У прошлим временима, а поготово овом нашем, питање разбијања држава, промјена њихових граница,  насилним или мирним путем, не тиче се само оне државе која је кренула путем распада и њених грађана, већ и центара свјетске моћи који управљају важним догађајима, финансијским токовима, војном силом, медијима.

 

Владање и моћ тих центара је преносива кроз вријеме и на различите личности. Она се изграђује, мијења свој начин и методе дјеловања, а језгро, у суштини као клица која је давно засијана, јача уз неке непромјенљиве принципе .

 

Нисам политичар, ни политички аналитичар који о важним догађајима, односно њиховим исходима износи одговоре у којима су све реалне могућности садржане и који на тај начин увијек морају бити у праву. Нисам ни Баба Ванга, нити гледам у чаробну куглу или грах, али ћу допустити себи луксуз па рећи: Успјеће референдум у Шкотској у вези њеног изласка из Уједињеног Краљевства  у којом се налази већ више од 300 година. И неће успјети само због жеље грађана Шкотске за тим и пристајањем Енглеске на то (мада је и то у вези са сљедећим), већ због великог свјетског процеса, који су споменути центри моћи већ покренули.

 

Досадашњем систему владања тих центара моћи истекао је „рок употребе“ .  Он се руши не само због тога што се временом покажу слабости и почне сам урушавати, већ што се жели направити квалитативан искорак у господарењу свијета за дужи период.  Могуће је, да је управо референдум у Шкотској у тој почетној фази процеса рушења међународног поретка и успостављања новог свјетског.

 

Сам  почетак тог процеса могао би се везати за распад СССР-а. Неке снаге жељеле су преуређење СССР-а тако да Русија  још више буде експлоатисана, а њена политичка и војна моћ као и идентитет руског народа слабији. Међути, руски родољуби су ушли у тај процес и преузели „кормило“. Резултат је јачање Русије и руског народа у сваком смислу.

 

Начин на који се одвија процес дестабилизације свијета и рушење међународног права јесте у сучељавању два принципа: права народа на самоопредјељење и неповредивости граница суверених држава.

 

Покрет СНП Избор је наш (чији је предсјеник потписник ових редова) прије више година, а у вези ситуације са Косовом и Републиком Српском упутио је писмо Генералном секретару УН-а као и свим амбасадама великих сила. Писмо генералном секретару преносимо у цјелости:

 

ОТВОРЕНО ПИСМО ГЕНЕРАЛНОМ СЕКРЕТАРУ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ГОСПОДИНУ БАН КИ МУНУ
31.01.2008. год.

 

ОТВОРЕНО ПИСМО ПОВОДОМ НАЈАВЕ ДА ЋЕ ПАРЛАМЕНТ КОСОВА ПРОГЛАСИТИ НЕЗАВИСНОСТ

 

ГЕНЕРАЛНОМ СЕКРЕТАРУ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ГОСПОДИНУ БАН КИ МУНУ

 

Вашa Екселенцијo,

 

молимо Вас да учините све, како ни једна држава не би признала једнострано проглашену независност Косова. Тиме би био заштићен суверенитет и територијални интегритет једне чланице УН, у овом случају државе Србије. У противном уколико УН, као најважнија међународна организација, нема снаге да заштити своју чланицу, изгубиће као таква смисао постојања, а многе државе неће видјети сврху у њеном чланству.
Биће то почетак краја садашњег међународног поретка и свијет ће кренути у велику неизвјесност, а Балкан у сукобе, изазване једностраним проглашењем независности Косова. Са разлогом ће тада српски народ отворити своје национално питање на међународном нивоу. Да не би дошло до сукоба, предлажемо да УН организују међународну конференцију о Балкану, на којој би се дефинисало ко и на основу чега има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини.

 

Увидјевши да се на Косову подржава албанска национална маљина на самоопредјељење, а историјском државотворном српском народу намећу порази, Покрет је покренуо иницијативу за издвајање Републике Српске из наметнуте БиХ. Ово издвајање десило би се на основу референдума и Покрет је прикупио 50,000 (педесет хиљада) потписа грађана Републике Српске који подржавају такву иницијативу. Уколико албанска мањина прогласи независност Косова, захтијевамо да Народна скупштина Републику Српску прогласи независном државом.

 

Овим писмом приносимо Вам наше жеље за мир на земљи и добру вољу међу људима.
(СНП -ИЗБОР ЈЕ НАШ) 

 

 

У том смислу имали смо разговоре (нека ми буде опроштено на термину) са периферним представницима великих сила. У тим разговорима износили смо мишљење да управо таква међународна конференција води мирном рјешењу проблема на Балкану. Мој лични закључак, који није изведен директно из изјава споменутих саговорника, јесте да велике силе нису заинтересовано за суштинско мирно рјешење, напротив.

 

Не треба да нас изненађује што центри моћи који управљају Уједињеним Краљевство, САД-ом, НАТО-ом, Ватиканом...(подразумијева се да управљање није у потпуносту, поготово када је у питању Ватикан) руше своју, да тако кажем, кућу.

 

Они се понашају као прави домаћини. Када виде да им је кућа временом трошна, а околности такве да имање могу поправити и проширити, они руше кућу и граде већу, квалитетнију и бољу уносећи и другачији намјештај.

 

То је врло сложен и свеобухватан процес, који је отпочео поодавно.  Државе се руше, али  и оне које остају губе своје атрибуте, разбијају се народи, стварају се вјештачки колективитети, систем вриједности се мијења... Преко закона о људским правима и слободама, заснованим на појединцу долази се, у историји људског рода, до највећег привида, заблуде. У робовласничком друштву, робови су били свјесни да су робови.

 

Без обзира што сам претходно навео, када је у питању људски род, ја сам оптимиста и сматрам да иде у напредак. Кретање људи биће у суштински различитим системима и опет у два смјера. Један смјер у којем ће приоритет бити научно-технички напредак уз запостављање духовне димензије људске личности (Не сматрам да истинска наука негира Бога и духовну страну људске личности. Напротив, она само открива шта је и како Бог створио и  устројио.)

 

Компромитују се велике свјетске религије, не због тога што има мјеста критици због појава које немају везе са религијом, већ што се уклапа у глобалистички процес. Желећи људима згадити религију како би лакше прихватили једну јединствену сурогат религију која ће у суштини бити наметнута.

 

И да се вратим референдуму у Шкотској. Неће он успјети због тога што Шкоти мисле да ће им у економском смислу бити боље и да ће као самостални моћи јаче да искажу свој идентитет, већ због тога што је референдум у Шкотској „нуклеотид“, „карика“ у ДНК ланцу новог свјетског поретка.

Зашто пишем о овако великим темама са могућношћу да сам апсолутно у криву? Зато што се и мали народи попут српског требају организовати, наћи своје мјесто и свој интерес утиснути у глобалистички процес о којем сам тек овлаш говорио, или пак у исто тако други глобалистички процес који је одговор  на споменути. Разлика ће бити у систему вриједности заснованом на појединцу односно колективитету. Ако сам у праву могу дати бар мали подстицај у добром правцу, а ако нисам нема штете и праштајте.

Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

 

---