СНП – Избор је наш је 2010. године  организовао научни скуп „Изазови Републици Српској, српском народу и могући одговори на њих“. Таква тема је и сад актуелна, али можда неће бити још дуго. Том темом се морамо бавити да нас догађаји не би затекли, изненадили, да не реагујемо ад хок. 

Варају се они који мисле да ми – овај простор, великима није битан, више или мање.  Велики свјетски процеси – рушење и довођење до апсурда свега и свачега, наметање лажних вриједности, нових система, остваривање интереса великих – закачиће све, и мале и велике, у већој или мањој мјери, у зависности како се поставе. Зато, да би као народ и држава, што боље прошли морамо препознати и што прецизније предвидјети те процесе и догађаје. И то не само у политичком, него и у економском, војном, културном, образовном, духовном смислу. 

С времена на вријеме стварају се околности у којима, они који имају моћ показују жељу да имају на располагању цијели свијет, природна богатства, власт над људима... – па када то кроз историју није било. И то не само  да је један народ или држава жељела да све то оствари, да загосподари свијетом и људима, већ један човјек. Сјетимо се фараона, Александра Македонског, римских императора, Џингис Кана, султана и на крају Хитлера. Зашто би сада било другачије? Али никада никоме није успјело да до краја оствари тај циљ. Да загосподари. Увијек је тај, који је у почетку најјачи био, на крају поражен. То је велика тајна која се понавља.

Није искључено да се дестабилизује и читава Европа, да као некад, што је нацистичка Њемачка напала Русију, то сада уради Турска, дио Украјине и Пољска.., или да се подстиче и изазове сукоб између ислама и православља, или да и у наговјештају побољшања бошњачко-српских односа неко са стране то спријечи, па и изазове сукобе. Да ли је директор ЦИА-е Џон Бренан, када је био у скорашњој посјети БиХ наговијестио могућност терористичких напада радикалних исламиста из БиХ у Србији и Српској -  како би се спријечио историјски важан процес, истинско помирење Срба и Бошњака – Муслимана, или је можда наговијестио могући пад власти у Републици Српској... Да ли су дестабилизирајући догађаји у Македонији, Црној Гори, Републици Српској, БиХ, Хрватској а можда убрзо и у Србији најава процеса са различитим исходом а на крају и стварање сложене заједнице наведених заједница па и других. Да ли је горе наведено реално? Озбиљни политичари све узимају у обзир. Народ од њих не тражи да буду „бабе гатаре“ већ да свестрано  и саборно анализирају и приђу стварима.

А шта раде наши политичари? „Село гори, а баба се чешља“. Они у исто вријеме и у истом граду организују два митинга са супротстављеним циљевима и на оба догађаја, укупно,  из читаве Републике Српске не успијевају ни тридесет хиљада људи привући. Нема ту неријешеног резултата, или да је једна страна побиједила другу страну. Обе стране су поражене, и то од народа. Да је народ препознао идеје, добре намјере, рјешења.., дошао би у неупоредиво већем броју, али је у предпротестно вријеме народ видио острашћеност, самољубље, типично за безбожништво, борбу за власт и опасност да избију нереди па и сукоби. А зашто није дошло до нереда, па и сукоба? Вољели би да гријешимо у процјени – из тактичких разлога. Трећа страна, која „невидљивом руком“ управља догађајима а жели лоше Српској, процијенила је да је МУП Републике Српске професионално и на најбољи начин извршио припреме и био спреман на све, са више од двије хиљаде полицајаца, потпомогнутим и са „стране“. Зато су се одлучили за тактику „скуване жабе“. Поновиће протесте, и то можда у неколико наврата, док не дођу они рушилачки. Било би поготово проблематично да се у оваквим околностима неки од будућих протеста одрже у источном дијелу Републике Српске, рецимо у Бијељини. Лако би се обновила подјела на источни и западни дио, што би било погубно за Републику Српску.

Не мислимо да су српски политичари и са једне и са друге стране спремни на велеиздају, али острашћени, и гледајући личне интересе, не примјећују да својим дјеловањем доводе Српску у велику опасност. Зато, у  њима треба да надвлада љубав за Српску и својим народом, те постигну најбољи договор. Добро би било да предсједник Додик, у вези  садашње ситуације разговара са што више добронамјерних, способних нестраначких људи  и Српском православном црквом (којој је и те како стало да српском народу буде добро), како би се закључило како и куда даље. 

Уколико не дође до договора између предсједника Додика и Савеза за промјене може се десити да околности изњедре трећу српску страну коју ће народ подржати.

И на крају сваки текст завршавам:

Радујмо се и радимо, побиједимо кризу радом

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш

---