Двадесетак година говорим и пишем да је БиХ немогућа држава (наводим само један текст у коме се то спомиње: „Отворено писмо високом представнику, господину Мирославу Лајчаку“). Тај закључак не произилази само из чињенице да она као држава никад није постојала (Функционисала је само као дио ширих друштвено-политичко-економских субјеката, и федерација), већ и због свјетског процеса сучељавања два принципа (право народа на самоопредјељење и право на неповредивост граница суверених држава), а то значи дезинтеграције актуелних држава и интеграције на новим основама.

БиХ никад није имала и неће имати ону унутрашњу снагу народа, који имају жељу да изграде БиХ као државу. У историји постојана је  само она држава чији народи је воле и из љубави према њој је изграђују, бране је, а када треба и гин за њу. Сваки вјештачки покушај, а посебно наметнут споља, да профункционише нека „држава“, осуђен је на неуспјех а таква држава само као привремена, па и ако таква привременост трајања је и неколико стотина година.

Дакле, народи и грађани, који покажу жељу и снагу,  стварају државу, а не обрнуто.

Сада је вријеме разбијања свих врста суверенитета и идентитета – држава, народа, основних религија. Када се процес заврши остаће само, у односу на данашњи број, малобројни историјски аутентични народи и државе.

БиХ може да функционише само ако се о томе постигне договор Бошњака (Муслимана или како год хоће да се назову) и Срба у смислу прихватања неспорних интереса једни других. Тако на примјер, ако је за Бошњаке неспоран интерес да постоји БиХ која добро функционише, онда то Срби могу прихватити под условом да Бошњаци разумију и прихвате неспорни интерес Срба, а то је да таква БиХ не уђе у НАТО, да не праве отклон ни од Русије, те да понуди Србији, Македонији, Црној Гори... стварање сложене државне заједнице. Ако бошњачки фактор одбије такву идеју, онда ће произвести природан процес раздруживања Муслиманско-Хрватске Федерације и Републике Српске. Јер Дејтонска БиХ је државна заједница (објашњење у  тексту „Шта је нама Босна и Херцеговина“).

Уколико бошњачки политичари не прихвате то мирно раздруживање, већ отворено говоре да ће то изазвати нови рат на нашим просторима онда ће они тим поступком разоткрити истину о разбијању СФРЈ и рату у Социјалистичкој Републици БиХ, а истина је да су социјалистичке републике Југославије својим сецесионистичким дјеловањем изазвале рат, те да су они који су хтјели независну БиХ („Жртвоваћу мир за независну БиХ“Алија Изетбеговић) изазвали рат и да су одговорни за његове посљедице. Кажу да је БиХ Југославија у малом. Али Дејтонска БиХ није ни држава, већ државна заједница са суверенитетом у ентитетима. Дакле, они који оспоравају Републици Српској право на постојање, на онај начин на који то њени грађани легитимно желе, рецимо као независне државе или уједињене са Србијом и другим државама, признају да су рат у Југославији изазвале сецесионистичке републике па и политичко руководство Републике БиХ, које није уважавало темељне интересе конститутивног српског народа. Пропаганда је у свијет послала лажну слику о Србима и Србији као да су они и она за све криви у процесу разбијања СФРЈ. Вријеме је да се та лажна слика из прошлости промијени и кроз ситуацију у којој се нашла ова Дејтонска БиХ, а у којој Република Српска има несумњиво веће право да изађе из Дејтонске БиХ, од права некадашње Социјалистичке Републике БиХ да се одцијепи од СФРЈ.

P.S. Кратак осврт на перфидан утицај колективног Запада на наш простор.

Натјерају нас да укинемо царине, пусте нам разне болести, чак дају и новац ( опет опљачкан од некога, јер свој никада не дају) како би уништили сточни фонд…неће нас оставити гладне. Продаваће нам „природну“ пластику да једемо. Створе на лукав начи, уз приморавање , али свакако и помоћ домаћих политичара, такав амбијент да са наших простора „покупе“ вриједне и квалитетне раднике у својој струци, а сада ће нама прослиједити десетине хиљада радника који нису задовољили њихове критерије. Нажалост такви радници (поријеклом из Азије и Африке) могу имати неколико улога задатих од стране Запада. Кроз неко вријеме да организују терористичке акције, а дугорочно, да мјењају наш начин живота и собзиром на њихов наталитет да угрозе домаћински српски народ.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---