Српски народ је на удару због свог идентитета, прије свега, православног, што представља нераскидиву копчу са православним руским народом.  На изборима у српском народу побјеђује Путин, односно оне политичке странке које његују братске односе са Русијом. И то је необјашњиво и нерјешиво за онај запад који хоће да наметне неправедну глобализацију, јер тај однос је посљедица искрене љубави према Русији и руском народу. Зато нас Запад доживљава као балканске Русе.

Свјетски центар моћи, очигледно, је кренуо у опкољавање Русије и припреме да је увуче у рат. Они не нападају Русију само због њених природних ресурса, већ и због православља, захваљујући којем Русија може да стане на чело оне стране која ће зауставити остваривање неправедних циљева тог центра моћи. Тај центар контролише САД, Енглеску, НАТО, већи дио Ватикана, лажно се представља, а у суштини је антирелигиозан. Има жељу да сруши све облике идентитета, државе и на крају да уништи и природу човјека (анестезира душу), да загосподари свијетом и да дође до најважнијег циља, створи свог (без душе) човјека. Била би то највећа имитација од највећег имитатора.

Они неће сами да директно и отворено уђу у рат против Русије и због њеног огромног нуклеарног и сваког другог војног потенцијала. Зато је покушавају изоловати, представљајући је као зло, а Путина као оног који хоће да обнови Совјетски савез, како би и све државе Југоисточне Европе осјетиле опасност. Хоће да праве околности које би обезбиједиле огромну живу силу, која би у широком фронту напала Русију. Да горе наведено не потпада под теорију завјере већ реална могућност, потврђују и изјаве  које је дала Медлин Олбрајт, која је рекла: „Откуд Русији право да располаже огромним природним ресурсима, а који се налазе на њеној територији“ и Хилари Клинтон, која каже да САД неће дозволити Путину да обнови Совјетски савез. То је лукаво смишљена изјава како би се застрашиле државе бившег Совјетског савеза. Такав сценарио подразумијева непостојање руских савезника, без обзира колико били мали. Неке државе Југоисточне Европе би могле рећи да неће да улазе у такав сценарио док иза леђа имају Србију (балканске Русе) која није под контролом, и у НАТО-у.

Зато се српски народ разбијао и разбијаће се спољашњим и унутрашњим силама. За српски народ мања је опасност отворен и директан напад спољашњег непријатеља од подстицања  унутрашњих сукоба. Највећа опасност је злоупотреба јаке српске индивидуалности, без духовне основе, која преко гордости – ината, може довести до остваривања мегаломанских личних интереса на штету друштва, па чак и до стварања вјештачких идентитета и сакаћења српског националног бића.

Није случајан притисак на Београд који долази и из Румуније, чији народ никад до сад није био непријатељски према српском.

Дуго се радило и ради на промјени менталитета и свијести српског народа, тако да је дошло до озбиљних подјела унутар српског народа (прије свега српске елите, лажне и праве) по питању односа према Косову и Метохији, Републици Српској, а касније, највјероватније и Војводини, Рашкој области.

Српски непријатељи ће покушати Србији и народу, Републику Српску приказати  као терет, која економски исцрпљује Србију. Спомињаће приватизацију Телекома у РС, који је наводно дупло преплаћен од стране Владе Србије, приватизацију фирми у Србији од стране људи из Српске који су уништили те фирме и оставили људе без посла, попут Конграпа. Покушаће напасти и предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Све ће учинити како би српски народ, а поготово власт у Београду и српска елита дигли руке од Косова и Метохије, Републике Српске, а касније редом.

Таква Србија не би била никакав проблем за стратешки напад на Русију. Међутим, историја нам каже да се често не завршава онако како и најавећи свјетски стратези и силе планирају. У том смислу, биће важно пратити даљу дестабилизацију Европе. Како ће Њемачка гледати на неке садашње територије Пољске, а ова на украјинске и тако даље.

Добро би било да има што више Срба, појединаца по Балкану, Европи и свијету који ће из љубави према свом народу говорити  о истини и слободи, који ће отворити српско национално питање и рећи: „Да, Срба има у Македонији, Црној Гори, Албанији, Румунији, Хрватској, и ми морамо бринути о њима“. А најбоље ћемо бринути ако српски народ има своју државу коју ће вољети, а та држава знати заштитити интерес српског народа и сваког појединца у њој.  Српски народ, тај историјски важан циљ не може остварити сам и природно је да у остваривању тог најважнијег циља позове братску и голему Русију.

(Саопштење Политичког савјета СНП – Избор је наш)

СНП - Избор је наш