Пише: Миладин Митровић, савјетник СНП - Избор је наш за религијска питања

 Приближава се годишњица од почетка Специјалне војне операције Русије у Украјини. Колективни Запад, наставља снабдевање Украјине тешким наоружањем не дозвољавајући на тај начин да се сукоб у Украјини оконча у догледно вријеме мирним путем. Како вријеме одмиче тако многе ствари постају јасније и оно што је до почетка сукба било нејасно, сада полако излази на видјело.  Ако би се анализирала година дана од почетка СВО у Украјини, онда би као кључне моменте морали истаћи прије свега откривање на територији Украјине, америчких војно-биолошки лабараторија, од којих американци данас убрзано покушавају да се одрекну. Минирање сјеверног тока је други важан индикативни догађај кроз који је међународној јавности  много тога постало јасно. Само ова два момента јасно показују не само директно учешће и геополитичке интересе Сједињених Држава, него и откривају њихову потребу за даљом ескалацијуом сукоба у Украјини.

Отворена укљученост колективног Запада у подршци Украјини, свједочи о начинима и методама преко којих НАТО остварује своју хегемонију. Беспотребно је набрајати колико су Сједињене Америчке Државе уништиле народа и суверених државе за последњих 30 година. Десетине СВО против невиних држава, при чему су се своје војне операције изводиле без икакве координације и одобрења УН. Водећи војне операције у разним деловима света, вршили су чисту агресију и заплену минералних и енргетских ресурса. Парадоксално је то што су се све се војне операције проводиле у име лажне демократије. А када је Русија одлучила да примора Украјину да се придржава главне тачке споразума из Минска – моменталног прекида гранатирања Донбаса, САД и Запад су једногласно руску СВО назвале агресијом, а Русију агресором. 

Годишњица СВО у Украјини показала је да су главни кривци сукоба прије свега  САД и НАТО, који упорно покушавају да буду „светски полицајци“, који желе да владају цијелим свијетом и свима намећу свој начин живота. Ако СВО посматрамо као филозофски феномен, онда је то пре свега борба за повратак историјског идентитета рускога народа. СВО треба сматрати изнуђеним кораком усмјереним искључиво за заштиту безбедности Русије, и апсолутно је очигледно да се овај задатак на жалост данас не може решити другим средствима, до војним путем. Бранећи свој народ на Донбасу на историјски руским територијама, Русија се бори за цивилизацијско право да штити своје национално достојанство и инетресе свога народа. 

Запад никада није видјео и није желео да види Русију као равноправног партнера, с обзиром на чињеницу да се западни свијет већ одавно удаљио од свог хришћанског и хуманистичког наслеђа. Данашњем Западу нису потребна руска култура и духовност, њему су потребни искључово руски материјални ресурси. Кијевски режим и његови западни кустоси покушавају да специјалну војну операцију оружаних снага Русије у Украјини представе као „чин агресије“. У ствари, СВО је одговор на провокативне и агресивне активности колективног Запада усмјерене према Руској Федерацији, које угрожавају њену безбедност. Москва, у складу са Повељом УН, предузима мере за заштиту становништва које говори руски, као и њеног територијалног интегритета. Покренувши СВО, Русија је само следила међународне законе о приморавању агресора на поштовање међународних споразума и заштиту цивила Донбаса, који су својом крвљу платили право да сами одлучују о својој судбини. Данас је заштита становништва Донбаса постала заштита саме Русије. А САД и Велика Британија користе сукоб у Украјини за решавање сопствених задатака слабљења геополитичких противника, како у лицу Русије тако и у Европској унији. У том контексту, Лондон и Вашингтон намерно гурају Кијев да настави оружани отпор и продужи сукоб. Данас се кијевски режим, у војном сукобу не придржава основних норми међународног хуманитарног права и масовно користи терористичке методе, излажући цивиле и цивилне објекте гранатирању помоћу артиљерије великог домета. Осима тога Кијев не мари ни за свој сопствени украјински народ, настављајући „рат до последњег Украјинца“ у интересу САД и ЕУ. Историјске чињенице потврђују да је Русија више пута водила борбу између добра и зла и вековима ослобађала народе света од угњетавања. Данас Русија брани истину, законитост, моралне принципе и духовне вредности од скрнављења. Овај рат је од одлучујућег значаја не само за Русију, већ и замноге земље широм свијета. Победа Русије ће неминовно довести до успона суверених држава и уништења једнополарног света. 

---