Адвокат Момир Радић, чија Адвокатска канцеларија од првог дана усвајања овог закона (20.05.2021.год) истиче његову  неусаглашеност са   Уставом и другим већ донетим законима у свом излагању на овом скупу указује на суштинске проблеме погрешног пута којим нас овај закон усмерава :

„Наш Устав познаје само пол, да наш језик познаје појмове “мушки и женски род”, као биолошке, док је појам “род” нејасно и неодређено дефинисан, “родни идентитет” уопште није законски дефинисан, а за “родно осетљив језик” не постоје речници и граматике:

„Правила нема”, цитира Радић ресорног министра из времена доношења спорних закона,али и попред тога “постоје велике новчане казне до 2 милиона динара и затворске до пет година уколико је дело почињено због повреде родног идентитета. Полазећи од могућности настанка општег хаоса и немогућности рада судија, судских преводилаца, судских тумача, јавних бележника, адвоката, уз истовремени нестанак идентитета, наше културе, наше традиције, наше породице, наше религије, затражили смо од Уставног суда да примену закона обустави, и да отвори јавну расправу, јер је у  поступку доношења закона констатовано ограничење форме јавне расправе „због епидемиолошке ситуације'”.

Господин Радић подсећа да  је  „пред усвајање поменутог и Закона о забрани дискриминације јавна расправа  била кратка и обављена је електронским путем, „али и то да су оба закона  „Несагласна Уставу, међународним прописима и постојећим законима који утврђују обавезу употребе српског језика.Јасно је да “Род” и “родни идентитет” не спадају у универзална и опште  прихваћена људска права“, па је господин  Радић  поручио да  је „ова канцеларија  оспорила и  Истанбулску конвенцију која је „у наш правни систем увела непознат енглески појам „џендер“, погрешно преведен као „род”. Циљеви доношења те конвенције, како је наведено су: заштита и спречавање насиља над женама и насиља у породици, промовисање једнакости између жена и мушкараца, укључујући и оснаживање жена… Конвенција је оспорена у делу у коме се користи појам “gender“ џендер“, који је преведен као “род”, са значењем до тада непознатим“. Он  указује на чињеницу да је његова канцеларија  оспорила  Закона о родној равноправности, Закона о забрани дискриминације и  Кривични закон, због коришћења речи “род”, “родни идентитет” и “родно осетљив језик”.

Пошли смо од тога да су су са енглеског језика погрешно преведени појмови „gender“, „gender identity“ и „gender sensitive language“, који су у нашем језику непознати. Истовремено, ти појмови узурпирају важну, српску реч “род” и њене изведенице, као нпр. пород, српски род (из химне), родољуб, породица, родбина и сл.“

Из излагања адвоката Момира Радића јасно је да се  у светлу изјаве министра да “нема правила” и да постоје наведене високе казне крши евентуално повређено начело забране самовоље,начело предвидивости и правне сигурности.

„Са друге стране Устав гарантује примену српског језика, статус породице, слободу вероисповести, и очување достигнутог нивоа људских права итд. Зашто је то битно? Прописи морају бити хијерархијски усклађени са Уставом, јер  “виши пропис по снази руши нижи пропис по снази” lex superior derogat legi inferiori).

Поред Устава, сличне одредбе предвиђају и универзална и опште прихваћена људска права, која су нпр. садржана у Међународном пакту о грађанским и политичким правима – који је ратификовало више од 170 држава, Европска конвенција о људским правима… , који предвиђају брак као заједницу мушкарца и жене, да се пол детета уписује у матичне књиге по рођењу, да родитељи имају право да децу васпитају сагласно својим религијским убеђењима...

Универзална и опште прихваћена људска права из цитираних конвенција примењују се чак и у случају ако у некој земљи не постоји писани устав, чак и ако је на власти неки диктатор, јача су од било које друге конвенције и сл.

Напомињем да су све те конвенције у примени, и правно су обавезујуће и за земље из којих се врши агресивна џендер пропаганда, или се финансирају разне интересне групе. “Род” нити “родни идентитет” не спадају у универзална и опште прихваћена људска права.

