Човјек с вољом може да се бори и везаних руку

У оквиру координационог одбора једанаест невладиних организација из Републике Српске, који је 17. маја организовао митинг у Бањалуци с циљем заштите ентитетских инсти¬туција од израженог тренда централизације Босне и Херцеговине, дјелује и удружење "Заједно до истине". Та асоцијација је првобитно постала препознатљива по својој основној активности - борби за права људи чији су уговори о замјени некретнина из ратног периода, на релацији Хрватска и Федерација БиХ - РС, каснијим оспоравањем пред судовима доведени у питање. Међутим, почетком љета 2004. удружење проширује свој домен ангажовања и почиње са прикупљањем потписа за расписивање референдума о издвајању РС из састава БиХ. У разговору за "Нови Репортер", пет дана уочи бањалучког митинга, први човјек удружења "Заједно до истине" Дане Чанкович истиче да, иако снажно подржава захтјеве тог скупа, организација чији је предсједник има и одређене специфичности унутар Штаба за заштиту уставне позиције РС:

"Порука протестног митинга 17. маја је - одбрана институција РС у оквирима Устава БиХ. Удружење 'Заједно до истине' укључује се у такву активност само у првом дијелу. Значи, наш циљ је одбрана институција РС. Што се тиче Устава БиХ, ми сматрамо да је тај документ данас далеко од устава који је предвиђен Дејтонским мировним споразумом. У посљедњих десет година, међународни администратори, а нажалост и српски политичари, отимали су одређене надлежности институцијама РС и преносили их на заједничке органе. Погажен је читав низ елемената државности које је РС добила у Дејтону и ми такав устав не прихватамо, не подржавамо и сигурно га нећемо штитити. Ми смо још 1. новембра 2004. предложили да сви српски политичари замрзну рад у заједничким органима, да би се омогућио повратак изворним принципима Дејтонског споразума. Ако српски политичари нису у стању да то учине, онда тражимо од њих да подрже нашу иницијативу за издвајање РС из БиХ. Ми мислимо да је немогућа централизована БиХ, каква се покушава наметнути. Тјерају нас у државу у којој бисмо нестали. Сулејман Тихић хоће да нам отме грб, заставу и химну, а управо то смо ми. То је наш печат и идентитет. Морамо да сачувамо себе, не само због наших предака, него и због наших будућих покољења."

РЕПОРТЕР : Да ли је координациони одбор једанаест невладиних организација из РС разматрао редосљед потеза након митинга у Бањалуци?

Чанковић: Удружење "Заједно до истине" сматра да је, уколико постане јасно да српски политичари нису у стању да заштите институције РС, неопходно тражити ванредне изборе на свим нивоима. Мој утисак је да и предсједник Борачке организације РС г. Саво Цвјетиновић слично размишља. Наше удружење је увјерено да садашње вријеме од српских политичара тражи храброст, али и вољу да заштите интересе српског народа у РС.

Које странке би добиле подршку вашег удружења на евентуалним ванредним изборима?

Такви избори прво треба да се догоде. Ми бисмо подржали све странке које отворено и јасно стану у заштиту РС.

Постоје ли такве опције у овом моменту?

Нажалост, актуелни српски политичари немају храбрости или воље да јасно саопште међународној заједници да хоће да сачувају Српску. Зато је удружење "Заједно до истине" било принуђено да покрене иницијативу за издвајање РС из БиХ, јер је то једино право и коначно рјешење на овом простору. Очекујемо да ће Срби, Бошњаци и Хрвати доћи до историјског договора о подјели ове територије и да ће на тај начин зауставити даљње сукобе и кренути у бољу и срећнију будућност.

Како оцјењујете тврдње које се односе на страначку инструментализацију једанаест невладиних организација из Штаба за заштиту уставне позиције РС?

Удружење "Заједно до истине" је мала организација и иза нас не стоји ниједна политичка странка. Чули смо за те приче, а у наредном периоду биће јасно има ли ту истине или нема. Иза нашег удружења сигурно нико не стоји. Ми смо формирали удружење због велике муке. Тјерају нас из властитих имања и организовали смо се да бисмо, прије свега, заштитили себе и своју имовину. Када смо видјели да су угрожени и општи интереси, онда смо, између оста¬лог, покренули и питање издвајања РС из БиХ. Што се тиче других невладиних организација, најбоље је да вам њихови представници дају одговор на питање о страначком утицају.

Челници појединих одбора Организације ратних војних инвалида РС изразили су скепсу према дјеловању путем митинга.

