Дане Чанковић: Најмоћнија глобална порука у 21. вијеку

01.09.2022. год.

Нема неизвијесности и ништа није случајно, од прародитељског гријеха до свршетка свијета. Све је један непрекидни ток и узрочно-посљедични процес добра и зла у којем је човјек и његова природа циљ. Бог и лукави „комуницирају“ и то њиховим утицајима на човјека и борбом за њега. Као Божије дјело човјек има потенцијал савршености и вјечног спасења, а лукави својим дјеловањем показује да то дјело није довољно добро како би обесмислио стварање човјека.

Човјек по својој основној природи није разумно биће, већ прије свега у основи је духовно биће, и као такво у покорности Богу непогрешиво и савршено. Прародитељским гријехом постаје доминантно разумно биће (иако своју основну духовну природу није изгубио, само ју је „заборавио“ користити) и управо је разум и слобода као највећа вриједност добијена од Бога (послије самог Живота), највећи дар али и терет. Преко те слободе, задобијеног разума и личног избора у борби са изазовима и искушењима на крају падамо у најдубље дубине пораза, у ад, или узносимо се до највеће побједе – Царства Небеског. Дакле, лукави је хтио понизити Бога, тако што је наговорио човјека да се одрекне своје основне - духовне природе, а доживио је властити пораз, јер огреховљени човјек (са личним, родитељским и прародитељским гријехом), када је слободном вољом са Богом, управо захваљујући ситуацији коју ствара лукави (искушења) враћа се свом исходишту. Значи, човјек је преко слободе, разума и наговором лукавог начинио избор и прогнан је из Раја, да би посредно преко лукавог а у директној борби са њим призивајући Бога побиједио и задобио Царство Небеско. Бог све лоше преокреће на добро. Најважније, смрт је побиједио – Васкрсењем и дао примјер.

Човјек, размишљањем, умовањем често дође до погрешних закључака (наговор лукавог) за разлику од човјекове духовне спознаје која је непогрешива јер је надахнута Духом Светим. Разум се креће искључиво и само у оквирима материјалистичког, док духовно садржи и материјалистичко, чак ствара и физичке законитости. Све што је човјек открио и спознао као непролазну истину као и осјећање вјечности душе, посљедица је комуникације човјек – Свети Дух, а оне привремене вриједности, привремено знање, илузије и обмане посљедица су комуникације човјека и лукавог.

Сљедеће ставове и размишљања наводим искључиво како би привукао пажњу читаоца за најмоћнију поруку у 21. вијеку. За свједока наводим Бранка Радуна, који ме је и наговорио да пишем текстове на различите теме.

