Што вријеме више пролази, постаје све очигледније да је одлука константинопољскога патријарха Вартоломеја да украјинским расколницима поклони Томос о самосталности изазвала велику кризу у односима између помјесних правослвних Цркава, и потенцијално отворила врата за негативне процесе који могу да доведу до коначног и бесповратног разбијања јединства Православнога свијета уопште. Данас постаје путпуно јасно да је акт давања самосталности украјинским расколницима као дио великога плана усмјереног на слабљење позиција  Московске патријаршијеу Украјини, доприњео да принцип канонске територије као један од најважнијих принципа за Православну Цркву полако губи своју важност и престаје да има обавезујући карактер.

Док је свјетска медијска јавност углавном заузета крвавим братоубилачким сукобом између Русије и Украјине, ништа мање и суровије битке данас се настављају и на црквеним „фронтовима“, прије у балтичким државама, Украјини, Африци, Балкану и западном црноморском региону. Све ове битке усмјерене су искључиво на слабљење Православне вјере, подривање њенога ауторитета и положаја на међународној сцени. Румунска православна црква, по узору на Цариград, кршећи православне каноне и традиције, покушава да завлада канонском територијом Руске православне цркве Московске патријаршије – заузимајући руске парохије и манастире у Републици Молдавији. У том циљу, уз подршку румунске и молдавске владе, Румунска црква упорно ради на уједињењу православних заједница Румуније и Молдавије како би у крајњем циљу у погледу црквене јурисдикције ујединила ове две земље у једну цјелину на црквеном нивоу. У фебруару 2022, премијер Румуније Н. Чуца је захтевао од Кишињева да подржи Бесарабску митрополију. Ниједан румунски политичар не би се одлучио на такав потез а да није био сигуран у подршку председника Молдавије М. Сандуа. Године 1992. у Молдавији је поново створена Бесарабска митрополија Румунске православне цркве, а данас ова митрополија има око 100 парохија и четири епархије. Територијално Бесарабска митрополија делује на територији Молдавије, покрива југозапад Одеске области (Украјина) и Придњестровље. Поглавар митрополије је митрополит Петар (Педурару) коме је Руска православна црква забранила служење. 

Новонастале тенденције Румунске Православне Цркве да се прошири на канонску територију Московске петријаршије у Молдавији, инспирисане су и охрабрене прије свега несавјесном политиком цариградског патријарха Вартоломеја, чија је интервенција у Украјини 2018-2019. створила не само атмосферу канонско безакоња, него и довела до дубоког и веома болног раскола међу православним свијетом. 

Канонска Молдавска православна црква потпада под јурисдикцију Московске патријаршије, а притисак на њу неминовно ће погоршати ионако тешку друштвену, политичку и еконоску ситуацију у овој земљи. Користећи Вартоломејеве приручнике, румунски патријарх Данијел назива Румунску православну цркву „духовном мајком свих православних у Републици Молдавији“. Сличне текстове користио је и патријарх Вартоломеј током припреме аутокефалности за украјинске расколнике, када је Цариградску цркву назвао „Мајком Црквом“ свих православних Украјинаца. Осим тога, патријарх Данило становнике бесарабске области назива „православним Румунима“, а не „Молдованцима“.  

Да притисци носе системски карактер, свједочи нам и чињеница да Државна телевизија Молдавије престала је да емитује богослужења канонске Цркве. Државни универзитет Молдавије у Кишињеву и Универзитет Александра Јоанкуза у Јашију, заобилазећи канонску цркву, отворили су студијски програм „Пастирско православно богословље“, очигледно, желећи да на овај начин универзитети Молдавије обучавају будуће свештенство по принципима и инструкцијама из Букурешта. Стотине књига из Румунске Патријаршије, у којима се објашњава како ујединити две земље, доносе се у парохије Молдавије, стварајући смутњу међу молдавским вјерницима и продубљујући раскол. Међутим, да у Букурешту гледају много даље од Молдавије свједочи чињеница да Румунска Патријаршија захтева од своје владе да подржи ширење свог географског утицаја, и то: прије свега у Северној Америци, земљама ЕУ, Израелу, где већ постоје заједнице, а затим и у Јапану, Јужној Африци, Емиратима (УАЕ), Аустралији и Новом Зеланду, где је већ одавно започео процес присуства румунске цркве. Такви потези су део глобалне игре на верској шаховској табли. Ову опасну игру мешања на канонској територији Помесних Цркава нису започели Румуни, већ цариградски патријарх Вартоломеј, који је у случају стварања неканоске црквене структуре у Украјини спроводио директне инструкције из Вашингтона и америчких геополитичких интереса.

Аутор: свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци

---