СНП – Избор је наш сматра да никад није „вишак“ одавати дубоку почаст и захвалност свим народним посланицима и оним људима који су извели два историјска „удара“.

9-ог јануара 1992. је рођена Српска Република, а 28-ог фебруара удахнут јој је политичко-правни живот. 

И „Удар нађе Српску у камену“

Околности које су довеле до тога, да нема више куд – до „удара“ , произвела је западна страна својом политиком „завади па владај“. Такве околности су српски народ неумољиво подсјећале на околности које су довеле до геноцида над српским народом у великим ратовима, поготово у II свјетском рату.

Организовани у Српској Републици, Срби нису страдали у мјери која им је била планирана од стране непријатеља.

Тај „удар“ (28.2.1992.) који је дао живот Српској, омогућио је преговарачки статус српском народу западно од Дрине и обезбиједио да Република Српска, директно и индиректно постане једна од страна које су постигле међународни мировни уговор, познат као Дејтонски споразум. 

Тим споразумом Република Српска је међународно призната као политичко-правни ентитет српског народа, који преноси дио својих права и обавеза на заједничке институције БиХ, а задржава суверенитет, као највише право одлучивања. Такође и њене границе (Р. Српске) су међународно признате. 

Тај Устав Републике Српске и Анекс IV Дејтонског споразума (који је у суштини Устав Дејтонске БиХ), од пресудне су важности и сада када је Кристијан Шмит (глуми високог представника у БиХ) суспендовао Закон о непокретној имовини Републике Српске, а који треба данас ступити на снагу. Примјена наведеног закона, по Шмиту, обуставља се до коначне одлуке Уставног суда БиХ (УС БиХ) о његовој усклађености са Уставом Дејтонске БиХ. 

С обзиром да је Уставни суд БиХ (захваљујући тројици страних судија) стално доносио одлуке које су штетне по српски народ и Републику Српску, те се и у наведеном случају не може другачије очекивати. 

Од суштинске важности (питање опстанка) за Републику Српску јесте питање права својине над непокретном имовином. 

Данас ће се из Сарајева оспоравати право својине Републике Српске и њених јединица локалне самоуправе над неким зградама, објектима, касарнама.., а сутра ће поставити питање права својине над шумама, водама, пољопривредним земљиштем, а које се налази у Републици Српској. 

И ако то право изгуби, Српска ће престати да постоји. 

И титулар (власник) одређен је међународним Дејтонским уговором и чињеницом да је Дејтонска БиХ државна заједница (која нема територију), а њу чине Бошњачко-Хрватска Федерација и Република Српска, које имају територије у односу 51 напрема 49 процената од територије бивше СР БиХ која је била у саставу бивше СФРЈ. 

Зато понављамо - Памтимо и прослављајмо два историјска „удара“ која су се десила 9. јануара и 28. фебруара 1992. године и нека је хвала свима онима који су то извели.

 

СНП - Избор је наш

---