Почињем реченицом коју сам изговорио крајем 1991. године – Биће најмање балкански рат који ће се проширити на просторе бившег СССР-а. А слиједе изјаве и мишљења, а забиљежена су задњих 20-ак година од када сам и у НВО: Свијет се дестабилизује у сучељавању два принципа, принципа права народа на самоопредјељење и принципа неповредивости граница суверених држава; Југославија се разбила а остао је највећи проблем, Брозове унутрашње границе које су неправедне и штетне по српски народ; Лаж је замијенила истину, неправда правду, ноћ је замијенила дан (вријеме бурног живота омладине ноћу...); У свијет је отишла лажна слика о рату... Срби се приказују искључиво као злочинци и народ који је извршио геноцид а Срба скоро да нема у Банији, Лици, Кордуну, Далмацији, Славонији, Бошњачко-Хрватској федерацији, Косову и Метохији; Коме треба само девет дана истине о Сребреници (оно вријеме када је убијен и стријељан одређени број Бошњака, Муслимана), шта је са другом Сребреницом у којој су убијени Срби (мушко и женско, младо и старо) а која се десила прије оне за коју зна читав свијет; Ми, Срби као да се стидимо злочина који су други починили над нама па то страдање не износимо у Свијет; БиХ је немогућа држава, фикција од државе, никаква држава; Центар свјетске моћи који контролише Енглеску, САД, НАТО, велики дио Европе, значајан дио Ватикана... разара све врсте суверенитета и идентитета, разара државе, народе, основне религије, а посебно православље. Он жели да изазове хаос у Свијету, ратове, глад, болести.., како би све довео у ситуацију у којој обични, намучени људи читавог Свијета позивају – да дође и „црни циганин“, само да буде мира, и управо они који стварају „комплетан“ хаос бивају позвани да донесу Свијету мир и „спасење“. А мир и „спасење“ је једна свјетска влада која ће потчинити човјечанство и господарити планетарним богатством, једна свјетска војска, један свјетски службени језик, једна конгломерат религија... и сво човјечанство заправо свести на потчињеног појединца који је у њиховој служби. Да би човјек – појединац био потчињен потребно му је анестезирати душу, одсјећи коријен преко којег напаја свој непромијењени идентитет... зато Србима отимају Косово и Метохију а Русима Кијев; Да би се спријечио сукоб и дошло до мира потребно је да УН организује међународну конференцију о границама на Балкану, која би имала за циљ да дефинише ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини; Једна од важних ињекција за анестезирање људске душе биле су филозофија и неке науке, поготово у задњих неколико вијекова. Оне су избациле поруку „Човјек је настао о мајмуна“, „Човјек је човјеку вук“, монструозна порука, без обзира што је на први поглед тачна, умјесто човјек је човјеку – брат, „Циљ оправдава средство“, порука којом се потискује ионако умирена савјест. Можеш да газиш по лешевима само да дођеш до циља, јер боже мој циљ преузима кривицу за средство; У политици често није као што изгледа; Свјетска политика је политика преваре, обмане, трговине, насиља; Додик их је побиједио њиховим оружјем (Запад). Он може ући у историју српског народа као један од најважнијих Срба у задњих сто година или као велеиздајник; Када се о Брозу и југоносталгији није причало у медијима, рекао сам да ће се покренути те приче. Наслов једног мог текста „Само нови Броз и југословенски Београд може радити на укидању Републике Српске“; Неопходне су интеграције али је пресудно ко спроводи те интеграција, ко стоји иза њих и са којим циљем. Потребно је прво интегрисати српски народ, ријешити српско питање на Балкану; Има снага које би створиле сложену државну заједницу, унију, а у којој би биле Хрватска, БиХ, Црна Гора, Србија, Македонија, Албанија (са измијењеним досадашњим границама наведених држава) а касније и са другим државама региона (Бугарска, Румунија...); Хрватска, с обзиром да није знала цијенити српске жртве које су настале у процесу остваривања хрватских интереса, најбоље се може дисциплиновати у ситуацији када Србија успостави стратешке партнерске односе са Италијом и Мађарском; Политике Југославије и СССР-а често су чиниле све да посвађају братске народе, српски и руски; Оно што су Украјина и друге републике СССР-а биле за Русију, то исто су Хрватска и друге републике Југославије биле за Србију; Када сам био у Призрену и видио почетак изградње аутопута Приштина – Драч, рекао сам да је тим путем могућа инвазија или извоз природних богатстава са Балкана; Савезништво Православља и Ислама највећа је пепрека неправедној глобализацији и наметању ненормалности јер имају далеко већег заједничког непријатеља од проблема који произилазе из њихове различитости; Енглески приједлог резолуције о геноциду у Сребреници у СБУН имао је намјеру да створи непремостиву препреку између Срба и Бошњака, Русије и Турске; Опасност уласка српског народа у овакву ЕУ и НАТО несумњиво би се огледала у могућности промјене идентитета српског народа и наметања оних вриједности које су супротстављене истинским, природним и непролазним вриједностима. Одбрана таквог идентитета је приоритет у односу и на материјално благостање. Ја, Србин, не признајем политички и неправедни Хашки суд; Изјава од прије неколико година, Промјена граница у Европи. Пољска узима дио Украјине, Нијемци дио Пољске... Мађарска у односу на садашњу територију процентуално се може највише проширити; Јапан је одустао од потписивања мировног споразума са Русијом послије вјештачки изазваног цунамија; Нагло ће се повећати број становника у Србији и Републици Српској јер ће многи који су отишли у Западну Европу и другдје се вратити; У Азији ће се водити рат гдје ће више милиона људи страдати; У Бања Луци смо 2008. организовали велики народни митинг „Косово је Србија и нека буде независна Српска“, организовали смо активности „Одбранимо себе, одбранимо Српску“ и „Химна, грб, застава, то смо ми – Истакнимо наше заставе“.

И опет, искључиво и да бих заинтересовао читаоца за најмоћнију поруку наводим у најкраћем два сљедећа догађаја:

- У петак, 17. новембра 1989. године у Алексиначким рудницима десила се страшна несрећа у којој су сви рудари, њих 90 погинуло а који су се налазили у јами Сјеверни Ревир. У четвртак у вечерњим часовима колега са рударског факултета Бранислав Тришић из Велике Обарске код Бијељине, који је у то вријеме дошао на неколико дана у посјету руднику да види тзв. алексиначку методу откопавања, јер је на ту тему радио дипломски рад, река ми је „Сутра идемо у јаму да видимо...“, а ја њему у два, три наврата одговори „Немој ићи погинућеш“ Не знам зашто сам то рекао. Та реченица је просто изашла из мене. Сутрада, у петак око пола десет нас двојица са трећим колегом Илић Небојшом отишли смо из рудника за Београд. Несрећа је била око 12 сати.

