Помоћ за Србе са Косова и Метохије

Словенија зауставља проширење ЕУ?

25.07.2012. год.

Најава Словеније да може блокирати ратификацију хрватског приступног споразума у свом парламенту и на тај начин спријечити њен улазак у ЕУ захтијева и ову врсту анализе.

Блокада ратификације споразума није само питање пуког проширења ЕУ, финансијско или унутрашње политичко питање. То је, прије свега, стратешко питање проширења ЕУ сагледавано из угла интереса САД, Њемачке, Русије и Италије.

Тешко се може очекивати да ће САД извршити притисак на Словенију, као приликом хрватског уласка у НАТО, што очекују неке хрватске политичке снаге, јер је ријеч о различитим суштинама.

Ситуација у вези са блокадом уласка Хрватске у ЕУ може одвести у дилему треба ли Хрватска тражити алтернативу за улазак у ЕУ. И управо та мисао наводи Покрет (у којем су српски родољуби) да се огласи на ову тему.

Алтернатива Хрватској може бити повезивање држава Балкана, па и шире, и како год то повезивање називали: савез, унија, конфедерација, иницијатива...

Покрет ту могућност не сматра лошом, напротив, али да се све постави на здравим и праведним темељима. Србија, Република Српска, Црна Гора, српски народ треба да буду спремни на ту ситуацију, чак да имају иницијативу и да активно учествују у свом повезивању, а онда даље и у могућем процесу повезивања других држава.

Српски народ има велико искуство са сложеним државама попут Југославије. У таквој Југославији, „равноправност“ је потиснула ћирилично писмо из употребе, а аутентични српски идентитет замијенила имагинарним југословенским, или вјештачким идентитетом названим по географским одредиштима. Али, не мора тако да буде, уколико српску политику воде српски родољуби, домаћини.

Све ово могу да усложне, закомпликују велики социјални протести којима ће се смјењивати власти у многим државама. Ти социјални протести могу донијети велика изненађења и преокрете, о чему ће Покрет у наредном периоду детаљније писати.

Разлог за блокаду – Пирански залив, Љубљанска банка, или нешто треће – небитно, суштина је иста. С обзиром да су хрватски медији до скора писали да хрватски улазак у ЕУ иде по плану и да га ништа не може зауставити, а сада пишу да је ово велико изненађење које нико није очекивао, Покрет понавља текст од 05. априла 2012, наслова „Словенија отвара нови геополитички процес на Балкану“:

„У свему, па и у политици, све је могуће. Често оно што је најочигледније – не буде. Неозбиљно би било, као бабе гатаре, тврдити: сигурно ће бити то и то, али и да политичари и интелектуалци кажу: не знамо, видјећемо. У сложеним временима по будућност народâ и државâ потребно је имати више могућих опција, како би се заиста предвидјели догађаји и на њих најбоље одговорило.

Геополитички процес на Балкану који се не може искључити полази од међудржавних односа Словеније и Хрватске. Словенија и Хрватска немају ријешено питање границе на мору. Обје државе прихватиле су арбитражу Сталног арбитражног суда у Хагу за питање границе у Пиранском заливу. Арбитражна одлука очекује се у току ове године, дакле прије него што ће Хрватска морати билатерално потписати споразум са свим чланицама ЕУ у вези са остваривањем њеног пуноправног чланства у ЕУ. За очекивати је да ће арбитражна одлука бити у корист Хрватске, а на штету Словеније. У таквој ситуацији Словенија врло лако може Хрватској спријечити остваривање пуноправног чланства.

Хрватска би се нашла у проблему, економској и политичкој кризи. Њен територијални интегритет био би доведен у питање, јер би неке регије, прије свега истарска, тражиле бољу будућност у властитом избору у виду потпуне аутономије – независне регије, државе. Таква регија лакше би ушла у ЕУ, која ће временом доживјети суштинске економско - политичке промјене. Отворио би се процес сучељавања два принципа – принципа права народа на самоопредјељење и принципа неповредивости граница суверених држава. Тзв. независно Косово својеврсни је преседан за такав процес. Истра би била само један у низу случајева који ће се дешавати у Хрватској, Дејтонској БиХ, Србији, Црној Гори, Македонији, али и у другим државама на Балкану, па и у Западној Европи.

Овом приликом не желимо отворити тему које од великих сила би подржале Словенију, односно наведени процес, и разлоге за то, али их, несумњиво, има. Питање је да ли ће се тај евентуални процес одвијати мирним путем, или ратом. Миран пут био би одржавање међународне конференције о границама на Балкану. Такву конференцију организовао би Савјет безбједности УН-а, а имала би за циљ да дефинише ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини.

Такве територијалне цјелине ушле би једну од могућих интеграција – глобализација, које би поларизовале свијет.“

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш