Друштво је поражено – живјела Милена Радуловић или „А само је једно потребно“

18.01.2021. год.

Изјава Милене Радуловић да ју је силовао Мирослав Алексић, када је имала седамнаест а он шездесет једну годину, као муња за трен освијетлила је зле дане, указала на морални и духовни пад човјека и пораз друштва. Ова истина треба да буде као горак лијек и држави и друштву како би се покренуло и најодговорније реаговало, и то не само због наведеног кривичног дјела. И зато, Милена, свака ти част, друштво и држава треба да су ти захвални.

Овај, од зла чин, не смије да привуче оне који би причали – ко је непогрешив, сви смо грешни, зашто послије толико година да пријави и каже истину. Тако би се суштина расплинула, релативизовала. Овдје је ријеч о јасном дјелу, гдје је повучена јасна граница између добра и зла. Тај силоватељ, Мирослав Алексић учинио је велико зло, а Милена, пријављујући га полицији и износећи то у јавност па таман то урадила и послије седам година, чини добро.

Она је својом „муњом“ продрмала људе да не виде само то злодјело, већ да виде да живимо у друштву које прижељкује зло. Лукаво, многим средствима, а посебно медијима постављамо наопачке систем вриједности, ненормално и неприродно постаје нам нормално. И тако, као тај несрећник, добровољно примамо ђавола у срце. И ту је за човјека крај, ако се не сјети Бога. Када пустимо ђавола у срце, исход не буде само напаствовање. Он, ђаво, има разних „апетита“ и његови „апетити“ су незајажљиви. Које све он „комбинације“ има када је у срцу човјечијем показује и примјер судија из Бања Луке. Првостепеном пресудом суда у Бања Луци ослобођен је отац који је сексуално узнемиравао своје двоје малољетне дјеце и поред осуђујуће изјаве мајке те дјеце и фотографија које несумњиво доказују наведено кривично дјело. Разлог за доношење ослобађајуће пресуде јесте у томе што су фотографије, као доказ, прибављене на незаконит начин. Па зар закон може бити јачи од интереса здравог и нормалног друштва?! Зар се такви закони не могу ставити ван снаге, или се и непомјаник умијешао у писање Законика.

Предмет овог текста није у изношењу других примјера који указују на разна кривична дјела, на криминал који је ушао у све поре друштва, не износе се примјери који подстичу лажне вриједности, егоизам и хедонизам у најгорем смислу, неправду... Многа недјела, па и велики злочини се не кажњавају. Има недодирљивих. Судство је независно углавном од правде и истине.

Та озбиљна зараза, примање ђавола у срце, која је захватила наше друштво, гора је од хиљада различитих корона вируса. Јер, како је говорио благопочивши Патријарх Павле, боље нам је да нестанемо као народ ако ћемо бити нељуди.

И зато, Милена, ова твоја „муња“ даје ти за право да подигнеш главу и упреш поглед у Бога љубави, за разлику од неких учитеља глуме, лажних интелектуалаца и ауторитета чије су главе уздигнуте као да им је говно за појасом, или као да им је гордост испила сву памет и глава као празан балон би у небо. Шта такви виде, и ушта им је упрт поглед? Неки од таквих, говорећи колико су паметни, а мнги им повјероваше, на крају полудјеше.

А силоватељу, који је мислио да може све и да може докле год хоће, можда би било најбоље да сваки дан гледа на смрт. То гледање можда ће га довести у стање истинског покајања.

За овако дубоку кризу у друштву одговорна је и Српска академија наука и умјетности. И нека ми не буде на осуду да у овом тексту направим кратки осврт на саопштење САНУ-а, а поводом отвореног писма стотињак интелектуалаца које је упућено академији и у којем се тражи оставка предсједника наведене установе, као и због протеста који је организован испред зграде САНУ. Потписник ових редова је и супотписник наведног отвореног писма, као и организатор догађаја у Бања Луци којим се даје подршка протестима у Београду. Саопштење САНУ је заиста дугачко, пуно значајних активности које је академија имала у прошлом периоду а и сада. Спомињу се више десетина хиљада написаних страница... И потписник овог текста ни на који начин не жели и не може да умањи наведени рад. Али сада, члановима Академије говоримо: „А само је једно потребно“. Потребно је да чланови Академије одговоре да ли подржавају предсједника САНУ који каже да „Косово више није де факто нити де јуре у нашим рукама“ и да је у овом тренутку „једина политичка мудрост на који начин са елементима достојанства напустити Косово“ или га не подржавају па ће затражити његову оставку. У том њиховом дугачком саопштењу, а наведено (отворено писмо и протести, тражење оставке предсједника САНУ) је био повод, није било ни ријечи.

Ни говора да због свега наведеног треба да паднемо у очајање, мада је стање веома тешко. А можда баш баш због тог тешког стања за очекивати је да се пробуде добри људи, а поготово би важно било да се пробуде они који имају одговорне функције. И на крају, свака част и моје поштовање свим часним и поштеним интелектуалцима, заслужним ауторитетима... Али шта они чекају? Што не устану и снажно се не супротставе злу?

P.S. Биће важно анализирати како и шта ће медији износити поводом случаја Алексић. Могуће је да ће се наведено кривично дјело затрпавати баналним стварима и изјавама. Као на примјер, Мика је био строг... вријеђао је дебеле дјевојчице називајући их слоницама, наводно да би смршале; Изјава да је некој дјевојци говорио да је рано кренула грудима кроз живот...

Аутор текста је Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш