Покрет понавља, свјетска политика је политика трговине, преваре, обмане, лажи и силе. 

Англосаксонци су смислили лукаву стратегију „да Србе преведу жедне преко воде“. 

Они преко својих поданика из ЕУ, НАТО и са „Косова“ производе проблеме и подносе захтјеве Србији, које она не може прихватити. То се дешава и кроз „дијалог Београда и Приштине“, чија је основа трговина у којој Србија даје све, а не добија ништа, а „Косово“ добија све а не даје ништа. У таквој понижавајућој ситуацији за Србију, када дође вријеме, Англосаксонци ће Србији понудити сламку спаса, да Србија ипак добије „нешто“, а „Косово“ ће приморати да на то „нешто“ пристане. Услов за то „нешто“ јесте дјелатност Србије да припомогне БиХ (Српска) да уђе у НАТО, а онда и Србија, као зрела крушка, упадне у војно-политички савез, и то онај савез који је над српским народом извршио агресију.

Чак, та агресија, само по себи, није једини и главни разлог због чега Срби никад и ни по коју цијену не требају ући у НАТО. НАТО је средство дисциплиновања и сила којом центар свјетске моћи (за неправедну глобализацију) остварује своје интересе, и то са жељом да потчини човјечанство, загосподари свим свјетским богатствима, наметне човјечанству свој систем вриједности и начин живота, са крајњим циљем, уништење човјека и стварање њиховог наликчовјека. 

Српски народ није нападнут и не напада се што су Срби „мали Руси“, што се не уводе санкције Русији. Срби се не нападају због Руса, већ због српског идентитета, система вриједности, жељe за Истином и Слободом, због геостратешког положаја и природног богатства. 

Али исто тако раскидањем српско-руских веза, српски народ би био лак плијен заједничком српско-руском непријатељу, који би га разбио и од њега створио вјешачке колективитете и промијенио му идентитет. 

Зато српски народ не смије да изда своју страну, већ и даље да остварује своју часну историјску улогу, нити да хвали Америку због „сламке спаса“.

 

СНП - Избор је наш

---