Зашто је хрватска политика и политика коју води предсједник Иво Јосиповић миротворна и зашто жели да гради мостове помирења? Зато што су Хрвати остварили сан многих својих предака и зато што им за улазак у Европску унију требају добри међусусједски односи. Сан је постао стварност, независна држава Хрватска,са једном од најљепших територија у Европи, национално најкомпактнија држава у Европи са преко 95 % Хрвата, са државном заставом шаховницом и монетом куном. А прије свега 100 година тај простор је био у саставу Аустроугарске, на њему је било преко 30 % Срба који су конститутивност остварили још од 1879. Срби су конститутивност сачували и послије Другог свјетског рата, „само“ што их је послије 1945. било знатно мање због ратова и масовних убијања у логорима попут Јасеновца и Јадовна. Ко је све учествовао у току Другог свјетског рата у ослобађању, неко би можда рекао у освајању, садашњих територија Хрватске, од Истре и Далмације …, није тема овог текста, али јесте тема да су сада Срби у Хрватској тек национална заједница, да их има 2-3 % са тенденцијом коначног асимилирања, односно нестанка, да је око 500 000 Срба на различите начине протјерано из Хрватске, њихова имовина обезвријеђена, а нека и отета. За Хрватску није вриједио принцип да се сви проблеми произашли из распада Југославије у свим новонасталим државама рјешавају на исти начин. Споменућу само станарска права и уговоре о размјени некретнина између Хрвата и Срба на релацији Хрватска – Република Српска. Станарска права у свим новонасталим државама бивше Југославије претворена су у власничко право, једино се тако није могло урадити у Хрватској. Срби су у њој имали између 40 000 и 50 000 станова са таквим правом. Није тешко закључити да је вриједност те имовине огромна. Друго, Хрвати су могли у Републици Српској поништити уговоре о размјени некретнина који су склопљени у периоду 1992-1995, док Срби у Хрватској то нису могли. Оваква ситуација Србима је нанијела велику материјалну штету. О великом новцу који су Срби деценијама издвајали у разне фондове, од пензионих до стамбених, итд, нећу говорити.

И послије свега што су урадили, и послије стварање њихове лијепе државе, зар није најмудрије и за очекивати да Хрватска и њен предсједник воде миротворну политику? Јесте, али она није истински миротворна ако та политика не подразумијева враћање протјераних Срба, враћање њихове конститутивности у Устав Хрватске и надокнаду материјалне штете, али и кажњавање свих одговорних за ратне злочине на свим странама. Без тога, та политика има за циљ да верификује, легализује злочин над Србима у Хрватској. Али, и ако се не можемо супротставити таквој политици Хрватске, онда јој не морамо бар аплаудирати и награђивати је. И, гле чуда, један човјек из Бањалуке, из Републике Српске, Жељко Копања, преко својих „Независних новина“ додјељује предсједнику Хрватске, Иви Јосиповићу,награду за личност године због његове миротворне политике. Има ли шта боље за хрватску политику? Та награда заиста пуно новца вриједи, јер, ето, сада Хрватска може рећи Европској унији како она има сјајне односе са сусједима и нема неријешених проблема када су Срби у питању. Јер, Боже мој, и сами Срби поздрављају и награђују такву политику. А то што су Срби у Хрватској и даље национална заједница, што се занемарљив број вратио, што станарска права нису претворена у власничка права, није битно. Е, битно је за многе Србе и овај текст је својеврстан протест због те награде додијељене предсједнику Иви Јосиповићу. Докле попуштати у одбрани интереса српског народа? Можда треба да и на простору Федерације БиХ и Републике Српске створимо наднацију, босанску, с тим што ће Босанци врло брзо говорити хрватским језиком и временом постати римокатолици. Умјесто предсједнику Јосиповићу, српски народ треба да додијели награду за личност године у Европи Дику Мартију, који је истински борац за правду и истину и који жели да разоткрије монструозне злочине отмице Срба и продаје њихових органа од стране косовске мафије на челу са Хашимом Тачијем.

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП - Избор је наш

---