Да ли смо свјесни ко је наш  противник, коју снагу има и из ког извора добија моћ?

Антирелигиозни центар моћи одувијек је настојао да загосподари свијетом. И то одузимајући слободу другима, намећући свој систем вриједности, стварајући покорног човјека и задовољавајући своје страсти...

Кроз вјековно искуство долазили су до формула и стратегија којима се то лакше остварује, и то користе данас, и сутра ће. Наводим само неке: Завади па владај; Циљ оправдава средство – као начин умиривања савјести; Једним метком више циљева, што је у данашње вријеме доведено до савршенства; Стратегија 90% лажи, 10% истине. Чак су употријебили Дарвинову теорију еволуције која намеће друштвени амбијент без Бога и анестезира душу како би човјек био потчињен у њиховом систему вриједности. Они друге државе доживљавају као своје фирме. Навешћу само један примјер из ближе прошлости. Прије 40-ак година помогли су па и обезбиједили да пуковник Гадафи дође на власт у Либији. Дали му значајну слободу у начину владања, само су га условили са неколико суштинских ствари, у вези експлоатације нафте, држању новца и злата само у одређеним банкама. Као способан човјек и државник покренуо је Либију у напредак, подигао свеукупни стандард либијског народа и захваљујући, прије свега, експлоатацији нафте стварао огромне резерве новца и злата. Мислио је да је постао моћан и да је то огромно богатство његово или либијског народа, свеједно. Они који су га поставили, још тада су знали, да је то богатство њихово и да ће га узети, у по њих, најбољем тренутку. Пуковник Гадафи, доживљавајући се моћним, креће и у геополитичке потезе, радећи и на уједињењу Арапа... Дошло је вријеме... када се једним метком остварује више циљева... не обазирући се на начин и посљедице (циљ оправдава средство) и завади па владај... Нико више не спомиње злато и новац у укупном износу од преко 600 милијарди долара. Ко га је узео или отео? Својевремено су медији само на кратко споменули да је Гадафи, односно либијска држава имала у западним банкама око 120 милијарди долара. Либија је данас подијељена држава у којој се тешко живи. Доласком Арапског прољећа и убиством пуковника Гадафија организована је највећа пљачка либијског народа и остварени геополитички и геостратешки циљеви.

Укратко ћу изнијети могућу стратегију разбијања Кине која је осмишљена, можда и прије 30-ак година. Овом приликом нећу спомињати могућност увлачења Кине у ратове са другим државама, унутрашњим немирима на вјерским основама, као и озбиљним проблемима у вези Хонг Конга и Тајвана, већ само сукоб произведен на основу социјалних разлика у кинеском народу.

Центар свјетске моћи заједно са кинеском влашћу обезбјеђује мултинационалним корпорацијама да уђу у Кину. Тако су запослили огроман број јефтиних кинеских радника и производе разну врсту робе за значајан дио свјетског становништва. Због огромне количине произведене робе и јефтине радне снаге задовољавају потребе углавном ниже и средње класе свјетске популације, а споменути Центар и мултинационалне корпорације остварују огроман екстра профит. Профит остварује и Кина као држава и један мали проценат Кинеза, који постају изузетно богати за свјетске стандарде,  при томе мијењајући свој начин живота и имајући свој паралелни систем утицаја. Тако је Центар моћи омогућио себи огроман профит и произвео велике социјалне разлике у кинеском друштву које ће касније искористити. Све изгледа добро, док сиромашни кинески радник ћути и ради. Очекујем да ће се ући у сљедећу фазу, када ће се искористити оно на чему су радили – стварање огромних социјалних разлика. Кроз један процес полако ће се пребацивати мултинационалне корпорације из Кине у друге државе, рецимо у Индију, али то за овај текст није битно. Оно што је важно јесте да ће кинески радници остати без посла.  Тада ће и даље бити, са једне стране мали број изузетно богатих Кинеза са својим моћним структурама, а са друге стране огроман број сиромашних радника, али у ситуацији у којој не раде. То су најбоље околности да Центар моћи организује неко Кинеско прољеће. И уз споменуте могућности увлачења Кине у рат и кроз врло сложене ситуације, уз стравичне посљедице, изведу и највећу пљачку кинеског народа.  Овдје нећу споменути  ни могућност блокаде протока робе због дестабилизације и сукоба у одређеним регионима.

Одупријети се таквом неправедном Центру моћи, може се прво његовим раскринкавањем, истином и жељом за слободом и правдом. Нека моћна сила мора преузети историјску улогу и ставити се на чело оне стране коју чине државе и народи који желе слободан и праведан свијет. Та сила, у овим околностима, може бити Русија. Она има и жељу и могућност да народима и државама понуди алтернативу  неправедном Центру свјетске моћи и његовој неправедној глобализацији.

За поједине читаоце настављам. Највећи наш противник зна, да праведан и добар свијет има најмоћнијег савезника, Бога, а Њему  је све могуће.


И на крају сваки текст завршавам:
Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.




Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш