Жеља ми је да покушам размотрити узрок тероризма на начин који је до сада био мање присутан у јавности, при томе не желећи оспоравати нити доказивати све што је речено на ову тему.  Трудећи се да будем ослобођен од табуа само изражавам своје мишљење.

Ништа ново, ако кажем да ћемо бити свједоци великих догађаја који ће одредити пут човјечанства у наредних педесет и више година. Такви догађаји у историји су се с времена на вријеме дешавали. Сада траје процес озбиљне поларизације свијета.

Тај процес ће довести у суштини до стварања двије стране. Једну страну предводиће центар моћи који контролише САД, а другу страну предводиће Русија. Обе стране имаће своје специфичности које ће се разликовати као дан и ноћ.  У центру пажње и једне и друге стране биће човјек са битно другачијим начином живота.

Једна страна ће заговарати појединца, самодовољног, отргнутог од истинског колективног (народа , државе, па и родбине и породице), са којим се лако манипулише и који живи у лажној спознаји о себи и својој величини. Ташт човјек, али послушан систему и законима. Његова спознаја о животу, смрти, радости и патњи је обмана, опсјена. Однос према свему томе, према друштвеним појавама таквог човјека изгледаће личан, а у ствари биће наметнут. Његове представе о љепоти, љубави, честитости, гријеху и изопачености неће му истински загријати срце нити пробудити савјест.

Та страна засниваће се на апсолутној контроли таквог појединца и наметнутој  једној „конгломерат религији“. Колективизам ће се покушати односити на човјечанство а у суштини биће безличан.  Она би била  у економском и технолошком смислу веома развијена. Подржавале би је љевичарске, либералне стране као и друге које су у суштини глобалистичке.

Друга страна  заговараће социјалну правду, истину, живот, слободу појединца као личности и слободу колективитета у вјерском, националном (језик, култура, историја) и државном смислу. Таква страна имала би неке глобалистичке елементе, а подржавале би је конзервативне снаге.

И САД-у и Русији ће бити у интересу да имају већу  и моћнију страну.  У том смислу важан је њихов однос према исламу, односно према муслиманима (не мисли се на радикалне елементе). Очигледно је да Русија ради на побољшању тог односа и она вјерује у истинску сарадњу са природним-нормалним исламом. Уколико би дошло до свеобухватне сарадње са нормалним исламом (муслиманским државама), друга страна-САД могу сматрати да су у том случају њени интереси угрожени. Из тих разлога може се очекивати да одређени центри  моћи који стоје иза администрације САД-а  подстичу терористичке нападе радикалних исламиста који се догађају на простору Русије како би се не само спријечила свеоубхватна поменута сарадњa већ и дестабилизовала Руска Федерација као држава. Уколико има изгледа да је то тачно, узроци могу бити комплексни а посљедице терористичких напада могу бити изузетно велике.

Узимајући у обзир борбу великих сила за природна богатства, жељу да се господари читавим свијетом и велику бројност људи на супротној страни од оне која има силу и утицај, можемо очекивати велике догађаје а и сукобе.

У поменутом контексту  могући су и терористички напади у Републици Српској свакако са различитом специфичном тежином, али у оквиру исте стратегије.

Од велике важности за мир на Балкану су српско-муслимански, бошњачки односи. Има назнака и жеље код оба народа, не само да не буду више једни против других, већ да раде на побољшању међусобних односа у корист оба народа. С обзиром на то  да је могуће  да такав развој догађаја на Балкану не иде у прилог поменутом центру моћи, за очекивати је терористичке нападе и у Републици Српској. Те могуће нападе извели би радикални исламисти и то не само уз прећутну сагласност поменутог центра моћи...

Свјестан  значаја побољшања српско-муслиманских односа  писац ових редова ће на ту тему написати посебан текст.

Уколико ислам не пронађе мјеру у свјетским приликама може се десити да у могућој конфронтацији САД-а и Русије он највише страда.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш