Срби у Републици Српској у односу на Србе у региону (Словенија, Хрватска, Црна Гора, Бошњачко-хрватска федерација, Македонија) имају неупоредиво бољи статусни положај, али то не значи да су они у потпуности слободни  и да могу свој положај истицати другима за примјер.

Ако се положај једног народа на једном простору (држави) процјењује на скали могућности испуњавања жеља и воље конкретног народа, од слободног, угроженог до наметнутог (окупираног), онда положај Срба у Републици Српској је само привидно слободан, са елементима угрожавања који се огледају у чињеници да Република Српска са Бошњачко-хрватском федерацијом чини Дејтонску БиХ, која је мање-више протекторат.

Прво, можемо рећи да је Србима у Републици Српској која је настала 9. јануара 1992. године (и због тога Дејтонска БиХ нема правни континуитет са Социјалистичком републиком БиХ) наметнута Дејтонска БиХ у новембру 1995. године.

Друго, Дејтонска БиХ настала је међународним мировним уговором као државна заједница Бошњачко-хрватске федерације и Републике Српске, на начин да су ти политички ентитети, Анексом IV Дејтонског споразума (који је Устав државне заједнице) пренијели дио својих права и обавезе на заједничке институције, а суверенитет као највише право остало је у ентитетима. Начин формирања тих заједничких институција – принцип паритета, као и начин гласања у њима – принцип консензуса (само у Уставном суду БиХ одлуке се доносе простом већином, и у томе пресудну улогу имају тројица странаца тог суда који поред по двојице судија представника Срба, Хрвата и Бошњака чине тај суд) потврђује нам да је Дејтонска БиХ државна заједница. И поред наведених чињеница, насиљем Високог представника (који тумачи Дејтонски споразум и надгледа његово спровођење, а нема право да доноси законе) велики број надлежности пренесен је са ентитета на ниво БиХ. Све што је урађено било је на штету Републике Српске. То су урадили како сами високи представници, тако и српски политичари у амбијенту политичких притисака и уцјена. Набројаћу неке. Укинути су војска, грб и химна Републике Српске; Пренесене финансије са ентитета и формирана Управа за индиректно опорезивање на нивоу БиХ; У Савјету министара БиХ поред почетна три министарства у протеклом периоду формирано је још седам министарстава; Формиране су многе агенције на нивоу БиХ; Укинут придјев српски у мјестима у Републици Српској; Чак је Уставни суд БиХ забранио Девети јануар као Дан Републике Српске, тако да институције Српске да би га прослављале сваке године доносе закон... Иде се дотле да се Српска покуша представити као геноцидна творевина коју треба укинути.

Све то показује да Срби у Републици Српској, без обзира што на први поглед другачије изгледа, нису у потпуности слободни, и не могу слободно да изражавају своју вољу и испуњавају своје жеље. То се најбоље види на примјеру – када се само најави да би Република Српска организовала референдум на којем би се њени грађани изјаснили да ли су за издвајање Српске из наметнуте БиХ, тада би из Сарајева и од Високог представника долазиле пријетње које иду чак и до пријетње ратом. Политичари из Сарајева покушавају да спријече и неке економске пројекте. Примјер за то је изградња три хидроцентрале на средњем току Дрине, које би градиле Србија и Српска. И због тих економских пројеката од пресудне важности јесте инсистирање у политичком и правном смислу да је Дејтонска БиХ државна заједница која као таква нема своју територију, већ територију имају Бошњачко-хрватска федерација (политички ентитет Бошњака и Хрвата)  и Република Српска (политички ентитет Срба). Тиме се на праведан и правни начин избијају сви аргументи да бошњачки или хрватски политичари оспоравају вољу Срба у Републици Српској као и политичке и економске пројекте.

Овдје ваља споменути и одлуку Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа (бошњачког, српског, хрватског) у оба ентитета. Та одлука је правно проблематична и извор је других штетних одлука. За њу су гласали само двојица судија представника бошњачког народа, док су све судије представници српског и хрватског народа били против, донесена је захваљујући гласању тројице странаца због чега смо ми такав Уставни суд БиХ назвали судом странаца. Таква одлука о конститутивности сва три народа у оба ентитета руши темеље Дејтонског споразума који је равноправност сва три народа ставио у заједничке институције (преко начина формирања и гласања у њима), а политичке ентитете, Бошњачко-хрватску федерацију установио као ентитет Бошњака и Хрвата, а Републику Српску као ентитет Срба. Што се тиче Срба у Бошњачко-хрватској федерацији, због многих условљавања дугорочно гледано, њихов положај јесте угрожен са опасношћу да дође до промјене њиховог истинског идентитета.

Највећа гаранција да ће положај Срба у Републици Српској а и другдје у будућности бити добар, јесте у осјећању слободе, савјести и моралу обичног човјека, Србина, која извиру из његовог религиозног бића.

 

 

Говор Данета Чанковића на Једанаестој конференцији српских националних организација из земаља региона која је одржана у Новом Саду, 16.10.2020. године

---