„Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити“

Довијека живјети као први предсједник Републике Српске – имао се рашта и родити. Први предсједник и то у тешком времену у којем су Бошњаци и Срби једни другима чинили зло, понајвише због западне политике „завади па владај“. А право и једних и других је да начине избор – у којој и каквој држави да живе, без спољашњег непријатељског утицаја.

Није било превише давно, чујем од предсједника Караџића „Неће ме сломити“. Чини ми се да то долази од оног човјека који је досегао духовне висине – да нико, никакав Запад ни враг, не може наудити човјеку до он сам себи.

Као што може Бог све лоше што долази од лукавог, а преко гријеха човјековог да преокрене на добро;  смрт у Васкрсење. Тако човјек, којег не могу сломити, у најтежим околностима, и то баш због тежине тих околности, остварује најдубље смирење, смирење за спасење.

Предсједниче Караџићу, докторе Радоване, срећан ти и благословен рођендан.

Ова јавна честитка не упућује се доктору Караџићу да би му се срце њоме загријало, оно се грије његовом љубављу према ... Богу. Понајвише то чинимо због нас самих, да тим чином, јавно честитајући, и одајући поштовање човјеку којег „разапињу“, осјетимо дух слободе и дашак достојанства, јер не пристајемо на ћутање и повиновање моћним силама неправде.

 

СНП - Избор је наш

---