Иницијатива за оснивање здравствених задруга у Републици Србији

04.09.2020. год.

СНП – Избор је наш подржава Иницијативу др Милорада Стаменовића за промовисање рада и успостављања здравствених задруга у Републици Србији која има за циљ да укаже на значај модерног облика удруживања у здравствене задруге а у складу са глобалним трендовима. Такву иницијативу би било добро да размотри и Влада Републике Српске.

Иницијатива је покренута и кроз захтев за јавно слушање испред Одбора за Здравље и

породицу Народне Скупштине Републике Србије 27.01.2020. Због јавно-здравствених околности јавно слушање није одржано, а иницијативу је подржало преко 10.000 стручњака из области здравства, задругарства, економије и правних наука.. Очекује се да након формирања нове владе и у складу са историјском улогом коју здравствене задруге имају за Републику Србију, развијених модерних концепата овог облика удруживања у свету али и предизборним предвиђањима и новим државним стратегијама – се одржи јавно слушање поводом иницијативе за оснивање здравствених задруга у наредном периоду (текст Инциијативе доступан на ЦЕРН академској бази као истраживање које има за циљ промену јавне политике : https://zenodo.org/record/4007497#.X1HzI9YzaUk ). Иницијативу је подржала и Међународна Асоцијација Здравствених Задруга, сектор међународног задружног савеза и сарадник и партнер  Светске здравствене организације. 

Република Србија има богату историју здравственог задругарства (Видети књигу: „Здравствене задруге - српски корени глобалног развоја и модерне иницијативе, издавач Прометеј из Новог Сада, аутор: Милорад Стаменовић“) , а посебно је значајан период од 1921-1941 године када је здравствено задружни покрет показивао изузетне успехе и значај који се огледао како у превентивном тако и куративном деловању, повећању једнакости у приступу здравственој заштити, побољшању социо-економских услова, здравственом просвећивању, институционалном повезивању медицине са пољопривредом у циљу бољег квалитета живота задругара и др.

Један од циљева Иницијативе јесте да се укаже на недостатке постојећег Закона о Задругама (2015) године а у циљу омогућавања формирања модерних здравствених задруга. Такође, овом иницијативом се указује на потребне промене у здравственом систему Републике Србије која се као и бројни други системи суочава са проблемима одрживости и даљег развоја.

Задруге представљају инспирацију новој генерацији младих која се налази у врло неповољном економском и друштвеном положају. До тога је довела и глобална финансијска криза 2007/2008. Млади су широм света присиљени да промене своје економско размишљање да би опстали на модерном тржишту које показује одређене неравноправности. И поред доминантности модела предузећа у власништву инвеститора на економским факултетима и школама се задругарство не обрађује довољно. Међутим, и поред ове чињенице, присутно је повећање интересовања како међу владама држава тако и у оквирима рада међународних организација попут Уједињених Нација (УН), Међународне организације рада (ИЛО), УН Организације за храну и пољопривреду (ФАО) о потенцијалу и значају задруга за побољшање животних услова и решавање кризе неједнакости. Резолуција 56/114 Главне скупштине УН о задругама и друштвеном развоју, УН нацрт смерница за стварање подстицајне средине за развој задруга и ИЛО препорука 193 о подстицању задругарства указују на нове тенденције и разјашњавају значај и улогу задругарства у модерном друштву.

Здравствене задруге су оцењене као вишеструко значајне и од стране Међународне Асоцијације здравствених задруга која је пружила подршку овој инцијативи. Наиме у извештајима ове организације се наводи да услед трансформација здравствених система на глобалном нивоу, здравствене задруге имају све већи значај а посебно у циљу решавања следећих проблема: прогресивно смањење (релативно селективне природе) у приступу здравственој заштити, посебно на релацији урбано-рурално; смањење употребе одређених услуга услед повећања цена; већи притисак на здравствене раднике да повећају своју продуктивност; растући јаз између потребе за персонализованим решењима у поређењу са стандардним који захтевају иновативна решења у здравственом систему; креатори здравствене политике су онемогућени да предложе јасна и дугорочна решења; расте приватни сектор у здравству и стимулише се развој профитно оријентисаних ентитета док задруге у великом броју случајева остају неукључене у развојне политике и др.

Иста организација дефинише 3 основне карактеристике о потцењеном погледу на здравствене задруге: да су профитно оријентисане организације успешније од јавних и задружних; комплексност здравствено задружних организација; недостатак адекватних података о раду здравствених задруга у смислу пружања здравствене заштите и реаговања на здравствене потребе становништва. Један од основних предуслова оснивања и развоја овог облика удруживања јесте разумевање принципа пословања и организације. Анализом развоја здравствених задруга у 15 земаља (Аргентина, Бразил, Белгија, Аустралија, Канада, Колумбија, Француска, Италија, Јапан, Малесија, Сингапур, Шпанија, Шведска, Велика Британија и САД) утврђено је да су здравствене задруге у развоју и да постоји све већи број задруга који запошљава све више радника као и да се њихове функције усложњавају (заштита од ризика, превенција, пружање здравствене заштите на различитим нивоима, дистрибуција и развој лекова, клинике и др). 



*Милорад Стаменовић, доктор економских наука, струковни специјалиста медицине, научни сарадник за здравствену економику, Пројектни менаџер у клиничким истраживањима, повремени дописник „Политике“ и „Новог Магазина“, тренутно на академском усавршавању у  Француској


Помоћни мени

Пратите нас на Facebook страници

Гостовање чланова СНП - Избор је наш на РТВ БН

Девети јануар 2017

Дане Чанковић у емисији Буквално

Митинг - Истином о Радовану бранимо Српску

Снимци суђења Радовану Караџићу у Хагу

Да ли сте за издвајање РС из наметнуте БиХ

НЕ
ДА

Наши партнери

Говоримо Србски
ТОРС
bastionik.org
jadovno.com