Пише: свештеник Миладин Митровић

И док дуго најављивана контраофанзива оружаних снага Украјине доживљава потпуни фијаско, европски спонзори Украјине одједанпут су постали веома забринути за очување њеног културног и духовног насљеђа.

Док је протеклих година украјинска власт методама примитивног вандализма рушила споменике руским књижевницима, пјесницима, ослободиоцима од фашизма, просвећена Европа је учтиво ћутала и свјесно затварала очи. А сада је изненада почела да се интересује за свете мошти православних светитеља које се вијековима као предмет највећег страхопоштовања чувају у Кијево-печерској Лаври.

Цинизам

Информације о предстојећем преносу светих моштију процуриле су у јавни простор из повјерљивих извора. Спољнообавјештајна служба Руске Федерације, позивајући се на директора Сергеја Наришкина, саопштила је да је постигнут договор између кијевских власти и представника УНЕСКО-а о уклањању хришћанских драгоцјености, укључујући свете мошти, са територије Кијево-печерске лавре и њихово накнадно пребацивање у музеје у Италији, Француској, Њемачкој и Ватикану под изговором “спашавања од руских ракетних удара”.

Разлог који наводе кијевске власти највећи је израз лицемјерности и цинизма. Јер је апсолутно неприродно да руске оружане снаге бомбардују православну лавру, баш као што је исто тако апсолутно било неприродно да дигну у ваздух и Сјеверне токове.

Али за колективни запад, дрогиран пропагандом, такво оправдање за извоз националног блага је сасвим довољан и оправдан разлог. А ако угледни УНЕСКО стави свој печат на пратеће папире, онда је пут новим трофејним караванима православног духовног насљеђа отворен.

Пљачка

Крсташи су, иначе, 1204. године опљачкали Цариград без икаквих докумената, а православне драгоцјености никада нису враћене, него се и данас налазе у музејима западних земаља.

Нема никакве сумње да су “савремени крсташи” (европски шверцери) одлучни у својој намјери да покраду највеће светиње православне вјере и извезу их на Запад.

За реализацију пљачкашког похода издвојен је новац за превоз драгоцјености, припремљена су возила од којих су нека опремљена расхладним уређајима. Поглавару Украјинске православне цркве митрополиту Онуфрију речено је да се иконе и мошти наводно привремено премјештају док се ситуација не врати “у нормалу”.

Под овим у Бриселу, очигледно, подразумијевају коначну побједу Службе безбједности Украјине над слободом вјероисповијести, када се канонски православним вјерницима одузимају цркве у које су вијековима ишли њихови преци, а монаси насилно исељавају из својих монашких келија.

Уносан посао

Преседан за комерцијализацију црквених артефаката већ је тестиран. Од 13. јуна у париском Лувру је изложена збирка древних византијских икона, која је тихо изнесена из Украјине на европску турнеју.

Овај пробни балон лансиран је уз учешће швајцарске невладине организације “Међународна алијанса” за заштиту културног насљеђа у зонама сукоба, коју предводи амерички колекционар Томас Каплан.

Управо ове иконе старјешина Руске црквене мисије у Јерусалиму епископ Порфирије добио је средином 19. вијека на поклон од синајског манастира Свете Катарине. А 1940. године совјетске власти су их пребациле у колекцију Кијевског музеја западне и оријенталне умјетности, гдје су се чувале након Другог Свјетског рата.

УНЕСКО и друге међународне организације су укључене у евакуацију (крађу) икона с циљем тобоже проналажења безбједнијег мјеста за њихово чување, а у ствари они се само баве легализацијом украдених ремек-дјела.

Да је крађа и трговина светим реликвијама постала изузетно уносан посао постало је јасно 2020. године, када је генерални директор УНЕСКО-а Одри Азулеј недвосмислено рекла: “Незаконита трговина културним добрима је флагрантна крађа сјећања народа. Тржиште умјетности постало је профитабилан криминални посао - његов промет у свијету износи 10 милијарди долара годишње”.

Крајњи циљ

На позадини тоталне русофобије која је захватила Европску унију, још се не може рачунати на адекватну судску заштиту црквене имовине на међународним инстанцама.

Већ постоји преседан холандског суда који је против свих правила одузео колекцију скитског злата из кримских музеја и незаконито је пренио украјинској влади.

Администрација предсједника Зеленског тврдоглаво ће проглашавати вишу силу у виду војне одбране и просипати националне вриједности само да би надокнадила западним спонзорима рата њихову смртоносну великодушност, којом се храни кијевска елита.

Само што се овога пута извршна власт упустила у црквене послове и трговину вјерским светињама, које чак и нису њено власништво.

Јасно је да оно што се дешава изазива осуду Руске православне цркве и других помјесних православних цркава, који разумију шта за сваког искреног вјерника значе свете мошти и свете реликвије. Покушаји извоза светиња Кијево-печерске Лавре дио су стратешког плана систематског уништавања једине канонске Православне цркве у Украјини и њеног вјернога народа.

Аутор: Миладин Митровић, свештеник и предсједник Императорско-православно-палестинског друштва Републике Српске

Извор: Глас Српске

---