Алтернатива политици, „Албанци да добију Све а Срби ништа“, не може бити политика разграничења, нешто за Све. Дати Све за нешто, не може и не смије бити политика Београда, јер српски народ то није заслужио без обзира на политичаре које је имао више деценија уназад. А Све, је  Косово, „грдно судилиште“, оно духом српским прожима српско сјеме. И у будућности. Квасац живи који је тајна за друге, а и сами Срби скоро да не знају на који начин дјелује, али га осјећају и по том најдубљем осјећају реагују.  Без њега српски народ би  одумирао и на крају нестао. И зато нема тог српског политичара којем ће српски народ аминовати да га се одрекне и Косово ма колико да је, призна као несрпску земљу. Посредовање САД-а  у преговорима између власти у Србији и привремених институција Косова, није ништа друго, до покушај да се надмудри или примора српска власт да призна Косово или један његов дио као туђу територију – другу државу. Не требају нам ни аутопутеви, ни небодери, ни стране инвестиције, којима се отварају радна мјеста и радници добијају мале плате док странци износе огроман профит, ако  и при свему томе изгубимо Пећку патријаршију, Призрен, достојанство, Косово. Изгубимо Све. И српски генетски потомци буду оно што Срби никад били нису.

Српски народ је озбиљан, има Устав Србије, па и Резолуцију Уједињених Нација 1244. Зато се мора поред САД, које су признале тзв. Косово, позвати и Русија која то није учинила, да се укључи у преговоре и помогне у доласку до рјешења.

Ко нас тјера и зашто би прихватили пораз као побједу? Издржати а делати и Богу се молити и златну зору Срби ће тако дочекати.

Политика попуштања доводи до још већих прохтјева и захтјева друге стране.  Срби су угрожени и у Црној Гори, а у Хрватској је доведен у питање и опстанак оно мало Срба што је тамо остало послије злочиначког протјеривања преко 400.000 Срба са својих вјековних огњишта. Свједоци смо и скорашњег немилог догађаја код Книна када су маскирани србомрсци (одгајани у атмосфери коју ствара хрватска власт а покренута још из времена НДХ, Павелића и Туђмана), претукли Србе а међу њима и шеснаестогодишњака док су гледали фудбалску утакмицу. Срби у Хрватској не смију се ни радовати добрим резултатима српских клубова, а Србија скоро да ћути, додуше често се организју туристичке туре за Хрватску. Чак би се у БиХ подржао и трећи - хрватски ентитет. А праведно би било да Хрвати у БиХ имају исти статус као Срби у Хрватској или, обрнуто, јер су и једни и други живјели у заједничкој држави Југославији и били конститутивни и у Хрватској и у БиХ. Чак им је и бројност била приближна (Срба у Хрватској око милион, а Хрвата у БиХ око 700 хиљада).

Срца су сломљена многим свјетским јавним личностима због шуме која гори ових дана у Амазону. И то је уреду, а шта ћемо за Србе који су убијени како би се продали њихови органи, са трговином дјеце и њихово сексуално злостављање? Ко је крив и зашто се бар не подигне глас против зла и неправде која се наноси српском народу. Шта раде српски политичари и они запослени у амбасадама и представништвима? Зашто добијају новац грађана? Гдје су протести? Гдје је борба за истину - српски народ један је од најугроженијих народа у свијету, и наноси му се велика неправда.

Косово је и систем вриједности. Оно тражи храбре људе, пуне љубави и пожртвовања за свој народ. Људе којима је општи интерес изнад личног, духовно изнад материјалног. Како каже патријарх Павле „Рађе и нестати као људи, него опстати као нељуди,  за нас другог избора нема. Боље и мртав човјек,  него жив нечовјек. Јер човјек и мртав, није мртав пред Богом живим. Пред њим је мртав нечовјек и док хода и гази по овој земљи.“

Дане Чанковић,
Предсједник СНП – Избор је наш