Шта су онда уопште ти појмови „gender“, „gender identity”? Из иностраних извора (нпр. ББЦ, Фејсбук и сл.) се може закључити да постоји седамдесетак или више џендера, али не и њихова коначна листа. Међутим ни ти подаци нису поуздани, јер нпр. Премијер Италије Ђорђа Мелони одбија да буде „ла президенте дел Консиљо“ инсистира да буде „ил“ (, одбијајући да се џендерисање примени на њену титулу иако се у италијанском лакше може извести џендеризација – без рушења структуре језика и реченице, за разлику од српског), а сматра да од џендер идеологије највише губе жене, како преносе Ла Република и Ројтер. Ранији председник и председнички кандидат у Америци Трамп изјављује да постоје само два џендера – мушкарац и жена, што је недавно изјавио и британски премијер Сунак на конвенцији своје странке.Са друге стране, Шкотска жели да новим законским пакетом санкционише затворским казнама до 7 година родитеље који својој деци онемогућавају промену џендера. Како се може сазнати из јавно доступних извора, неке земље иду за тим да се “отац” и “мајка” замене појмовима “родитељ 1” и “родитељ 2”, деца као дете 1, дете 2, дете 3…, уводи се  стотине савета, одбора,, десетине хиљада комесара за питања џендера и џендерске равноправности.

Чак је познати, спорни “вербални деликт” из члана 133. Кривичног закона СФРЈ био неупоредиво прецизнији јер је санкционисао “разбијање братства и јединства и равноправности народа и народности (…) отпор према одлукама надлежних органа власти и самоуправљања и развој социјалистичких самоуправних односа”, који је санкционисао и причање “политичког вица”.“

Адвокат Момир Радић је указао на следеће чињенице:„Иначе, Србија има свој правни развој и традицију, далеко напреднији него многе од земаља из којих се форсира џендер идеологија. Ако не помињемо Душанов законик, са прокламованим принципом независности судства из XIV века, или раније Законоправило/Номоканон, као доста напредне кодификације свог времена, нпр. Сретењским уставом из 1835. године укинуто је ропство, Уставом из 1888. уведена је слобода штампе. Равноправност полова је неспорна након Другог светског рата, а чак и пре су жене у српском друштву заузимале важне улоге и обављале важне професије – много пре неких западних држава (прва жена адвокат, академик и сл.), Царица Милица или Јефимија уопште нису негативне особе у нашој традицији“ ,рекао је адвокат Радић и додао:

„Сам министар у тренутку доношења спорног закона напомиње да Србија није имала обавезу да уведе овај закон као услов за приступање ЕУ.Од грађанског активизма и притиска јавности зависиће остваривање и задржавање наших уставних права и слобода.Истанбулска конвенција свакако мора бити сагласна са нашим Уставом и конвенцијама вишег ранга које утврђују универзална и опште прихваћена људска права.

Турска је иступила из Истанбулске конвенције.

Хрватска је нејасноће разрешила тако што је у закону којим је ратификовала Истанбулску конвенцију унела интерпретациону изјаву: “Република Хрватска сматра да је циљ Конвенције заштита жена од свих облика насиља те спречавање, прогон и елиминација над женама и обитељског насиља.Република Хрватска сматра да одредбе Конвенције не садрже обвезу увођења родне идеологије у хрватски правни и образовни сустав ни обвезу промјене уставне дефиниције брака”.

Истанбулску конвенцију није ратификовало неколико земаља ЕУ (колико ми је познато: Бугарска, Чешка, Летонија, Литва, Словачка, Пољска). Мађарска нпр. у свом језику ни нема “мушки” и “женски” род. Лична заменица за треће лице једнине је “ö”, у мађарском нема граматичких родова, па се та заменица односи на мушки, женски и средњи род. Обзиром да на нашој територији живе и припадници мађарске националне мањине, примена неуставних закона је додатни апсурд“,поручио је Момир Радић.                       

Без обзира на убеђења тоталитаризам нас присиљава   да приступимо одређеној идеологији. 

Из излагања доц. др Катарине Беговић  јасно је да је „проблем што се у Закону као некакви синоними користе термини „пол“ и „род“, а родова као друштвених конструката може бити таман онолико колико се договоримо да их буде. Хипотетички, такозвани родно осетљив језик може укључивати и друга џендер одређења, што би у језику попут српског, довело до разарања реченичне структуре. Банализација у којој се граматички род у језику поистовећује са полом бића која именица означава јесте манипулативна замена теза. Не значи да ће женама бити боље ако више користимо речи женског рода. То је као да верујем да ћу оздравити кад изговорим бајалицу када сам болесна. Делује логично, али не мора да значи. Нема доказане узрочно-последичне везе у родно осетљивој употреби језика и положају жена у друштву. И због нечега што није доказано треба неповратно да уништимо два века брушен језички израз вуковскога језика, а да притом постоје различите врло конкретне друштвене стратегије којима се много учинковитије може помоћи угроженим женама.“

Она је навела и пример:  „да НЕ постоји научна аргументација која каже да када изговоримо “грађани”, мислимо само на мушкарце . Када кажем драги студенти, мислим и на момке и на девојке, а у мојој учионици девојака је више него момака. И девојке то не вређа. Оне су студенти једнако као момци. Како је могуће да је Ана лекар исто као и Марко, а да Марко никада не може бити лекарка? Пример који често понављамо у овим разговорима је језик племена Масаија, у којем је општи род управо женски, а положај жена врло лош.“

А професор др Исидора Бјелаковић је упозорила:  „Да када  Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња…Родно осетљив језик мораће да се користи у средствима информисања, у области образовања и васпитања, у науци, у уџбеницима и другим областима образовног и васпитног рада. Неће постојати могућност одабира, јер то повлачи и високе новчане казне-од 50.000 до два милиона динара, уколико се тај језик не примењује. Овим чином не само да је уведен вербални деликт, него је доведена у питање и сврха постојања институција чије је примарно поље проучавање српског језика и језичко планирање. Та два закона се потиру. Под чувањем језика наводи се заштита од утицаја идеолошких и политичких покрета на његову стандардизацију, а са тим се суочавамо када је реч о родно сензитивном језику. Употребом родно сензитивног језика укида се општост која је карактеристична за српски језик, а уводи беспотребно морфолошко нагомилавање којим се ствара тешко проходна и гломазна реченица.Родно сензитивни језик је уведен због појединаца који припадају одговарајућој идеологији, а сви ми који нећемо у томе да учествујемо сада морамо. А  поједини аутори већ користе родно сензитивни језик, иако му се противе, како им уџбеник не би био одбијен. Вртимо се у зачараном кругу, а питање је хоћемо ли оваквом употребом језика заиста допринети бољем положају жена у нашем друштву.

Да је у питању проблем са дубљим и далекосежнијим последицама нагалсио је и професор др Виктор Савић који сматра  „да се коришћењем родно сензитивног језика задире у приватну сферу, што је израз тоталитаризма, јер присиљава све да, без обзира на убеђења, приступе одређеној идеологији. Под изговором бриге за равноправност џендера, родно осетљив језик подразумева раздвајање људи на основу различитих критеријума који се по правилу косе са начелима људских права и слобода. Реч је о вештачком произвођењу неологизама који су маркирани и не могу постати део српског језика.“

Биолошке карактеристикенису важне,већ искључивото како се изјашњавамо

Да овај проблем и овај закон не носи са собом  судбоносније и злокобније  последице могли би да га назовемо папазјанјом. Али једно је очигледно.Рецепт папазјаније је коришћен за ову прилику. Из из више разлога.

Као прво, питање које се намеће је треба ли нама језик који нема ништа што га чини језиком, (ни речник, ни правопис) већ само има Законом запрећену казну ако га, нико други него народ Србије не употребљава. Онај ко га не буде користио  биће кажен од 50.000 до 2 милиона динара.

