Плебисцит за издвајање Републике Српске из наметнуте БиХ

Опште одређење појма плебисцит

Гостимир Т. Поповић
политички аналитичар

ОПШТЕ ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА
П Л Е Б И С Ц И Т

Опште одређење појма ПЛЕБИСЦИТ има основу и корен у латинском језику (плебисцитум - народна одлука донета гласањем) и представља један од основних начина непосредног одлучивања народа о неком питању. Изјашњавање на плебисциту реализује се гласањем у коме учествују сви пунолетни грађани који имају право гласа.

Плебисцит, као правна установа, познат је још из времена старог Рима, када је веома често коришћен у политичком животу, посебно у доба републике као облика друштвеног уређења.

У модерно време, установа плебисцита, масовније се примењује после француске буржоаске револуције, када је на основу принципа суверенитета народа и принципа националности затражено да се Француској прикључе; папски Авињон (13.09.1791. године) као и Савоје и Ниче (1792/1793). Током деветнаестог века институт плебисцита искоришћен је приликом уједињења Италије (Венеција 1866. године и Рим 1870. године), те приликом поновног прикључења Нице и Савоје Француској (24.03.1860. године).

Установа плебисцита коришћена је у оквиру Версајског система и то у Белгији, Источној Пруској, Шлезвигу, Горњој Шлеској и Корушкој. Између првог и другог светског рата плебисцитом је решено питање Сарске области (1935. године) као и санxака Александрете између Сирије и Турске.

Плебисцит, као институт изражавања народне воље има дугу историју и у областима где је коришћен, проблеми и спорна питања су решавана мирним путем а не ратовима. Као један од најдемократскијих облика изражавања народне воље није ни застарео ни анахрон већ се у савременим условима може и даље користити за мирно решавање свих проблема и облика угрожавања безбедности у једном региону.

prota49@hotmail.com