СНП – „Избор је наш“ сматра да је најбоља одбрана Републике Српске и њене имовине - истрајавати у чињеницама  да је Дејтонска БиХ државна заједница утемељена 1995. године Анексом IV Дејтонског споразума (који представља и њен устав) и да се Република Српска, показујући снагу да буде једна од страна у процесу постизања међународног уговора, Дејтонског споразума, легитимисала као држава. 

Српски политичари, ако одустану од тих чињеница и прихвате било какву могућност да се о праву власништва над непокретном имовином на простору Српске расправља у Парламентарној скупштини БиХ, повешће Српску у пораз.

Шта представља непокретну имовину Републике Српске?

Поред одређених зграда, објеката, предмета, оно што је најважније јесте пољопривредно земљиште, шуме и воде, то јест територија коју обухвата Република Српска. И највећа борба и у рату и процесу постизања мировног споразума била је око територија.

Дејтонска БиХ, као државна заједница, нема територију. 

Територију имају Бошњачко-Хрватска Федерација и Република Српска у односу 51 напрема 49 процената територије Социјалистичке републике БиХ која је била у саставу СФРЈугославије. Дејтонска БиХ нема правни континуитет са СР БиХ, јер је дошло до распада како СФР Југославије, тако и до распада СР БиХ, јер је један конститутиван народ желио да остане у дотадашњој држави (или у оном што остане од ње), а друга два народа да изађу из ње. 

Најзначајнији датум у том правном смислу да Дејтонска БиХ нема правни континуитет са СР БиХ јесте 9. јануар 1992, дан настанка Републике Српске. И зато је огроман напад да се укине тај датум, као Дан Републике Српске. 

Ако српски политичари прихвате да је Дејтонска БиХ држава онда самим тим прихватају и да она има територију, јер свака држава мора имати територију. И у том случају ентитети, то јест и Република Српска нема територију и као таква осуђена је на нестанак.

Дејтонска БиХ по Анексу IV и свом уставу јесте државна заједница. Друга је ствар, што је Уставни суд БиХ (УС БиХ) нелегитимно и правно проблематично мијењао друштвено-правно  уређење  Дејтонске БиХ. 

Најочигледнији примјер у том смислу јесте одлука УС БиХ о конститутивности сва три народа у оба ентитета. 

Покрет годинама указује на ту правно проблематичну одлуку која руши темеље Дејтонског мировног уговора. Жао нам је што на међународном нивоу нико од српских правних стручњака није покренуо кривичну одговорност судија УС БиХ који су донијели одлуку која руши, још увијек у правном смислу, живи међународни мировни уговор и што се та одлука може показати у будућности као злочин против мира, јер руши тешко успостављени мировни уговор и може изазвати велику дестабилизацију у региону.

Да је Дејтонска БиХ државна заједница може се видјети из краће анализе у тексту „Шта је нама Босна и Херцеговина“ од 7. фебруара 2017. као доказ штетности одлуке УС БиХ о конститутивности.

 

СНП - Избор је наш

---