Шта је најважније за обичног човјека? Поред духовног задовољења, здрава храна, вода и кров над главом, а Србија, српски народ иако имају одличне предуслове да испуне те основне потребе, може бити гладан. Велике силе хоће велике сукобе, ратове... 15-ак година пишем о овим темама (линкови на крају текста). Овим текстом не усмјеравам пажњу на државу. Она нека ради свој посао. Догађаји ће је натјерати на то. Жеља ми је, Богу се молећи, да обичном човјеку Сељаку (због његовог значаја пишем са великим словом) дам подстрек да се покрене, мотивише, да без обзира на све потешкоће производи здраву храну, сачува аутохтона сјемена и благо (краве, овце, козе),  да га води идеја „Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо“. Сваки Сељак, домаћин са вишечланом породицом који производи здраву храну и сачува аутохтона сјемена и благо, непроцјењиво је важнији за државу и народ од хиљаде интелектуалаца, који су наишли на „скретницу“ и кренули погрешним путем, а при томе су своју дјецу послали на школовање на Запад, а која се многа од њих неће вратити. Новац за школовање у иностранству обезбијеђен је радом таквих интелектуалаца, који је често наносио штету општем, државном и народном интересу. 

Шта ако постоји „скретница“ коју не примјећују многи интелектуалци, аналитичари и политичари која их одводи на погрешан пут и због чега погрешно закључују, дјелују и конкретно раде. Та „скретница“ представља чињеницу да постоји центар свјетске моћи који иако малобројан, управља свјетским догађајима, финансијским токовима, а циљ им је разарање свих врста суверенитета (држава, народа, религија) и то и политиком „завади па владај“, да загосподаре свим свјетским богатствима, да потчине човјека, сведу га на безличног појединца, анестезирају му душу, па и физички га униште и на крају да створе свог наликчовјека. За то ће користити сва расположива средства, вјештачки изазване свјетске економске кризе (одвијаће се у таласима),  вјештачко изазивање глади, разне вјештачки изазване пандемије, подстицање разних болести. У темељу свих његових дјелања јесте лаж. Проблем је у томе што многи интелектуалци вођени материјалистичким поривима и искључиво умним напрезањима, не примјећују постојање таквог центра свјетске моћи (то су за њих теорије завјере), гурају државу у нестанак а српски народ у савремено ропство и губитак историјског идентитета. Зато му отимају Косово и Метохију. Они су прихватили лажну „теорију“. Вјечни су само интереси (материјални). Покушавајући на тај начин довести у питање суштински историјски однос Срба и Руса. Зар нас Србе, Англосаксонци као савезници нису брутално бомбардовали и 1944. године и изазвали огромне жртве и разарања. Евроатлантске интеграције за које се углавном залажу интелектуалци  су пут који је поплочан можда добрим намјерама, али који води у „пакао“. Откуд таква заблуда интелектуалаца?  Можда што управо они на највиши пиедастал стављају разум. А споменути центар свјетске моћи тежи диктатури разума, што може представљати највећу опасност за поништење истинске човјекове пироде која је и духовна, осјећајна. Мисао која тражи разум често је подстакнута од лукавог, и управо преко таквих мисли и разума човјек се највише обмањује, укида му се слобода и покушава одвести у самоуништење. Осим спознаје разумом која носи и добро и лоше али и опасност да та спознаја произилази често из комуникације човјек – лукави, постоји и спознаја Духом која произилази из комуникације човјек – Свети Дух. Шта је добро, а шта зло, прије ћемо осјетити чистим срцем, него што ћемо до тога доћи разумом. Па зар људи разумом могу разумјети религију и Бога, Безгрешно зачеће, Васкрсење, Вјечност. Али зато чистим срцем могу осјетити посљедице вјеровања у наведно. Како разумом објаснити на који начин је створено људско тијело, ум, душа.  Зато ће интелектуалац пуно теже предвидјети суштинске, преломне догађаје, којима не претходе конкретне информације и чињенице, него ће то прије урадити Сељак чиста срца. 

Интелектуалци су годинама најављивали свијетлу будућност ЕУ, а Сељак, прије него што ми уђемо у ЕУ, она ће се оваква каква је распасти. Интелектуалце је изненадио рат у СФРЈ, изненадило мирно рушење Берлинског зида и распад СССР-а, закључивали су да ће Русија бити другоразредна, чак не ни регионална сила. Послије су неке плашили да Путин хоће да обнови СССР, а Сељак да он обнавља Руску царевину и да Русија води најмудрију политику у задњих 300 година. Русија ће створити ону страну која ће спасити човјека и предводиће човјечанство у стварању праведнијег свјетског друштва. Знимљив би био одговор зашто су се интелектуалци помирили са лажима. Навешћу: 

