У статуту СрБског народног покрета „Избор је наш” (2005. год.) стоји да ће се Покрет залагати за стварање оне државе коју ће српски народ вољети, а та држава ће бити гарант опстанка српског народа и заштите његовог суверенитета и идентитета. Она ће заштитити и сваког појединца у њој без обзира на његову припадност у конфесионалном или било ком другом смислу. Таква држава није само и оваква Србија, нити је само и оваква Република Српска. Државу која ће се вољети, тек треба, уз Божију помоћ, српски народ да створи, и то кроз процес решавања српског националног питања на Балкану, а које је подстакнуто разбијањем Југославије од стране Запада. Труд и жртве које се дају том приликом, неће бити скоро ништа у односу на величину и значај тог циља - имати своју државу.

Такву државу нам неће нико дати „на тацни“, напротив, многе стране силе, а и неки од нас из српског народа, спрјечаваће долазак до тог циља.

Појединац може бити равнодушан према родољубљу, народу и његовом идентитету, али држава на ту равнодушност нема право. Свака држава која занемари вриједности народа који ју је створио, његов суверенитет и идентитет, распашће се прије или послије, у крви или „као кула од карата“. Не могу и не смију у државним установама радити и бити подржани они којима је до родољубља, народа и државе, као да „лањског снега“, они који гледају само на лични интерес и због тога су спремни на сваку врсту преваре и издаје. Није добро да се релативизује спремност оних који су се борили за отаџбину и којих је било у одбрамбено-отаџбинском рату око 80.000 бораца (Република Српска), на начин да им се у миру, због разних превара, придода 60.000  појединаца који нису учествовали у наведеном рату, стварајући тако неправду која многе може довести у искушење уколико се сутра дође у ситуацију да се поново брани народ и отаџбина. Држава мора јасно показати разлику у подршци оним људима који су показали спремност па и осјећање радости да пролију своју крв за свој народ и отаџбину, од оних који на то нису били спремни. А поготово је важно спријечити стварање ситуације у којој се обесмишљава борба па и жртва бораца – хероја, на начин да се њиховој дјеци намеће став како су им родитељи будале што су се жртвовали за државу.

Вријеме је за стратегију народа 

Догађаји у Европи и свијету показали су да је простодушан, смирен и обичан човјек, да је обичан народ био управу у односу на елиту, интелектуалце (част изузецима и они нису предмет овог текста, и одмах се извињавам читаоцима због необичног стила у овом тексту), када је говорио да ће се Европска унија распасти прије него што Србија, српски народ уђе у њу...

Потписник ових редова (човјек из народа, рудар) говорио је и писао задњих 15-20 година да Центар свјетске моћи руши све врсте суверенитета и идентитета, да разбија државе и основне религије, посебно Православље и Ислам, како би поробио човечанство и загосподарио свим светским богатствима, и да промијени начин живота, па и начин исхране (вештачко изазивање  несташице хране, вирус Ковид 19, губљење чула мириса и укуса )... говорио да ће бити рат у Европи у којој ће се мијењати границе, да ће у том смислу Пољска гледати на неке територије Украјине, Њемачка на територије Пољске итд, пуно пре него што је и покренута Специјална војна операција у Украјини... да је споменути Центар моћи још 80 - 90-их година (1989.) планирао реформу СССР-а помоћу које би контролисао политички и економски тај простор, као и природна богатства. Ако не дође до такве реформе планирао је да изазове рат Европе против Русије. У том смислу најкрупнији догађај за изазивање таквог рата требао је да буде покушај рушења Берлинског зида, јер је споменути Центар моћи био убијеђен да ће СССР учинити све да до тог рушења не дође, што би створило ситуацију за почетак ратних сукоба. Руски родољуби, уз Божију помоћ, водили су и воде најмудрију политику у задњих 300 година, а узимајући у обзир дотадашњи однос снага у Свијету. Зато су руски родољуби одлучили да без икаквог отпора СССР дозволи рушење Берлинског зида, што је изненадило Запад и избило му аргументе за стварање сукоба Њемачке (Европе) против Русије.  Горбачову и Јељцину било је допуштено да донесу велике одлуке које су значиле пораз СССР-а (побједа Запада у Хладном рату) а руски родољуби, тај процес  пораза СССР-а преокренуће у велику побједу Русије и руског народа, а због суштине разумијевања тог сукоба биће то и побједа човјека који је по Божијој благодати. Јер, у најдубљем смислу, Центар свјетске моћи жели да уништи човјека стварајући свог „наликчовјека“. Да би успио у томе неопходно је да уништи прије свега Православље а самим тим и Русију. Многи који учествују у тој борби нису ни свјесни величине и значаја те борбе.