Нека ти људи кажу које је рјешење да се очува Српска и интерес српског народа. Они не нуде рјешења, него само покушавају да оспоре покушаје да се спаси РС. Ово је вријеме када свако показује своје право лице и оставља траг, који може да буде миомирисан или смрдљив. Нека они који оспоравају залагање за издвајање РС из БиХ или протестни митинг 17. маја кажу шта је начин за одбрану институција Републике Српске, у ситуацији када српски политичари то не чине. Ми очекујемо да ће посланици Народне скупштине РС на дјелу показати да је НСРС најважнији орган власти и да неће допустити кршење Устава РС. На тај начин би српски политичари показали да се на својим позицијама налазе због интереса српског народа који их је бирао, а не због фотеља, високих плата и других привилегија. Уколико, не дај Боже, Скупштина РС прихвати реформу полиције уз пробијање ентитетске границе, биће то велеиздаја с врха државе.

Како оцјењујете досадашњи ток преговора о полицији на Влашићу и држање предсједника водећих странака из РС?

Нама је, прије свега, жао што је г. Драган Чавић ишао на ВЛашић с двије главе. Једна глава је предсједник РС, а друга глава је предсједник Српске демократске странке. Ми сматрамо да он није требало да иде тамо као предсједник РС, поготово ако се има у виду његово јавно признање да је на Влашићу износио ставове који су се суштински разликовали од позиције НСРС и Владе РС. Иако смо свјесни даје предсједник Чавић у незахвалној ситуацији, надамо се да ће он схватити да је једини пут за српски народ и српске политичаре, заправо, пут одбране институција РС, а у конкретном случају - очување МУП-а РС с полицијским надлежностима.

Зашто ваша акција прикупљања потписа за расписивање референдума о издвајању РС из састава БиХ тако дуго траје? Може ли то изаз¬вати подозрење код потписника иницијативе и њихов осјећај да су изманипулисани?

Ми смо још  4. априла 2004. први пут најавили да ћемо покренути ту иницијативу, уколико се наставе притисци на РС и отимање надлежности републичким институцијама. Нажалост, то се десило, јер су услиједиле смјене српских политичара, као и укидање придјева "српски" у називима општина, та¬ко да смо приморани да одржимо ријеч. Међутим, сви ми добро знамо да је издвајање РС из БиХ највећи циљ српског народа на овом простору, а велики циљеви се не могу остварити преко ноћи и без много труда. Нико нема право да очекује од једног малог удружења да самостално реализује тај задатак. Јер, ми се самофинансирамо од оснивања, прије три године, а наши чланови су већ исцрпљени борбом за своја права. Удружење "Заједно до истине" се узда у народ, јер је јасно да више од 90 одсто припадника српског народа жели издвајање РС из БиХ.
Колико сте потписа прикупили до сада?

Када год изађемо на улицу, скупимо по неколико хиљада потписа. На дан нашег разговора за четири-пет сати прикупили смо 2.500 потписа. Укупан број је близу 30.000. То је велики циљ за који се вриједи борити и ми ћемо наставити да скупљамо потписе. Ријеч је о препознавању жеље српског народа - да има државу коју ће вољети, али, и да та држава брине о интересима српског народа и сваког појединца у РС.

Имате ли намјеру да потписе доставите Скупштини РС, уз захтјев да парламент раз¬матра вашу иницијативу?

Апсолутно. Али, потребно је одређено вријеме. Између осталог, наш циљ је да такав начин размишљања прихвате српски политичари и да схвате шта народ хоће. У то ће се најбоље увјерити ако распишу рефе¬рендум, јер ће онда постати јасно колики је одзив српског народа и колико процената жели одвајање РС из недејтонске БиХ.

Нисте дали конкретан одговор. Када ћете доставити потписе НСРС?

Онда када будемо сматрали да је то најбоље вријеме и да ћемо успјети у свом циљу. Јер, вјерујемо у српски народ, зато што онај народ који изњедри стихове: "Сине Марко, једини у мајке, боље ти је изгубити главу, него своју огријешити душу", не треба да брине за своју часну будућност. То треба да знају и наши политичари, те да се приближе и узвисе према величини народа свог.

Зар сада није то вријеме? Зар није 12 сати и пет минута, да поменемо термин почетка митинга 17. маја?

Понављам, удружење "Заједно до истине" је једина организација у тој групи која инсистира на захтјеву за издвајање РС из БиХ. Ми ћемо тражити подршку од свих осталих невладиних организација и свих оних политичара који виде да је то рјешење. Онда је на њима да одлуче када ће расписати референдум. Ако се то не догоди, нормално да у међувремену нећемо допустити да РС нестане и да ћемо се свакако изборити за референдум прије таквог расплета.

Какав је ваш одговор на примједбе да је издвајање Републике Српске из БиХ позитивна, али нереална опција? Шта учинити након евентуалног проглашења независности, с обзиром на негативан став страног фактора? Замолити ЕУФОР да напусти територију РС?

