Чанковић: ДА ЛИ ЋЕ БИТИ – ШТО БИТИ НЕ МОЖЕ?
1. Може ли доћи до блокаде конституисања Народне скупштине?
Према члану 101. Устава Републике Србије, Народна скупштина конституисана је потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика, односно 167 од укупно 250.
Међутим, за одржавање конститутивне седнице потребно је присуство већине од укупног броја посланика, односно најмање 126. Потврђивање мандата врши се на основу изборне документације, па физичко одсуство појединих посланика само по себи не спречава потврђивање њихових мандата.
То значи да посланици „Уједињене Србије” својим недоласком не би могли аутоматски да спрече конституисање Народне скупштине, уколико остали посланици обезбеде потребан кворум и спроведу поступак потврђивања мандата.
Ипак, остаје питање да ли ће се створити политичке околности у којима би поражена изборна листа покушала да отежа конституисање Народне скупштине или формирање нове власти.
Устав предвиђа да се прва седница Народне скупштине одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних изборних резултата. Али тај рок не значи да његовим истеком аутоматски следе нови избори.
2. Може ли поражена изборна листа ипак формирати нову владу?
Уколико се Народна скупштина конституише без проблема, онда се, пратећи мисао исказану у поднаслову, може десити нешто што на први поглед изгледа немогуће.
Посланици са листе „Уједињена Србија” могли би, уз подршку дела посланика победничке „Студентске листе”, формирати скупштинску већину и изабрати нову владу.
То би подразумевало поделу, па можда и распад победничке листе.
Уколико би „Уједињена Србија” направила већину са оним делом посланика „Студентске листе” који не желе улазак Србије у Европску унију без Косова и Метохије, који се противе увођењу санкција Русији и који ће увек бити уз Републику Српску, таква већина могла би бити нешто изнад натполовичне.
А уколико би већину формирала са оним делом посланика „Студентске листе” који се залажу за увођење санкција Русији, за улазак у Европску унију без Косова и Метохије и за удаљавање Србије од Републике Српске, онда би, зависно од броја посланика који би подржали такав договор, та већина могла бити и двотрећинска.
Наравно, ово су само претпоставке. Не тврдим да ће до таквих подела доћи, нити да су политичка опредељења посланика „Студентске листе” унапред позната.
Али политика је показала да се после избора понекад стварају савези који су пре избора изгледали незамисливо.
Када бих се нашалио, рекао бих:
„Машта ради свашта.”
Реалне варијанте политичког усмерења и рада нове владе, уколико буде изабрана без проблема, нису предмет овог кратког текста.
Могуће је да нова влада буде успешна, да установе функционишу, да заживи правна држава, да се криминалци и корумпирани нађу пред судом и да одговорни буду кажњени.
Могуће је да Србија буде и слободна и праведна.
Али остаје суштинско питање:
Да ли ће се изборна воља народа преточити у нову власт или ће се политичким договорима после избора створити већина која неће одражавати вољу већине бирача?
Колико је све неизвесно, најбоље говори то што се данас не може са сигурношћу предвидети ни ко ће формирати нову владу, ни којим ће путем Србија кренути.
Зато завршавам:
Нека је драги Бог на помоћи напаћеном и трпељивом српском народу.
Аутор текста је Данe Чанковћ, предсједник СНП - Избор је наш