Због интелектуалаца (част појединцима) износим да овакви ставови и предвиђања нису посљедица умовања, размишљања, „калкулисања“, јер поред умне спознаје постоји и духовна.

Народ од својих вођа и интелектуалаца, од елите не тражи да прихватају предвиђања „баба гатара“, врачара, већ да прихвате и признају да јесу дошла и долазе времена која они научним методама и умовањем не могу предвидјети а још мање разумети и разјаснити. Обичан човјек ће рећи на најједноставнији начин, да у времену које долази преживјеће онај који производи здраву храну и који буде имао кров над главом, на селу, у Планини.

Дакле, десиће се нуклеарни рат.

Не вјерујте оним људима који се уздају у свој ум како би разумјели догађаје и хаос који слиједи. Они говоре да би нуклеарни рат уништио човјечанство и да због тога нико није луд да га отпочне. Сам такав закључак је лудост, јер у досадашњој историји ратовања, у највећим сукобима увијек је кориштено и најсавременије оружје које је тада било на располагању. Али, и поред нуклеарног рата човјек ће преживјети. Питање је ко, у ком броју и гдје. Интелектуалци који су говорили да неће бити нуклеарног рата, а говорили су и да их је изненадило и рушење Берлинског зида, разлоге рушења и данас не разумију, за њих је ЕУ „обећано мјесто“, никада нису ни помислили да ће бити рата у Европи... Због догађаја који ће услиједити а који ће дефинисати човјечанство за наредних стотину година потребно је увести мобилно стање у свим установама Србије, Српске, Српске православне цркве, али не званично и на папиру већ по делању. Мобилно стање треба увести и свака породица и појединац како би на неки начин задовољио животно важне услове – производња здраве хране и кров над главом у селу на Планини. Такве поруке не значе изазивање хаоса већ су посљедица одговорности и најдубљег осјећаја. Хаос ће услиједити ако неспремни дочекамо вијест о почетку нуклеарног рата. Тада ће бити безвриједна оправдања интелектуалаца и лажне елите у смислу, ко би могао да закључи, очекује, па и помисли да тако нешто може бити.

Једна од најбољих арматура за темељ државе коју ће српски народ вољети, а та држава.., јесте најдубље разумјети трагедију и величину одлуке нашег претка, нашег оца, који је у вријеме окупације Отоманске империје рекао свом најстаријем сину Душану да је од данас Алија и да прихвати муслиманску вјеру како би спасао своје, Милицу, Радојицу, Даницу, и тај завјет трајао је генерацију, две, три, а онда непријатељском политиком која је долазила споља „завади па владај“, као и због сујете, браћа су почела не један другог да штите, него један на другог да кидишу и убијају. У том међусобном клању, дубоко у срцу нису осјећали задовољство јер су знали да пуштају своју крв. И сада, отац тај моли се и Исусу Христу, Сину Божијем и Мухамеду, Божијем посланику, да се синови његови измире, да се браћа разновјерна измире, а странци поново спремају кости зле да се покољемо око њих.

P.S.  Намерно у писању мешам екавицу и ијекавицу. Будућност ће можда показати зашто је то добро, као прелазна фаза.

 

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---