Адвокат Миленко Радић, упозорава да су: “Опасни чланови у  спорном закону,   Члан 37, тачка 3, којим се регулише увођење родно сензитивног језика у уџбенике и друга наставна средства. Чињеница је, међутим, да нема прописа којима би се прецизно регулисале те замене. А у члану 44 пише да средства информисања морају да примењују родно осетљив језик у извештавању, иако он не постоји“,што је према речима адвоката, немогуће  јер  ми „Званично имамо само српски језик, још 30 закона који регулишу његову обавезну употребу, а о чему брину Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и Институт за српски језик САНУ.“

Дакле, замислите закон у 21.веку који вам  и то под претњом казне налаже да  будете то што нисте. Адвокат Миленко  Радић наглашава да „статус мушкарца и жене више не зависи од њихових биолошких карактеристика, већ искључиво од тога како се изјашњавају. Жена сада може да се изјасни да је мушкарац, после тога, опет, да је жена, па да је повремено жена, а повремено мушкарац, а онда ни жена ни мушкарац…Иста права, без било какве дискриминације, гарантована су и мушкарцима. С обзиром на то да се родна равноправност, или равноправност “родних идентитета” не може остварити употребом српског језика, Закон о родној равноправности обезбедио је примену тих појмова под претњом не само новчаног кажњавања, него и затворске казне до пет година“!

Суштина је  фаворизација лажи и преваре.

Закон дакле  који „мисли“ да  је суштина и највећа цивилизацијска  вредност говор лажи који нарушава и обесмишљава повезаност онога што особа мисли и осећа и то изговара јер његова свест тако налаже. Све је чудно почев од тога да је  усвојен без расправе (као да се није могла одржати интернет расправа)до  закључка који се неминово намеће да је ипак све плански урађено. Ако није тако дајте добар разлог за то да  већини становништва у Србији није важно што ствари назива правим именом, да каже то што мисли и осећа. Свака ствар  на свету има своје име,без њега  свет не би функционисао. Нпр. кажете вољеној особи.“Волим те мила моја“,а она каже  да  је у том тренутку мушкарац, па њега прогласи да  не поштује њена осећања и још дода да је он геј. Да ли  мождана овај начин највеће људксе вредности  слобода говора и узајамност мисли и језика престају да постоје?! Замислите како би изгледао свет са  комуникацијом у свакоднвеном животу која треба да функционише по систему  једно ти говорим, друго ти мислим,а треће радим?!“ 

О бесмислености овог закона говорио је и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: „Како ће ко да живи, да се изражава и мисли о себи, то је његово право, не да се намеће обавеза читавом друштву. Проблем је што је после Истанбулске конвенције у српски правни поредак ушао појам „рода“, у законском смислу потпуно супротан значењу појма „род“ у српском језику и његовој култури. Може свако да говори како хоће, али нема право једна агресивна групица да намеће то као обавезу под претњом двомилионских казни.“

Чињеница је ,како рече доц. др Катарина Беговић  „Нигде у Европи није тако. Србија ће бити преседан“,а утисак је да кад неће нико Србија мора!

Биће  да има нешто труло у тврдњама  да усвајање овог закона није био услов за улазак у ЕУ. Па и да нема те врсте „уцене“,а не би била једина, остаје отворено питање зашто  је у Србији  толико присутна потреба да по сваку цену будемо у колу у коме не знамо да  играмо  а  знамо да је из кола још теже изаћи неоштећен,чиста образа и здраве памети!

Ипак, утисак је да вешто, не само у овом случају, искоришћена наша намера да будемо део савременог света, па нам је као највећа цивилизацијска вредност „уваљен“ закон присиле и казне. Понижавајуће, наравно!

Послушајте и аудио снимке целог скупа које је обезбедило Слово љубве:

прва сесија: http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=42848

друга сесија: http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=42857

трећа сесија: http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=42858