Пре неколико дана завршена је Свјетска изложба одбране 2024, у Риаду, Саудијска Арабија. Изложба наоружања и муниције на свјетском нивоу не би била ништа посебно да свијет данас није узаврео што од ратова који се воде, што од могућих и веома реалних великих ратова са коришћењем и нуклеарног наоружања. Несумњиво да је рат у историји човјечанства реалност, па чак и у правном смислу легитиман, зато постоји и међународно ратно право. Без икакве сумње можемо рећи да постоје одбрамбени ратови али и агресорски, да постоје праведни али и неправедни, као и опште манипулације и лажи које прате те ратове, тако да многи људи не знају који ратови су које природе. Суштина у вези ратова, често као и у политици није као што изгледа, и није онаква како се жели наметнути.

Све горе речено није предмет овог кратког текста, већ је то жеља да се „баци око“ на лицемере и њихово лицмјерство у вези ратова.

Свјетски, а и наши српски медији, испаљују сваку врсту осуде на претњу Руса и Русије да ће (само у одређеним ситуацијама) користити нуклеарно оружје. Зар претња није боља од извршења?! Немојте угрожавати живот Русије, откидати дијелове организма руског и да од тих отетих дијелова већ стотинама година, правите канцер  Русији – И НУКЛЕАРНОГ РАТА НЕЋЕ БИТИ. Па зар не би било боље да је крајем Другог свјетског рата предсједник САД запретио властима Јапана да капитулирају  или ће САД бацити нуклеарну бомбу на Јапан. Још је у првом случају услов за нуклеарни напад – животна опасност Русије.

Требамо ли бити сви исти, исти као они, као лицемјери, па да је прихватљива смрт више стотина хиљада људи (јер се наоружава Украјина и ко зна колико ће још погинути људи, и не само у Украјини, већ ће они, лицемјери, наоружавати и друге како би их гурнули на све оне који се налазе на страни на којој је и Русија), а није прихватљива смрт, рецимо, милион, два људи, у случају да Русија изнуђено користи нуклеарно наоружање, а чије коришћење не би довелео до уништења човјечанства. Да ли њихова, западна прихватљивост или неприхватљивост броја убијених људи зависи од тога на чијој страни људи гину. И опет питање, зар претња Русије да ће у изнуђеној конкретној ситуацији одговорити нуклеарним нападом, није боља од опасног ћутања и извршења, као што су својевремено извршиле САД?

Лицемјерство се огледа и у чињеници да многе, што приватне што државне фирме, због националних одлука и закона, не смију извозити наоружање и муницију у земље захваћене ратом, већ то раде преко „трећих лица“ који то чине. Огромно је лицемјерје у томе што те фирме и државе, које наоружање и муницију продају „трећим лицима“ знају да ће углавном, то исто завршити у Украјини. И многи уговори који су сачињени на Свјетској изложби одбране у Риаду, сачињени су са „трећим лицима“ са намјером да наоружање и муниција заврше у Украјини. Нажалост, велика је вјероватноћа да су и неке српске фирме, рецимо попут српске компаније ПР – ДЦ постигле такве уговоре са „трећим лицима“, а са крајњим циљем да предмет трговине заврши у Украјини. Ако је то тачно, ту наступа проблем. Не узимам у обзир лукаво избјегавање одлука и закона. Није искључено да је споменута фирма управо у Риаду потписала такве уговоре са представницима, рецимо Нигерије, Либерије и Конга, којим ће српске беспилотне летјелице касније завршити у Украјини. А за превоз наоружања из Африке користиће се украјински авиони. У овом случају могуће је да новац за испоруку наоружања ће бити пребачен преко компаније GRAWIT LIMITED која је на Кипру, у Катар и Кипар. Ова могућност се не чини фантастичном собзиром на пад украјинског авиона 2022. године у Грчкој а који је носио оружје за Кијев.

Можда је центру на Западу до те мјере стало да поквари односе Србије и Русије, на начин да је спреман и да подстакне и омогући продају оружја и муниције Украјини а које производе српске фирме.

Лицемјерни трговци треба да знају да су новац и власт велика искушења и мало је њих који могу одолети таквом искушењу. Одолевају само они који схватају последице које долазе од продаје наоружања и муниције и разумеју да народ и држава могу имати огромну штету јер појединци да би задовољили своју похлепу у новцу, неће да виде мртве који су посљедица употребе њиховог оружја, а неће да виде ни могућност коју стварају да од највећег и историјског пријатеља, Русије произведу непријатеља на силу.

Можда би било добро да ти трговци и политичари осјете страх од суда народа, који може доћи кад се увиди сва штета, коју појединци направе читавом народу и држави, а због задовољења своје похлепе. А зашто не рећи и да се испуне страхом од Суда Божијег.

И на крају да поставим „сулудо“ питање, да ли човјечанство после великог ужасавајућег рата и успоставе новог светског поретка може очекивати међународну свеопшту забрану производње наоружања и муниције која служи за ратне сврхе.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---