- Златку Поповићу из Бања Луке, пред рат сам рекао да ћу остати без ноге. У септембру 1994. Кад сам полазио на задатак улазећи у војни камион, мисао ми дође – то је сад. Нагазио сам на противпјешадијску мину „клацкалица“. Нисам остао без ноге, али сам остао без пете, сада ми је краћа нога око 5 – 6 центиметара.

Прије 15-ак година пролетјела ми је мисао „Ми побјеђујемо, Срби, Руси са једним Ја“ тада сам и урадио транспарент (на фотографији), којег смо износили на више догађаја. Касније сам схватио да је то најмоћнија глобална порука у 21. вијеку. Она је настала у времену у којем је постојала доминантно једна сила која је контролисала владе многих држава. Државе је сматрала својим фирмама а њене предсједнике директорима тих фирми. Контролисала је многе међународне организације, понајвише Свјетску здравствену организацију. НАТО јој је био средство дисциплиновања држава или чак за њихово разарање. У то вријеме многи српски политичари су са радошћу причали о НАТО-у. Најмоћнија глобална порука у 21. вијеку произашла је из духовног стања које је сагледавало узроке ситуације у којем се човјечанство нашло. Извор напајања доминантне силе је зло, непомјаник. И циљ јој је не само да потчини човјечанство, човјека и да загосподари свим планетарним богатством, већ да анестезирањем људске душе уништи и човјека и његову истинску природу, а да при томе прави свог наликчовјека. Том злу неко се је морао супротставити. И то су урадили Срби. Први су се супротставили онима који спроводе неправедну глобализацију.

Српски идентитет произилази из историјске улоге (крста којег носи) српског народа, а она из генетске структуре. Та улога, у зависности да ли је српски народ са Богом или против Њега, пролази кроз фазе: страдања, трпљења и кајања, отпора и побуне против актуелне најмоћније неправедне силе и на крају, уз придруживање руског свијета, побједе. И то није никава расна теорија. Како људи тако и народи имају различите дарове и способности. Суштина је да се препознају и у зависности од њих да се дела. А не да неко, ко рецимо има предиспозиције спортисте покушава бити умјетник и обрнуто. При томе, ни један дар, нити иједну улогу не треба подцјењивати а поготово не осуђивати. Па чак када та улога „извађена“ из Плана Живота и изоловано гледана може се оквалификовати као лоша и зла. Јер у Плану Живота – Све је како треба, недокучиви божански склад. Да је тако, вјера даје одговор.

Главно питање за Србе до те побједе јесте како се супротставити злу, а не угрозити слободу субјекта који слободном вољом промовише зло, па и чини га, а да при томе онај субјект који се супротставља промотеру зла не падне у гријех и не почини злочин. Можда је добар одговор да максимално бранимо друге од зла, а ако и када дође вријеме жртвујемо себе и у сличној ситуацији у којој је био свети старац Вукашин на смирен начин невино жртвујући се задобити Царство Небеско или како добро да се бори против зла а да не пријеђе црвену линију – да жртва дође у стање праштања а злочинца доведеде у истинско стање покајања.

Борба Срба и Руса у овом времену је борба за човјека и његову истинску природу. Зато та побједа уједно ће значити и побједу човјека...

Уколико се на Западу пробуди добар човјек и промијени политику западних држава, тада ће се заједно са Русијом стварати праведнији свијет и успоставити поштовано међународно право утемељено на слободи, једнакости и социјалној правди. Уколико на Западу не дође до таквог процеса, човјечанство ће се подијелити суштински на двије стране које ће ући у сукоб. Тај сукоб на Земљи може створити двије сфере са потпуно супротстављеним системима вриједности, начином живота и односа према државама, народима и појединцу.

Овај и овакав текст пишем искључиво како би, уз Божију помоћ, унио наду и жељу код људи да се, свако на свој начин, укључи у неминовну побједу, на свјетском нивоу, Срба и Руса. Та побједа дефинисаће будућност у наредних сто година и спријечиће могућност постојања било каквих па и физичких препрека између српске и руске државе.

Због те неминовне побједе, наши потомци ће нам бити захвални и поносни на нас.

Много написаног у овом тексту може се наћи и у активностима које су забиљежене на порталу plebiscitrs.org (СНП – Избор је наш).