Англосаксонци нису одустали од идеје да наговоре Србију да на „кварно“ промијени власничку структуру у НИС-у, и на тај начин, између осталог, пресијеку руску меку моћ, односно да потисну руски „малигни“ утицај. Припрема за то може се одвијати у прављењу амбијента кроз процес реформи у енергетском сектору Србије (обезбјеђивању професионалног руководства у енергетским јавним предузећима и њиховом ефикасном пуњењу буџета).

Приједлог реформи дају Норвежани, који су свјетски стручњаци у тој области. Успјешне реформе у јавним предузећима дале би „подстрек“ да тако нешто Србија уради и у НИС-у, без обзира што је приватизован.

Дјелујући на такав начин, без обзира што Србија није званично увела санкције Русији, остварио би се исти циљ као да су уведене. Почетни и најважнији потез био би постављање руководства у НИС-у које би било у служби остваривања задатог – потискивања руског „малигног“ утицаја.

Само на први поглед то не изгледа тако важно.

У најкраћем наводимо да је у питању суштински важан процес. 

У свијету се формирају двије стране које имају суштински различит поглед на слободу, живот, човјечанство, међународно право и организацију, систем вриједности... И те двије стране ће се суочити на различите начине и у различитим сферама. Једну страну ће пдедводити Англосаксонци, а другу Руси. 

Србски и Руски народ кроз историју имају једног непромјењивог моћног антиправославног непријатеља.

Идеја за стварање СССР-а и Југославије дошла је од те непријатељске стране, а са циљем контроле српског и руског народа и господарењем њиховим природним богатствима. Чак су нека руководства СССР-а и Југославије много чинила да удаље, па чак и посвађају два братска народа, српски и руски. У зависности од снаге родољубивих руских и српских снага које су се утиснуле у руководства СССР-а и Југославије, тај замишљени негативни утицај двију држава на руске и српске интересе се смањивао или повећавао.

Поновићемо, оно што су Украјина и друге републике СССР-а биле за руски народ и његов интерес, исто су биле Хрватска и друге републике Југославије за српски народ и његов интерес. Истом „формулом“ из истог свјетског центра се ишло на разбијање српског и руског народа. Зато Руси и Срби истом „формулом“ кроз процес требају неутралисати негативне ефекте које је изазвао заједнички противник.

Садашњи догађаји у Украјини посљедица су стогодишње активности. И Русија у Украјини данас није ушла у неки проблем или замку, већ је ушла у процес рјешавања негативних посљедица произашлих у двадесетом вијеку. 

Због наведених историјских процеса Србија и српски народ не могу, због свог интереса, да на било који начин уведу санкције Русији и учествују у потискивању руског „малигног“ утицаја на Балкану. 

Србија мора показати храброст да разобличи обману противника, а она се састоји у томе да је Србији боље да буде са непријатељима него са пријатељима. Разобличавање те обмане значи и промјену понашања Србије.

Србија не смије одбацити Русију, свог пријатеља, већ напротив – Русија то заслужује, а српски народ, и не само српски, је треба.

 

СНП - Избор је наш

---