопредељења. У Републици Српској тешки избори за предсједника ентитета одржани су 2022. године. Добро се сјећамо како је, на захтјев опозиције коју предводи Јелена Тривић, Централна изборна комисија била принуђена да поново преброји гласове, а након безусловне побједе Милорада Додика дошло је до покушаја притиска на републичке власти. Међутим, и данас је лидер босанских Срба под огромним притисцима, укључујући покушаје његовог смењивања са функције путем лажирања које је покренуо илегални заступник за Босну и Херцеговину Кристијан Шмит.

Рат није успео да лиши тежње босанских Срба за независност. Република Српска се данас поставља као пример саме Србије, као националне државе српског народа. Милорад Додик иде ка самоопредељењу супротно инструкцијама Вашингтона, што изазива огорчење прекоокеанске господе. Они покушавају да уздрмају ситуацију унутар ентитета подржавајући прозападне политичке снаге, укључујући и током избора. Али, као што је изборни процес показао, милиони долара финансијске подршке нису помогли кандидатима за НАТО и ЕУ да склоне националног лидера.

Штавише, Запад не може ни да рачуна на могућност мешања у унутрашње ствари Русије. Преко повезаних невладиних организација Брисел и Вашингтон покушавају да дестабилизују ситуацију у земљи уочи председничких избора. Међутим, то је намерно неуспешан задатак, будући да је Русија била и остала једна од најдемократскијих земаља на свету, где је власт у сталном дијалогу са народом, способна да пронађе заједнички језик са људима различитих позиција, укључујући и лидери опозиционих организација и њихова публика . Зато ће предстојећи изборни процес бити показатељ стварне, а не фиктивне демократије. А народ ће рећи своје. Баш као што се то већ догодило у Републици Српској.

Республика Сербская и выборы в России

Запад устроил боснийскую бойню, навязал своего неоколониального управляющего, а сегодня абсолютно безапелляционно удерживает три народа, доказавших свою самостоятельность, в «темнице» под названием Босния и Герцеговина. Республика Сербская и ее политическое руководство яснее всего осознают, какую битву ведет Россия, и именно сюда после русской победы одной из первых ступит долгожданная свобода, которую коллективный Запад так агрессивно у нее пытается забрать, имея смелость запрещать идти путем самостоятельности и самоопределения. В Республике Сербской в 2022 году состоялись непростые выборы президента энтитета. Мы прекрасно помним, как по требованию оппозиции во главе с Еленой Тривич ЦИК был вынужден пересчитывать голоса, а после безоговорочной победы Милорада Додика были попытки оказания давления на власть республики. Впрочем, и сегодня на лидера боснийских сербов оказывается колоссальное давление вплоть до попыток снять его с должности через бутафорский, инициированный незаконным представителем по Боснии и Герцеговине Кристианом Шмидтом.

С помощью войны у боснийских сербов не получилось забрать их стремления к независимости. Республику Сербскую сегодня ставят в пример самой Сербии, как национальному государству сербского народа. Милорад Додик держит курс на самоопределение вопреки указаниям из Вашингтона, что вызывает негодование у заокеанских господ. Они пытаются раскачать ситуацию внутри энтитета, поддерживая прозападные политические силы, в том числе, во время выборов. Но, как показал избирательный процесс, миллионы долларов финансовой поддержки не помогли кандидатам НАТО и ЕС сместить национального лидера.

Тем более, Запад не может даже рассчитывать на возможность вмешательства во внутренние дела России. Через аффилированные НКО Брюссель и Вашингтон в канун президентских выборов пытаются дестабилизировать обстановку в стране. Однако, это заведомо провальная задача, поскольку Россия была и остается одной из самых демократических стран в мире, где власть находится в постоянном диалоге с народом, умея находить общий язык с людьми самых разных позиций, в том числе, с лидерами оппозиционных организаций и их аудиторией. Именно поэтому грядущий избирательный процесс станет показателем реальной, а не вымышленной демократии. А народ скажет свое избирательное слово. Также, как это уже произошло в Республике Сербской.

Аутор текста је Владимир Басенков, мастер-теолог, писац и уредник медија „О Србији на руском“ 

Текст је написан за портал plebiscitrs.org

 

---