Ту причу причају они људи који немају храбрости, нити воље у срцу да истрају.
Битно је да имамо вољу, љубав и наду да ћемо успјети, јер, како каже Достојевски - човјек са вољом може да се бори и везаних руку. Ми сматрамо да су Срби озбиљан народ и да имају снаге да остваре тај циљ. Срби су, због мира, тешког срца прихватили Дејтонски споразум, иако су изгубили Лику, Банију, Кордун и друге територије, на којима су били већинско становништво. Међутим, некима ни то није довољно, па иду даље у урушавање Дејтонског споразума, са жељом да униште РС, јер хоће државу која не признаје знамења Српске, српски језик, ћирилицу и остала обиљежја нашег идентитета. Није тачна ни прича да немамо подршку у међународној заједници. Ако пратите пажљиво, све је већи број политичара и стручњака за Балкан који кажу да и Срби имају право на референдум и издвајање, поготово ако је познато да су конститутивни народ и у оваквој, недејтонској БиХ. Зашто то не би урадили и Хрвати и Бошњаци? Откуд различити принципи, према којима се, рецимо, РС не може издвојити из БиХ, док су се Словенија и Хрватска управо референдумом издвојиле из тадашње суверене државе, а да не говоримо о непризнатом референдуму дијела БиХ, који је довео до рата и насилног издвајања Босне и Херцеговине из бивше Југославије, иако је СФРЈ била суверена држава и члан УН-а. Удружење "Заједно до истине" сматра да је неравноправност народа основни проблем на простору бивше Југославије. Срби и даље немају једнака права у односу на друге нације. Власт у Хрватској је отела 50.000 српских станова и сваки њихов наводни покушај да ријеше то питање представљао је бацање прашине у очи. Најдрастичнији проблем је конститутивност народа. Прије рата је у Хрватској живјело око милион Срба, а у читавој бившој БиХ око 700.000 Хрвата. Сада су Срби у Хрватској национална мањина, а Хрвати у РС су конститутивни народ. Ми сматрамо да је потребно укинути етнички вето. Нема говора о праву ако мањина може да оспорава во¬љу већине, без обзира на то да ли ће бошњачка или хрватска мањина у РС кочити остваривање интереса већинског српског народа у РС или ће српска мањина у Федерацији да кочи интересе бошњачког или хрватског народа, с тим да је очигледно да српски етнички вето у ФБиХ не функционише.

Шта је удружење "Заједно до истине" до сада учинило да заштити права ваших чланова, који су оштећени због оспоравања замјене некретнина у ратном периоду?

До 2003. године, општински и окружни судови у РС су у свим случајевима поништавали уговоре о размјени некретнина, доносећи пресуде које су саме по себи кривично дјело. Када смо видјели да нам нема спаса, да је то узело маха и да је почело избацивање на улицу - чак и без могућности повратка у претходно стање, јер нисмо били у могућности да уђемо у своју предратну имовину - ријешили смо да формирамо удружење "Заједно до истине" . Оснивачки круг је чинило око четрдесет људи и тада смо изабрали прву предсједницу, гђу Споменку Маловић, која је касније сазвала ванредну скупштину удружења и поднијела оставку. На тој скупштини је изгласано ново руководство и ја сам изабран за предсједника. Када је ријеч о учинку удружења, ми смо искористили сву своју снагу да у јавност изнесемо нашу муку и проблеме, повезане с чињеницом да нас избацују из наше имо вине, коју смо мијењали на законит начин и уз добровољност обје стране. Имали смо сусрете са свим званичницима Републике, од предсједника и премијера до дијела посланика. Наш проблем се у два наврата налазио на дневном реду НСРС. Формиран је анкетни одбор који је испитивао ту проблематику. Судије су се браниле говорећи да их ОХР тјера да поништавају уговоре о размјени некретнина, позивајући се искључиво на опште ратне околности. Онда смо усмјерили дјеловање према ОХР-у. Добили смо тумачење ОХР-а с потписима замјеника високог представника и шефа радне групе за то питање г. Ричарда Вилијамса. У том документу су подржани наши захтјеви. Узимајући у обзир и опште ратне околности, не може бити ништаван сваки уговор, него је на суду да утврди да ли је једна страна извршила притисак над другом страном, да ли је било добровољности или није. Уколико се судским путем утврди да је било притиска, онда се уговор о размјени некретнина поништава. Уколико се не утврди постојање притиска, онда се уговори проглашавају ваљаним. С тим тумачењем ОХР-а упозната је јавност, али и судије, и од тог момента полако се мијења судска пракса. Поједине судије уочавају да више не могу радити на претходни начин и почињу потврђивати уговоре о размјени некретнина. Јавља се шаролико стање, када су у питању те пресуде. Окружни судови у све већем броју доносе пресуде којима се потврђују уговори о размјени некретнина, тако да данас имамо знатно већи број пресуда којима се ти уговори потврђују. Нарочито је позитивно то што је Врховни суд у свим својим досадашњим пресудама укинуо пресуде окружног суда у којима се поништавају уговори о размјени некретнина. Такве одлуке нас охрабрују и представљају потврду да суд зависи од закона, правде и савјести судија, а не од корупције и криминала.

Нови Репортер - мај 2005. године