• Одлазак човјека на мјесец прије 50-ак година, што је било неизводљиво и са садашњом технологијом а посебно ондашњом;

• „Цунами“ који је задесио Јапан да је посљедица земљотреса а не вјештачки изазван. Послије таквог „цунамија“ Јапан је одустао од потписивања мировног споразума са Русијом, и заузео оштрији политички курс према њој;

• Шта је за интелектуалце боље, пријетња нуклеарним ратом без извршења а која ће дати одређене позитивне резултате или без пријетње употријебити нуклеарно наоружање као што је то урађено у случају са Хирошимом и Нагасакијем;

Занимљиво је како неки интелектуалци обесмишљавају, можда баш, суштинске процесе, сврставајући их у „теорије завјере“ као и што неке чињенице покушавају довести у питање тако што ће рећи „јел' и ви то мислите да је Земља равна плоча“. Не, ми никад то не говоримо да је Земља равна плоча, већ...

Да ли је за интелектуалце могуће сљедеће. Уколико се Србија удаљи од Русије и уведу јој се санкције, да ће на тај начин Србија показати слабост коју ће искористити други како би откинули још понешто од Србије. Рецимо, Прешево, Бујановац, Медвеђу, тзв Санџак, Војводину и да у том процесу може доћи до „пилатовског прања руку“ да се одговорност за слабост али и само извршење одлуке о увођењу санкција према Русији пребаци на Владу и Народну скупштину Србије, које онда предсједник Вучић може и критиковати. У  овом случају шта год да се деси у питању је колективна одговорност Владе и Народне скупштине. С друге стране, ако Србија покаже снагу, мудрост и јединство онда је могуће да ће велике силе бити спремне понудити задовољење интереса српског народа и прихватити оно рјешење националног питања на Балкану којег српски народ жели. 

Некада није тако изгледало, па сам опет писао...

Формираће се двије стране у свијету које ће имати различите системе вриједности, свака страна ће подржавати своје референдуме, а туђе оспоравати. 

Ако се не пробуди добар човјек и не смијени владе држава, које су у служби споменутог центра свјетске моћи, доћи ће до хаоса и великих ратова. А у Азији ће бити коришћена свака врста наоружања. И нуклеарна. Људски губици и разарања ће бити огромни. 

Трговина Србије са ЕУ чији обим сада износи око 70% од укупне трговине може се помијенити у корист трговине са државама мимо ЕУ. 

Текст нема намјеру ни на који начин омаловажити интелектуалце, јер је то и немогуће. Жеља је кроз овај текст, да се подстакне размишљање које је из неуобичајеног угла и које проширује димензије сагледавања живота и народа и државе. 

Интелектуалци су врхунски „калкулатори“ и најбоље долазе до изражаја у сигурним временима, у којима је све познато, свака чињеница и онда они могу успјешно да калкулишу са тим чињеницама и износе аргументе, користећи и формулу узрок –посљедице. Међутим они у преломним временима за народ и државу могу изазвати више штете него користи. А управо вријеме које долази је такво. Са собом ће донијети епохалне догађаје спознаје и открића како у друштвеним сферама, тако и у науци и техници и што је занимљиво и у духовној сфери људског живота. Подразумијева се да се у овом тексту мисли да научници и генијалци имају и другу димензију спознаје.

Вашој пажњи препоручујемо сљедеће текстове: 

Европска Унија и ми - један исјечак из круга могућег                                        28.12.2010. год.

Европска Унија је посљедица губљења система који је обезбјеђивао равнотежу моћи у Европи. То је скуп држава које су из различитих разлога (економских, политичких, безбједносних) пренијеле дио свог суверенитета на заједничке институције Европске Уније, али то је и покушај стварања новог државног система. ЕУ подразумијева јединствено тржиште, демократске процедуре, однос према мањинама, слободу медија, слободу појединца, владавину закона, несметан проток људи, робе, новца, капитала, субвенције, повјерење, монетарну интеграцију уз настојање да се она води без политике, у њој се сила одбацује као могућност рјешавања спорова.

Процес стварања ЕУ и њен развој са унутрашњим системом рада и одлучивања пун је демократије, отворености и повјерења, гдје су велике и мале државе, велики и мали народи једнако заступљени и равноправно одлучују. Али, сав тај „оркестар“ функционише под строгом диригентском палицом САД. Уколико се јаве „дисонантни“ тонови, ту је крајња мјера – дисциплиновање НАТО-ом. Зашто су САД жељеле да створе Европску Унију? Због својих интереса у Европи и да у њој не допусте стварање доминантне силе, прије свега Њемачке, која учествује, али пресудно не одлучује у ЕУ. Њемачка је учествовала у стварању ЕУ са жељом да тај процес води ка једначини ЕУ = велика Њемачка. Уколико се то покаже немогућим, а Њемачка и њен народ у континуитету буду трпјели велику штету, онда слиједи распад ЕУ, чије би распадање Њемачка искористила како би интегрисала велики њемачки народ. То значи мијењање граница у Европи. Нити ће САД дозволити испуњавање једначине ЕУ = велика Њемачка, нити ће Њемачка дозволити да због ЕУ трпи дугорочну и велику штету.

