Недавно су посланици Европског парламента одобрили резолуцију која се односи на Босну и Херцеговину. Посланици Европског парламента позвали су земљу да се сигурније креће ка ЕУ и изразили подршку високом представнику у Босни и Херцеговини Кристијану Шмиту, којег Република Српска (ентитет у БиХ) не признаје, као што га не признаје ни Русија. 

Занимљиво, у резолуцији Европског парламента, имплементација Дејтонског споразума подразумијева и обавезу поштивања одлука високог представника, који има практично искључива права. Он може мијењати законе на нивоу цијеле Босне и Херцеговине и њених ентитета, као и вршити кадровске промјене и доносити обавезујуће одлуке. Посланици Европског парламента такође позивају на одговорност за све оне који говоре против легитимитета високог представника, укључујући, припадници борачких организација који су говорили на митингу 20. априла у главном граду РС. Замолили смо Данета Чанковића, предсједника Српског народног покрета “Избор је наш” из Бањалуке, да прокоментарише ситуацију све већег притиска на Републику Српску.

- Дане, реците нам како су чланови борачких организација реаговали на резолуцију Европског парламента о Босни и Херцеговини?

- Борачке организације полазе од чињенице да је Република Српска гарант опстанка српског народа и одбране његовог идентитета. Без Српске он би био угрожен и у опасности да Срби, као народ на овим просторима нестану. Зато покушај било кога, па и Европског парламента, да преко своје пристрасне резолуције, покрене процесе централизације БиХ, а на штету и развлашћивање Републике Српске, код борачких организација наилази на јединствен отпор. Европски парламент занемарује чињеницу да је Дејтонска БиХ настала међународним уговором, а њен устав да је заправо Анекс 4 тог уговора - Дејтонског споразума. По њему Дејтонска БиХ је државна заједница. Суверенитет, као највише право одлучивања је у ентитетима (Р. Српској и Бошњачко - Хрватској федерацији). Конститутивност сва три народа (Срба, Бошњака и Хрвата) изражава се кроз равноправност та три народа, али само у заједничким институцијама БиХ (Председништво, Парламентарна  скупштина и Савет министара). Бошњачко - Хрвтска федерација је политички ентитет Бошњака и Хрвата, а Р. Српска је политички ентитет Срба, а сви остали који живе у ентитетима, имају мањинска права по највишим светским стандардима. Запад покушава , кршећи споменути међународни уговор, пристрасно, у корист Бошњака, а против Срба и Хрвата, да од Дејтонске БиХ направе државу. То је само покушај јер БиХ је немогућа држава и никад кроз историју није постојала као самостална држава. Функционисала је само у ширим политичко друштвеним системима.

- Можете ли нашим читаоцима рећи какав је однос између чланова Предсједништва Босне и Херцеговине?

- У Председништву БиХ влада потпуно неповерење и сваки од три члана Председништва бори се за своју визију БиХ. Бошњачки члан види БиХ без ентитета и приоритета права колективитетима, а са жељом да она буде грађанска држава са системом гласања - један човјек један глас. Српски и Хрватски чланови (кад хрватског члана не изгласа бошњачка већина, као у случају Жељка Компића, којег Хрвати сматрају другим бошњачким чланом) Председништва су за строгу  примјену Дејтонског споразума или ако то не може, онда су за мирно раздруживање. У том смислу неупоредиво је лакше да дође до мирног раздруживања ентитета, а мало теже између Бошњака и Хрвата у њиховом заједничком ентитету.

- Испада да је однос чланова Предсједништва према активностима високог представника из УН потпуно другачији?

 

- Ми не сматрамо да је у суштини ријеч о глобалној политици санкција према Русији, већ да је то политика светског центра моћи који покушава да наметне неправедну глобализацију, загосподари човечанством и светским природним богатствима. Неке државе, пре свега англосаксонске радо спроводе ту политику санкција, а многе друге, које то чине, су на различите начине приморане да то уведу, и ако то директно њима изазива велику штету. БиХ није увела снкције Русији због противљења Републике Српске. Српски народ Русију доживљава као братску, свијестан велике историјске улоге српског и руског народа не само кад је у питању њихова борба за слободу и достојанствен живот та два народа , већ и за све друге слободарске народе. Што се тиче Бошњака и Хрвата, мислим да је њихов отпор према Русији значајно формиран спољашњим утицајем пре свега утицајем споменутог центра моћи. Када тај утицај ослаби, а Русија конкретније покаже интересовање за већу сарадњу која је пожељна и неопходна на нашим просторима, тада ће и Бошњаци и Хрвати промјенити негативан однос према Русији.

- Југославија се разбила, а остао је највећи проблем - унутрашње, Брозове комунистчке границе, које су неправедне и штетне за српски народ, а који је дао највише за ту државу и који има најјачу снагу. Та чињеница, због животне егзистенције, натераће Србе, да у наступајућим околностима, реше своје, српско питање на Балкану. То решавање, значиће дужу стабилност и напредак, не само за српски, већ и за друге народе на Балкану.

 

---