Закључак, ЕУ нема дугорочну будућност. Превелики оптимисти би рекли да она постоји уколико би се сви њени народи жртвовали. Жртва би била идентитет, како би се створила наднација - Европљанин. Таква ЕУ не би била заједница равноправних народа, већ заједница региона у којима влада закон ЕУ. Региони, односно грађани, морали би одустати од било које врсте силе којом би остваривали своје интересе. Све би се одвијало по строгим законима и унутар институција ЕУ, а једина сила која би све то надгледала, и која не би допустила било какво одступање, јесте НАТО сила. За опстанак такве ЕУ кључна ствар би била лојалност грађанина – Европљанина њеним институцијама. Најбољи лојални грађанин у том систему јесте роб који мисли да је слободан, а обавезе и рад који извршава да су за његово добро. Стварни идентитет народа и појединца био би замијењен наметнутим. Идентитет (религија, језик, писмо) јесте највећа жртва. И ако су мали народи „спремни“ на ту жртву због снажног механизма притиска, па чак и обмане, велики народи и храбри појединци нису спремни на нестанак. Свједоци смо да и послије толико година није заживио универзални језик попут есперанта.

Уколико бисмо се нашли у ЕУ, каква год она била, шта би нас, и не само нас, чекало? „Инфузија“, која би значила будзашто распродају наших природних богатстава – извора питке воде, шума, земљишта, зато што смо се нашли у стању „колабирања“. Наша земља (природна богатства) не би била наша. Лукаво би нам се заправо отела, а не платила. Пут уласка у ЕУ, каква год она била, био би пут доласка до стања „колабирања“. Тај пут значи стварање потрошачког менталитета, не само помоћу медија, дужничко ропство – подстицање давања новца у виду кредита како би се куповала углавном туђа, њихова роба (храна која је скоро отров), уништавање сточног фонда (блага), пољопривреде, и, што је најважније, здравог сјемена (они здраво сјеме чувају за најтежа времена). Али, тај пут значи и стварање нечовјека, егоистичног, безосјећајног за добро и врлину, стварање нечовјека пуног страха, чији ће скоро једини смисао бити преживјети што дуже, годину или дан.

Гдје је рјешење? Прогласити српску државу неважном за интересе НАТО-а, односно САД, и окренути се себи. За сваку породицу је најважније да има кров над главом и здраву храну. Зашто сам тако скроман – зато што се бојим да наш народ, и поред добрих услова за производњу хране, у времену које долази може бити гладан и доћи у стање са катастрофалним посљедицама. Зато треба покренути јавне радове, подстицати домаћу производњу, поготово производњу хране, унијети оптимизам и радост у рад, „окренути леђа“ увозној храни, а да ми и наша дјеца једемо своју, здраву храну. Уколико држава није спремна да и законима створи такву ситуацију, онда то обичан човјек треба, стварајући паралелан начин живота…!

У ширем смислу, наши народи би се спасили уколико би се велики њемачки народ вратио изворном хришћанству и повео друге европске народе да, заједно са руским, створе истинску заједницу равноправних народа, на добробит свих, а без ичије супервизије. Овај циљ би се могао остварити и уз претходно два паралелна процеса. Један би водила Русија, која би са братским и пријатељским народима, односно државама, створила савез равноправних, а други такав процес би водила Њемачка. Могуће опасности, попут осјећања постојања више расе, биле би одстрањене хришћанским утемељењем такве заједнице. Такво утемељење одњеговало би човјека пуног врлина, моралног, солидарног, храброг, праведног, радног и који зна смисао свог бивствовања. Такав човјек је предуслов за све добре државне заједнице и равноправне народе.

Зашто кажем Европа баш хришћанска, иако немам ништа против других религија, које су свој печат оставиле на другим континентима и државама? Понајвише због историјских разлога и вјере у Васкрсење. Истинска религија је неопходна за праведан свијет, мир на земљи и добру вољу међу људима.

Циљ је изолација Русије и грађански рат                                                                           текст се налази на линку:  http://www.plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=744&catnovosti= 

Насилно смањење броја људи – Духовни пораз                                                             текст се налази на линку: http://plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=722&&0 

Међународна конференција о границама на Балкану или балкански рат?               текст се налази на линку: http://www.plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=396&catnovosti=

 

Аутор: Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---